субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Швајцарац престао да расте – корисници и даље у проблему

Аутор: kamatica.comчетвртак, 15.09.2011. у 22:00

Дефинитивно најзанимљивија вест из света новца у августу и септембру јесте драматична промена курса швајцарског франка. Од августовског вртоглавог раста до септембарске несвакидашње одлуке швајцарских власти да се курс смањи и веже за евро у односу 1,2 било је много стрепње, бриге и мука. Код свих који су се задужили у овој валути. У Србији их је доста, али у земљама у региону много више.

После уторка шестог септембра, када је швајцарац коначно заустављен и када је пао на 1,2 евра сви су мало одахнули. Пре свега дужници, али и банкари, владе и централне банке од којих се очекивало да помогну да се проблеми разреше.

„Каматица” је истраживала шта се заправо догодило. Истраживали смо прогнозе за дане који долазе, а показало се да универзални савети важе и у овом случају. Имамо савете шта и како даље. Континуирани раст швајцарског франка у односу на евро и долар траје од 2008. године.

Управо те, 2008. године, када су кредити везани за франак били популарни, најгласнији против такве врсте задуживања био је тадашњи гувернер НБС Радован Јелашић, који је упозоравао грађане на могући ризик. Централна банка Швајцарске такође је упозоравала на ризик и то су наши медији неколико пута пренели.

Ипак, кредити у швајцарцима су привукли доста „муштерија”. Примера ради, камата за стамбене кредите у швајцарским францима износила је 2007/8. око 4,7 одсто, а у еврима око 7,8 одсто.

У пракси, клијенти банака су, с обзиром на максимално дозвољено задужење од пола плате, врло често бирали кредите у „швајцарцима”.

Некоме ко је имао плату од 400 евра максимална рата је могла да буде највише 200 евра. На рок од 15 година кредитом обрачунатим у „швајцарцима” могао је да добије противвредност од 25.000 евра (25 квадрата стана у Новом Саду). Исти тај клијент кредитом обрачунатим у еврима могао је на 15 година да добије само 20.000 евра кредита (20 квадрата стана).

Корисницима кредита са мањим примањима „швајцарци” су били једино решење да дођу до крова над главом.

Кулминација раста „швајцарца” у односу на евро почиње у летњим месецима 2011. године. Услед незваничних најава новог таласа кризе у САД и Европи инвеститори се окрећу стабилнијим вредностима и купују швајцарски франак, јапански јен и злато. Франак постаје толико јак да је 11. августа за евро могло да се добије 1,007 франака.

Овакав однос франка и евра никоме не одговара и то је оно што је давало и даје наду да ће се однос стабилизовати. Швајцарски производи постају много скупљи од осталих и почели су слабије да се продају у односу на конкуренцију.

У Србији динар слаби у односу на обе валуте. Грађани морају све већи део зараде да издвајају за враћање рата кредита које су везане за страну валуту. Додатну главобољу и то немалу имају они који су се задужили код банака кредитима који су индексирани (прерачунавају се) у швајцарским францима.

Када се рате ових кредита прерачунају у евре веће су око 50 одсто. Ко је плаћао 200 сада плаћа 300 евра. У примеру кредита из табеле кориснику кредита коме плата није порасла, 2008. године остајало је 25.000 динара сада остаје 9.000 динара када плати рату. Уместо да се потроши, разлика од 16.000 иде банци.

 

Основни проблем са којим се сусрећу дужници је много веће месечно оптерећење ратом него што је било раније. Решење би требало тражити тако да се месечна рата умањи за стално или бар у неком одређеном периоду, а да се дужина отплате продужи. Већина банака у Србији још није понудила своје предлоге решења којима би својим дужницима олакшала отплату. Вест да је „швајцарац” пао и да је фиксиран дочекана је као чаша хладне воде и умањила је стрепње бар за кратко. Септембарске рате кредита требало би да буду око 10 одсто мање него у августу, односно да буду на нивоу јуна ове године. У Швајцарској националној банци очекују да ће у наредним месецима швајцарац још мало пасти.

За плаћање рате од 300 франака сада је потребно издвојити око 25.200 динара што је три хиљаде динара мање него у августу када је било потребно око 28.500 динара. Ако има бар мало простора за утеху можда ова разлика оде за нову торбу неког школарца.

Србија и регион

У Србији оних који имају кредите у „швајцарцима” је 12 одсто, док је у Мађарској и Хрватској овај број знатно већи и износи 40 одсто. Владе тих земаља су наредиле банкама да фиксирају обрачунски курс франка, а разлику наплате касније. У Србији власти још нису донеле такву меру, а гувернер је изјавио да се НБС неће, за сада, мешати у односе клијената и банака, али је дао предлоге:

- продужити рок кредита када је то могуће

- фиксирати рату на неки одређени период, а после тога настале разлике распоредити на преостале рате

- конверзија преосталог дуга кредита у другу валуту

Већина банака у Србији још није понудила своје предлоге решења којима би својим дужницима олакшала отплату. Мало је вероватно да ће банке саме понудити фиксирање рата у динарима или еврима. Чак и да понуде такво решење већ сада је проблем месечне отплате велики.

Савет

Сви корисници кредита који имају проблем месечне отплате немају много избора. Требало би да покушају да се са својом банком договоре о продужењу рока отплате чиме би се месечне рата умањила. При томе требало би да инсистирају да банка не наплаћује трошкове накнадне обраде, да се не повећава камата и услови превремене отплате.

За пример који илуструје овакав начин превазилажења проблема узет је кредит од 20.000 франака, одобрен на 10 година са каматом 8,5 одсто. Кредит је отплаћиван четири године. Остало је још шест година отплате. Остатак дуга износи 13.500 франака. Када би корисник кредита продужио отплату са шест на осам година месечна рата би му била мања за 5.000 динара по тренутном курсу, а укупно би за ову олакшицу платио 840 швајцарских франака више.

Прогнозе

Након рекорда од 1,007 франака за евро 11. августа вредност швајцарске валуте углавном помало слаби. Економија ове земље има највећу размену са ЕУ и овакав однос вредности валута не одговара ниједној страни.

Централна банка Швајцарске је увела оквирну вредност франка од 1,2 франка за евро у оквиру које ће мерама одржавати курс и може се очекивати да тај оквир буде фиксиран на годину дана.

Криза која траје више је везана за долар и САД него за Европу тако да су евро и франак у истом кошу. Инвеститори ће се ипак радије одлучивати за злато него за валуте, па ефекат повећане тражње неће постојати.

Није за очекивати да ће франак знатно почети да пада у односу на евро све док се у ЕУ не превазиђе дужничка криза. Прогностичари очекују веома благи пад. Даљи раст франка економије најразвијенијих европских земаља тешко да би могле да истрпе.

Предлог „Каматице” за ваш кредит у „швајцарцима”

– информишите се редовно о дешавањима

– реагујте уколико се каматна стопа вашег кредита повећа без разлога

– уколико је могуће, у овом тренутку је боље ништа не мењати и мало сачекати

– ако имате проблема да плаћате месечне рате покушајте да се у банци у којој имате кредит договорите о продужењу рока отплате


Коментари0
bad57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља