понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Купање у кањону Брњице

Аутор: Мирјана Никићсреда, 14.09.2011. у 22:00
Фото: М. Никић и НП „Ђердап”

Сат и по пешачења кроз густу јаворову шуму поред села Брњица, Дунавом низводно од Голупца, својски се издрже да би се спустило до добро „сакривеног”, углавном непознатог, али једног од најлепших ђердапских кањона – Брњичке реке.

Кањон који смо случајно открили преко Интернета био је разлог за тежак, али ванредно узбудљив пут кроз неоткривене лепоте националног парка „Ђердап”. Иначе, за оне који не знају, Брњичка река се улива у Дунав десетак километара низводно од Голупца. Настаје састајањем кучајске Вукосаве и реке Дерезне, а четири километра пре села прераста у незабораван кањон, обрастао густом шумом исувише да би био лако доступан. Иако у горњи део кањона можете да уђете код села Доња Раденка, где од Београда стижете преко Пожаревца, Кучева и Дубоке, и да уживате прво у његовом миру, у нижим деловима следе ретка узбуђења у којима није могуће остати сув!

„До свега вредног тешко се стиже”, сетих се речи из детињства. Тако, само они који великим трудом заслуже, могу да виде шумско-камено-водене реткости Брњице.

Сишли смо полако, два ренџера џентлменски и пажљиво труде се да сваки корак буде безбедан, иако је камење прилично непоуздано, а спуст до реке стрмоглав. Штета би било кањон сликати с висине, јасно ми је после првих призора малих водопада кроз густо грање.

Мир Брњичке реке потпуно испуњава страхопоштовањем да се тихо спустимо на њене воде. Нема трагова скорашњег проласка људи, али се зна да је Брњица стециште заштићених врста птица које повремено чујемо, али и ретких биљака. Поред копривића, станиште је и мечје леске, врсте лескиног дрвета за коју мало ко и зна, прича Синиша Милосављевић, шумарски техничар и чувар Националног парка „Ђердап” у голубачкој регији.

Док крчи пут до реке, искусни ренџер Александар Стојановић објашњава да се силази корак по корак и да гумене чизме које су неопходне за прелазак кањона могу да буду изненадно клизаве. Али, и да спуштати се низ кањон подразумева и два теснаца, поред којих немате пролаз и једини начин је да их препливате, односно скочите или се спустите низ водопаде када наиђу, па бирајте! А када скакање прође, купање под слаповима боље је сигурно од сваког ђакузија. Вода Брњице у том ужитку и после напора кроз кањон не делује нарочито хладно.

Горњи теснац се састоји из три водопада, два мања и једног чак пет метара виоког. Опрема за воду ускоро постаје неопходна: ушуштамо се у авантуру!

Низ прва два водопада се спуштате као низ тобогане аква парка за који вам није потребна улазница. На појединим местима је пливање било неопходно, али и ненадано. После другог водопада вода која вам је до колена одједном прераста у лонац дубок преко ваше главе, а после пар метара је опет отприлике до колена. Фотоапарати се и носе највише зато да овековече изнеадно изненађење оних који упадају у неочекивани хладни „лонац”.

А кад стигнете до трећег водопада, искусни водичи имају две опције. За неспремне да иду кроз шуму, а за авантуристе да вас спуштају преко ужета од ког се направи импровизовани појас, ако вас је више онда једног по једног, низ водопад. Као „шаптачи” познаваоци кањона вам шушкају где и када да станете. Спуст се завршава препливавањем зелене лагуне која опасује водопад. Најлепше је ако након тога поступите као ми: ватра на обали за мокре је не само спас, већ и ужитак какав се не да описати.

Обично, добри познаваоци Брњице за публику на крају скачу са водопада, уз аплаузе оних који се већ греју. Широки део кањона који следи углавном се пролази кроз шуму, све до другог теснаца који иако на појединим тачкама јако узак, захтева пливање. Премда други теснац нема водопада нија ништа мање занимљив од првог. На појединим местима је у њему кањон толико сужен да раширених руку можете да дохватите зидове. Али, уз високе литице не можете да изађете из кањона и заобиђете га. Показало се да су за то најбоља ронилачка одела, јер одржавају температуру када загрејани поново ускачете у хладну воду. А да је прсте на ногама неопходно заштити доказује оштро камење које, упркос плаветнилу Брњице на појединим неописивим местима, ако сте у летњој обући итекако непријатно осетите.

При изласку из кањона сунце је све јаче. После три сата, срећно изнемогли напуштамо стазу фасцинантне, али непредвидиве Брњице. Бити млад духом, показало се најважнијим.


Коментари5
06ad9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vera BELJIN
Hvala na tekstu!!!
.Ljiljana . Dj .Cauroviv .
U tekstu se pise u Srbiji i o Srbiji, kako se bar meni cini , kao retko gde autenticno. Precizno je i kao da gledate opisano kroz sta sve morate i kuda da prodjete da dozivite jos jednu tako nepoznatu srpsku lepotu da ja za -Brnjicki kanjon nisam cula sve do ovog teksta. Koliko znam, rendzeri su zvanican naziv u nasim nacionalnim parkovima, kako shvatam tako su se i na licu mesta predstavili sagovornici cija su imena navedena, tako da steta stop prethodna citateljka nije obavestena te nije stigla do sjajnih delova tekstova, znam jer sam na Tari provela mnogo vremena i svima je preporucujem. Sve ovo je Srbija i donos prema njoj. Pozdrav Putovanjima
Tereza Marisavljević
Lepo. Na žalost pročitala sam tekst samo do mesta gde se pominju neki rendžeri. Više volim da putujem po Srbiji.
Darko B.
Tekst i tema su odlični i mislim da - kao što se u prethodnom komentaru i zaključuje - uspešno popularizuju ovaj vredan resurs koji je očito uglavnom bio dostupan jedino planinarima. Dakle, ova reportaža je meni pomogla da, iako nisam planinar, delom i "doživim" ovu avanturu, pa ne vidim potrebu da se po tome "posipa" prašina ( što po nekom tonu komentara mogu da naslutim). Ne krijem, jesam rodom iz tog kraja i voleo bih da ovo iskustvo autorke Politike dopre do što više običnog sveta koji možda i neće imati priliku da se direktno upusti u planinarsku avanturu na Brnjici. Prosto, kao građaninu, prijalo bi mi više konstruktivnosti a manje surevnjivosti (dovoljno je da pročitate pravila Politike o komentarima na sajtu: "Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta"...)
Гордана Атанасијевић
Лепо. Но било би још боље да сте ме контактирали, пошто сте и онако нашли моју акцију на интернету. Тако бисте избегли материјалне грешке, као да рецимо Брњица не нестаје како сте навели, већ спајањем Раденке и Кључате.Ове године је учествовало чак 6 држава (Русија, Америка, Костарика, Бугарска, Финска и Словачка). Тако нешто се ипак не догађа сваки дан у нашем планинарском спорту. А још смо и колеге... Но добро. свакако је лепо популарисати добре ствари. Поздрав, Гордана Атанасијевић, новинар, ветеринар и водич кроз кањон Брњице

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља