недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:39

Нови намет на памет: забрањено фотокопирање књига

уторак, 13.09.2011. у 22:00
Ова одредба спречава неовлашћено копирање књига и нема никакве суштинске везе са њиховом тржишном вредношћу Фото Д. Јевремовић

Фотокопирање целих књига више неће бити дозвољено, осим ако је реч о делима чији су примерци распродати најмање две године. Постојећи Закон о ауторском и сродним правима предвиђао је могућност да физичка лица умножавају целе књиге без накнаде аутору, али само у личне некомерцијалне сврхе, али та се одредба више неће односити на књиге које су у продаји. У којим случајевима заиста постоји „некомерцијално умножавање ауторског дела за личне потребе” питање је о којем ће одлучити суд у сваком конкретном случају, ако дође до спора, објашњава Владимир Марић, помоћник директора Завода за интелектуалну својину у Сектору за ауторско и сродна права и међународну сарадњу.

– У правној теорији изнето је схватање да када студент за потребе учења и полагања испита на факултету умножи ауторско дело, није реч о личној, већ о комерцијалној потреби, будући да је сврха таквог умножавања професионално образовање. Ауторско право је право приватног карактера и штити се на приватан захтев. Оног тренутка када аутор сазна за неовлашћено умножавање свог дела, предузеће правне радње у циљу заштите свог права. Они који се професионално баве пружањем услуга фотокопирања треба да знају да је копирање читавих књига овим законом забрањено – каже Марић.

Без накнаде аутору, „за некомерцијалне сврхе наставе” могу се фотокопирати одломци појединачних ауторских дела, дозвољени су и „јавно извођење или представљање објављених дела у облику непосредног поучавања на настави”, као и „јавно извођење или представљање објављених дела на школским приредбама”, али само ако извођачи не добијају новац за учешће у школској представи. Једна од новина је и забрана „умножавања нотног записа музике, осим ручним преписивањем”.

– То је учињено због високе цене писања и штампања нотног материјала легалним путем. Полази се од претпоставке да би копирање таквих материјала, нотних свезака и других разних партитура у фотокопирницама озбиљно нарушавало легитимне интересе аутора и издавача – наводи Марић.

Упитан да ли ће забрана фотокопирања уџбеника који су у продаји повући за собом и обавезу уређивања висине цене уџбеника како би били доступни свим студентима, Марић каже да ова одредба спречава неовлашћено копирање књига и нема никакве суштинске везе са њиховом тржишном вредношћу. А управо су цене, према речима студената, један од главних разлога што се многи од њих одлучују за ископирани примерак. У просеку, уџбеници коштају од 500 до 3.000 динара, а за већину оних „обичних”, без посебне опреме, треба издвојити између 500 и 1.000 динара.

Највећи проблем је, међутим, то што многи професора намећу академцима обавезу да купе њихов уџбеник. Ненад Стојановић, студент Високе школе струковних студија за информационе и комуникационе технологије, каже да су цене уџбеника превисоке у односу на оно што се у њима добија.

– Квалитет издања је често веома лош, а некада се чак дешава да по изузетно лошем преводу на српски језик схватите да је много тога преписано из страних уџбеника. Наравно да треба заштити ауторско право писца уџбеника, али треба контролисати и квалитет, нарочито да ли је реч о плагијату. Добро ми је познато колико кошта штампање уџбеника и њихова цена не би требало да буде већа од 500-600 динара – каже Стојановић.

Он додаје да би било добро када би студенти имали библиотеке у којима би могли да изнајме уџбеник на годину дана, чиме би и они лошијег имовинског стања могли несметано да студирају.

На квалитету уџбеника треба радити, али већи је проблем условљавање студената да морају да купе професорову књигу, истиче Миша Живић, председник Студентске конференције универзитета Србије.

– Тиме се студентима онемогућава да позајме уџбеник, уколико немају новца да га купе. Већина професора је после болоњске реформе морала да напише свој уџбеник, прилагођен новом програму, а цене првенствено диктира квалитет штампе и обим књиге. Копирање уџбеника јесте кршење ауторских права, али и условљавање куповином уџбеника је велики проблем – каже Живић.

Јелена Чалија

----------------------------------------------

Накнада од фотокопирница

Књижевни, музички, филмски ствараоци, односно сви аутори оних врста дела „за које се с обзиром на њихову природу може очекивати да ће бити умножавана за личне некомерцијалне потребе” имају право на посебну накнаду од увоза и продаје техничких уређаја и празних носача звука, слике и текста.

– Ако неко, на пример, сними филм са телевизије на свој ди-ви-ди рекордер да би га накнадно погледао, то би било умножавање за личне некомерцијалне потребе. Међутим, аутор због тога трпи штету јер ако копирамо ауторско дело за личне некомерцијалне потребе нећемо га купити у редовној продаји. Зато је успостављен систем посебне накнаде – објашњава Владимир Марић.

Он додаје да ову накнаду плаћају и правна и физичка лица која се професионално баве пружањем услуга фотокопирања.


Коментари36
aa74f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predrag Andric
Drzava nam oduzima pravo na rad i na zivot.Tera nas da otpustamo radnike, ne da nam da radimo.Prvo nam je policija oduzela fotografisanje za licna dokumenta sad nam oduzimaju fotokopiranje knjiga. Isprica cu vam kako to rade u Austriji fotokopirnice ne kopiraju knjige ali obuce studente i musterije i oni sami kopiraju sta im treba , radnik fotokopirnice samo naplacuje, ne zanima ga sta je musterija iskopirala tako da ne krsi zakon. Tu su Balkanci neuhvatljivi umesto na primer 100 kopija prijavljuju na kasi 10 kopija, pa su ih Austrijanci provalili sad ih kontrolisu.Ima jos situacija ne kopiraj samo prve i zadnje stranice , nijedan sudija te ne moze osuditi.Svi udzbenici su bukvalno resavske skole , ovde nema profesora koji nije prepisao svoj udzbenikiz najmanje dve tri knjige.I sam sam nalazio zadatke iz Matematike od mojih profesora prepisanih od Ruskih autora. Mi cemo se i dalje dovijati i boriti za goli zivot..
Nedeljko Papic
Drzava nam je oduzela pravo da fotografisemo za licne karte, pasose, vozacke dozvole. Sada nam zabranjuju i da fotokopiramo. Sta je sledece. Moze li u ovoj drzavi da se posteno radi i zivi od tog rada. Zar moramo kopirati po pola knjige danas a sutra drugi deo da bi prevarili zakon. Nije potreban putujuci cirkus, imamo ga u svakom gradu zahvaljujuci ovakvim zakonima i uredbama. Prepisujte knjige to nije zabranjeno pa ih onda kopirajte do mile volje kao autorske rukopise :)
ceca ss
kopiras 150 strana u jednoj fotokopirnici i 150 strana u drugoj. tako nije kopirana cela knjiga na jednom mestu i ne mogu ti nista. ili ce studenti se udruziti, kupiti one kucne skenere i papir i raditi za sebe. dal stvarno mislite da ce zakon da natera studenta da daje 20 000 minimum godisnje za knjige????
Moja Baba
Toliko o čuvenom besplatnom školovanju kojim se naša država toliko hvali!!! Šta, fakultet će od sad obezbeđivati knjige u okviru studija?
Anja Milanovic
Ko ce da regulise rad fotokopirnica??I opet ce ti radnici po fotokopirnicama izgubiti posao, a studenti postati veciti studenti i na taj nacin smanjiti broj akademskih gradjana? Ja ne bih zavrsila nsita bez kopija jer mi mama ionako uzimala pare i nije dala da kupujem nove knjige! Starsno zaista! Studiranje je postalo gore i skuplje nego u americi!!Da ne govorim sto profesori prepisuju iz starih udzbenika pa posle na svom pirocanskom naglasku teraju da odgovaras onakako kako je"napisao"(sa akcenat!).Neverujem jos da ce to biti...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља