субота, 20.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:02

Социјална предузећа за сакупљаче отпада

среда, 07.09.2011. у 22:00
Сакупљачи секундарних сировина без икакве заштите Фото Д. Јевремовић

Општинским властима су потребни стручни савети да би коначно довршиле локалне планове за управљање отпадом, што им је закон налагао да учине још до маја прошле године. Грађанима су неопходни засебни контејнери на улицама и одговарајуће кесе у домовима како би почели да разврставају кућно ђубре. Рециклерске фирме се надају организовању једне локације у граду где ће се сав комунални отпад довозити, како би га одатле, раздвојеног по врстама, лакше транспортовали на обраду. Индивидуални сакупљачи секундарних сировина би једва дочекали када би их неко помогао у остваривању жеље да престану да буду „самосталне занатлије” у прекопавању контејнера, што је постало и незаконито, и окупе се у социјална предузећа, која имају шансе да се, поред све бројнијих приватних фирми, изборе за део тржишта кућног смећа.

Идеја да се повежу сви ти елементи мреже сакупљања и рециклаже комуналног отпада, од којег чак 40 одсто завршава на хиљадама дивљих депонија широм земље, водила је десет невладиних организација до договора о „Зеленој иницијативи”. Захваљујући донацији УСАИД-а, оне располажу фондом од 250.000 долара који ће у наредних 16 месеци потрошити у 24 српска града.

– Није нам намера само да допринесемо доношењу локалних планова за управљање отпадом, већ и да помогнемо њихово заживљавање. Исто тако, није довољно кампањама убеђивати грађане у предности разврставања отпада. Добра воља грађана не значи ништа ако им се не обезбеде одговарајуће кесе за сепарацију и ако се не поставе контејнери за различите врсте смећа. Систем мора да се гради и одозго надоле и у обрнутом смеру – објашњава Владимир Радојичић, из Балканског фонда за локалне иницијативе, учесника „Зелене иницијативе”.

Сем еколошких благодети, заокруживање система управљања ђубретом имало би и економске предности, будући да српско тржиште секундарних сировина, рачунајући ту и индустријски отпад, по неким проценама вреди око 350 милиона евра, и то у држави која сакупи свега 60 одсто кућног смећа, а рециклира мање од 10 одсто свеколиког отпада. Када би све одбачено из домова и фабрика било прерађено и враћено у употребу, вредност тржишта би била и вишеструко већа.

Из тог неистраженог златног мајдана индивидуални сакупљачи, својим кућама односе само мрвице. Ти људи су бедно плаћени за претурање по смећу без икакве заштитне опреме и ускраћени за социјалну и здравствену заштиту, због чега мало ко од њих дочека 47. рођендан. Изопштени су из друштва, а Закон о управљању отпадом их је искључио и из јединог бизниса од којег могу да живе.

Тек ако се и они удруже у фирме, индивидуални сакупљачи се могу надати да ће им бити одобрен приступ једином извору прихода. Зато ће „Зелена иницијатива” помоћи и формирање три социјална предузећа сакупљача.

– Социјална предузећа би окупила рањиве групе и пружила им одрживе приходе. Уз то, она профит морају да улажу у унапређење рада и образовање запослених, а и држава и локалне власти могу да им дају предност на тендерима – каже Владимир Петронијевић, из Групе 484, члана „Зелене иницијативе”.

За оснивање социјалних предузећа се залаже и Синдикат сакупљача секундарних сировина.

– Око 40.000 људи у Србији живи од сакупљања отпада. Желимо да сакупљаче најзад уведемо у легалне токове привреде – наводи Шабан Салијевић, председник синдиката.

В. Вукасовић


Коментари4
2ea54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Damjanovic
Poštovani sugrađani ideja o zaštiti životne sredine i sakupljanju otpada putem socijalnih preduzeća je dobra. Ali svaka medalja ima i drugu stranu. Koncept o upravljanju otpadom je jasan a to znači napraviti infrastrukturu i kapacitete za preradu otpada i onda takvo tržište prodati nekoj stranoj kompaniji. A sve to ima svoju cenu koju plaćaju građani, a biće u proseku oko 6 eura za iznošenje smeća po domaćinstvu. Planira se da se uloži u tu oblast milijardu evra + milijardu evra da bi ona radila u narednih 10 godina. Da cela stvar ne bi izmakla kontroli građanima kao što im već godinama izmiče tlo pod nogama, neophodno je da se uključuju u rad lokalne samouprave ili rad građanskih inicijativa! S poštovanjem ! Dragan Damjanović
Beogradjanin Schwabenländle
Tocak je odavno izmisljen, komunizam s tim i socijalna preduzeca je propao. Kupim bocu piva, pivo popijem, bocu odnesem kod sledece kupovine, ubacim u automat koji mi odmah stampa bon koji menjam na kasi za novac. Veci odpad odnesen na gradski otpad gde stoje kontejneri za papir, karton, staklo (belo-zeleno-smedje), konzerve, otpad od metala, plastike,elektronike,drveta i jedan za sve ostalo. Nista se ne placa, ali nista se i ne dobija za otpad. Na taj nacin se grad cisti od otpada i djubreta, i prodajom tog otpada od strane grada termoelektranama grad smanjuje svoje troskove, a stim i dadzine sa sivoje sugradjane.Sa socijalnim preduzecima se ne ulazi u EZ.
rupa na saksiji
opet s eneko nasao mnogo pametan pa misli da je rponasao toplu vodu. ili mozda misle da treba da uzjasu i ove skupljace sekundarnih sirovina, da il slucajno ne promakne njihov profit? zasto se ambalaza vraca u evropi uz nadoknadu a kod nas ne - pitanje je za naseg prepametnog i svestranog ministra ortopeda...kome su puna usta ciste ekoloske srbije...
Djole Pavic
U Hrvatskoj otkupljuju plasticne i staklene boce u prodavnicama. To je najefikasniji nacin skupljanja plasticne i stakelne ambalaze jer motivise ljude da skupljaju otpad posto dobijaju makar minimalnu nadoknadu. Pored toga postoje svuda kante za plastiku, staklo i papir kao na zapadu. Predlazem da se to hitno uvede kod nas i Srbija ce biti cista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља