уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 07.09.2011. у 22:00 Мишa Ђурковић

Гојазност као политички проблем

Велика Британија је с пуно права сматрана колевком савремене либералне демократије и земљом у којој су индивидуална права а посебно права на имовину и приватност најбоље заштићена. Породица је некада била резервисан домен слободе и неповредиве приватности, а родитељи су имали пуну слободу да сопствену децу васпитавају, хране и усмеравају како они желе. Времена се, међутим, мењају па смо пре неколико дана прочитали како је надлежни суд донео одлуку да се родитељима из шкотског места Данди трајно одузме старање над четворо деце; као разлог наведена је њихова наводна небрига јер су дозволили да деца постану прегојазна.

Овај случај се у британским медијима развлачи већ више од четири године. Управо те 2007. објављен је велики национални извештај који је гојазност дефинисао као један од највећих здравствених проблема, изазивача многобројних болести, укључујући и дијабетес.

Као једна од мера којима се треба борити против ове болести поменута је и могућност одузимања родитељима делимичног или пуног права на старатељство такве деце, њихов надзор или чак и давање у хранитељске породице. Ставови многобројних експерата и читавог јавног мњења заправо су и ишли у правцу прихватања тако радикалних мера. У овом конкретном случају деца су заједно са родитељима била стављена под надзор и кад после неколико година они нису успели да смање деци тежину суд је донео одлуку којом се отвара могућност њиховог трајног одузимања и давања у друге породице.

Ова одлука за Британију поставља контроверзан и прилично опасан преседан. У САД међутим таква легислатива и пракса већ постоје у једном броју држава. Читав процес иде у правцу третмана гојазности као облика запуштања деце. Ако се уочи да су деца гојазна родитељи се опомену да им промене исхрану и уведу физичке активности. Ако после неког времена то не доведе до побољшања, држава може да одузме дете и да га премести у „бољу” средину где оно не би било запуштено.

Скептици су брзо приметили да је ово још један у низу контроверзних потеза савремених владара којима се држава све више меша у породичне односе, покушавајући да обликовање и васпитавање деце одвоји од родитеља. С друге стране, очигледно је да се гојазност појављује као један од највећих проблема савремене западне цивилизације у облику какав је раније био непознат.

Подаци о гојазности читаве популације и посебно деце и омладине у Британији и Америци су катастрофални. На пример у Британији је више од десет одсто деце испод десет година прегојазно. У Америци се већ спекулише са четвртином укупне популације, а процене су да би до 2030. скоро половина становништва могла да потпадне под ову опасну категорију.

Класична либерална теорија говорила би да је питање личне тежине право слободе избора и да једино суверени појединац може да одлучује о томе шта ће и колико да поједе. Кад се са овог микронивоа пређе на макрониво уочавамо да друштво и држава трпе страховиту штету од тенденција повећања гојазности до мере да могу доћи на ивицу опстанка.

Гојазне особе су мање продуктивне и у великом броју случајева нису сасвим способне за рад. Надаље гојазност је повезана са великим бројем болести па води смањењу животног доба. Осим тога, болести настале услед гојазности повлаче повећање средстава које једно друштво мора да издваја за њихово лечење. Коначно у свету у коме рат постоји као стално отворена опција гојазност знатно умањује одбрамбену моћ популације и државе. Сви ти аргументи потврђују тезу да држава не може остати по страни и да мора да се укључи у решавање проблема.

Лоше је, међутим, то што се мешање одвија на погрешан начин. Британска и америчка држава се овде усмеравају на последице, а не на узроке. Недавне одлуке француских и мађарских власти да уведу посебне порезе на кока-колу, чипс и сличне „намирнице” са повишеном количином шећера и соли показују правац у коме се може делати. Родитељи немају довољно снаге и моћи да се изборе са читавом савременом атмосфером свевладајућег маркетинга и мултинационалних компанија које са свих страна агресивно маме децу на своје „џанк” производе. Сећамо се монструозних резултата експеримента Моргана Спарлока који се месец дана хранио само у Мекдоналдсу: угојио се седам килограма а здравље се радикално погоршало.

Родитељи и деца су дакле заједно жртве пребогатих лобија произвођача нездраве а јефтине хране препуне адитива, хормона, соли и шећера који рекламама или акцијама типа „плати и једи колико можеш” подстичу људску похлепу и прождрљивост. То су прави кривци и узрочници гојазности – њихова бескрупулозна борба за профит је највећи непријатељ друштва и управо на њих држава мора да се усмери како би сузбила могућности за манипулацију и како би коначно одбранила здравље своје популације. Уз то мора да иде и оживљавање програма за масовно бављење физичком културом и широко промовисање здраве исхране.

Коментари9
9ec4c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

хибернетичка дијета
мада није предмет теме није наодмет поменути парадокс да кашик. меда пре спавања заправо доприноси смањењу телесне тежине, а не обрнуто. више о томе видети "хибернетичка дијета"
Jasna ISTOK
Rekla bih jos i ovo, bogati kupuju u boljim marketima i to samo organsku hranu, vode racuna jer im to dzep dozvoljava. Razlika u cenama organske i druge hrane je prilicna. Ko moze sebi da priusti, ima veliki izbor. Opet se sve vrti oko socijalnog statusa, razlike su sve veci, tako da novi nemiri nisu iskljuceni.
Ја се поносим својом несавременошћу
Када неко прогласи један пун тањир жутог пасуља са сланином и са једним дубоким тањиром салате за савремено предјело( у Америци се то зове супа), па онда пун тањир у вр паприкаша са још једним тањиром салате преливене сосовима и по киле сира, за савремену, напредну и новоцивилизацијску кухињу, онда добијете огроман резултат -нову врсту Хомо Сапиенса Америкуса - огромног дебелог човека. Човека кога је прескупо и облачити и хранити, човека кога је готово трагично гледати. Пре педесет година, сваки други данашњи дебељуца би био у Гинисовој књиги рекорда.Ја јесам видео у бившој Југославији такве људе, бар једном у десет година, али их данас видим у УСА педесет на сат. Тресе се земља када помере столицу. Виктор Иго би данас без проблема написао нове Јаднике седећи у УСА ресторану по десет минута дневно. Les Miserables.
Невероватно ружно
Знате, када изгубите осећај мере, за било шта, као што се то догодило у УСА баш за све, онда резултати морају бити ружни. Као и дебели људи. Без обзира да ли су Мексичког, Српског, Староседелачког,англо или франко порекла. Још док су млађи, и Бож' помози, али са годинама, сачувај Боже. Данас се укидају ресторани - једи колко оћеш- али не зато што су штетни, него зато што су конкуренција брзој храни. Док у тим ресторанима има и куване хране, супе и салате, у ресторанима брзе хране то готово да не постоји. И сада, уђете у ресторан и са запрепашћењем, гледате. И човек и жена приђу бару и товаре. Товаре ко лопатама и питаш се оће ли стварно појести моју дводневну количину хране, или имају још неког за столом? Прати их и видећеш чудо- не само да ће појести, него ће ићи још најмање једном по исту количину.Страшно и трагично за видети.Изгубљена природна мера. Алавост као хронична болест. Гледамо се у чуду када једемо заједно. И они мене и ја њих.
x y
Pohvale za tekst, Ameri zaista krenuše od natraške, niko ne sme da pipne korporacije...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља