уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Историја интелектуалног бешчашћа и забрана

Аутор: Гојко Ђогочетвртак, 08.09.2011. у 22:00

Збирка песама Гојка Ђога „Вунена времена” појавила се крајем априла 1981. године, уништена је 25. маја, а аутор је ухапшен 29. маја. Суђење, пред Окружним судом у Београду, трајало је пет дана. Ђого је осуђен на две године затвора за кривично дело „непријатељске пропаганде”, извршено „целом књигом”, а посебно са шест песама. Врховни суд Србије преиначио је пресуду, и за кривично дело „повреде угледа СФРЈ”, извршено са четири песме, 16. фебруара 1982. године, осудио аутора на годину дана затвора. Савезни суд је 9. јула 1982. године потврдио казну. На издржавање казне, у Падинску Скелу, Ђого је отишао 28. марта 1983. године…

„Службени гласник”, у библиотеци „Уметност и култура”, у колекцији „Отпори и забране”, објавио је двотомно дело „Вунена времена” (Процес и коментари), на више од 1.700 страна. О књизи, коју су приредили Бранка Ђого и Гојко Ђого, говорили су Гојко Тешић, Јовица Аћин.

Овом издању збирке песама „Вунена времена” додата су судска документа са процеса који је уследио након објављивања књиге у „Просвети”1981, када је песник осуђен прво на две, а потом на годину дана затвора, као и извештаји и коментари медија, критике и полемике, записници са разних седница и скупова, списи неколико судских процеса у вези са овим „случајем”, одлуке, решења, писма, петиције...

Историја интелектуалног бешчашћа и забрана, истиче Гојко Тешић, уредник књиге, била је у другој половини двадесетог века интегрални део комунистичког идеолошког тоталитаризма, али и масовног пристајања на „најправедније друштво на свету” и његов кетмански идентитет. Мноштво књига, филмова, позоришних представа... склоњено је од очију јавности да не би падала било каква сенка сумње на вођин „светли лик”. Судбина уметника није се много разликовала од судбине њихових дела. Иако „Вунена времена” спадају у још један случај „непријатељске делатности”, ова књига је умногоме, по судбини и процесу који се поводом ње водио, другачија. Тврђава једноумља напукла је по шавовима, а реакција јавности, домаће и стране, надишла је случај једне збирке поезије у којој је песник имао храбрости да се наруга вођи.

Суднице, издавачке куће, књижевни кулоари и салони постали су интелектуални и дебатни кругови, новинари су својим текстовима писали пресуду, а писци и интелектуалци стављени су пред избор: проклетство истине или благодети комформизма субвенционисане књижевности.

„Вунена времена”јединствен су подсетник на менталитет и време које није у потпуности иза нас. Ове књиге нас уче како је освајана слобода, али и како је треба свакодневно освајати и чувати од заборава. Гојко Ђого је још једном посведочио своју личну али и колективну судбину.

Ова књига је, наглашава Тешић, драгоцена, важна и опасна, јер говори о интелектуалном бешчашћу уредника издавачких кућа, писаца и новинара, који су учествовали у афери око збирке „Вунена времена”. Јунак књиге – Јосип Броз Тито – већ је био мртав, а српски интелектуалци плашили су се и његове сенке. Ђогу није најтеже пао затвор, већ издаја дојучерашњих колега и пријатеља. Упркос томе, у књизи нема ничег осветничког, Ђого о идеолошким временима – сведочи документима, које не коментарише. Ова књига би могла да буде добра поука и данашњим интелектуалцима, како не би поновили грешке својих претходника, од пре три деценије.

Јовица Аћин подсетио је на „вунена времена” седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Говорио је о култу Ј. Б. Тита и искуствима које је имао као уредник „Студента” и „Књижевне речи”. О збирци „Вунена времена” писао је позитивно, али, признаје, осећао је страх. Књига је драгоцена и зато што су многи актери тих бурних догађаја још живи.

Гојко Ђого је рекао да се осећа као на парастосу. Многи писци више нису живи. Књига говори о бившим људима и бившим временима. Похвалио је, наравно иронично, анализу песама из збирке „Вунена времена”, коју су направили тужиоци у оптужници и судије у пресуди. У првом делу, у поглављу „Пресуда пре суда”, објављени су новински текстови, петиције, реаговања, у другом делу су судска документа, а у трећем одјеци судске пресуде у земљи и иностранству.

Са ове временске дистанце, каже Ђого, њему се чини да су сви били у праву: и они који су га нападали, и они који су га бранили. А све је то било због неколико песничких алузија. Неким својим пријатељима, који су га нападали, замера што књигу нису читали на прави начин и што су му отежавали положај док је био у затвору.

З. Радисављевић

-----------------------------------------------------------

Балада о ћесаревој глави

(одломак)

Једна тешка глава

Изливена у безброј комада,

Тврда и својеглава – мисли на нас.

Свака кућа, врт и улица

Има своју главу.

Један рудник олова и цинка

И једна велика ливница у главном граду

Раде само за ту главу…


Коментари7
74ed6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bogdan basaric
@janko colovic,zaista je dobro,da ste izdvojili pesnika Branu Petrovica,iz onog haosa,koji je tih dana vladao.Kada malo bolje razmislim,ondasnje ludilo,dobilo je samo nove dimenzije i postalo je pompeznije.Nazalost sve je manje petrovica.
Радован делибашић
Колко се може схватити из датог чланка, у делу се не помињу имена ни колега ни тужиоца ни судија ни главних србских гласноговорника. Уз дужно поштовање свих који су радили на објављивању писаног дела и самог писца, мислим да је тиме доказано да ако су времена, када су настајале песме, била вунена , данас су маглена.
janko colovic
Pa tacno da je tih godina bila velika frtutma za taj cin hapsenja i zabrane knjige. Preporucujem novinaru radosavljevicu da navede gomilu Djogovih kolega pisaca i pesnika koji su ga cinkarili i koji mu nisu smeli dati podrsku, osim Branislava Petrovica. Medjutim ipak je u pitanju pisac osrednjih dometa koji je tada i docnije glorifikovan iskljucivo zarad skandala koji su nad njim i njegovom pamflet-knjigom izvrsili policija, sudstvo i drzava.
Andjeo Osvete
Prelep tekst, pravi novinarski posao kojeg nalazimo samo još u redovima kulture.
sve je isto...
"Јунак књиге – Јосип Броз Тито – већ је био мртав, а српски интелектуалци плашили су се и његове сенке." Nekada je covek imao pravo slaviti Tita i kritikovati Crkvu. Danas je to okrenuto za 180°. Ne vidim bitnu razliku stanja srpskog drustva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља