Често описиван као „колевка цивилизације”, Каиро је данас, са 12 милиона становника најмногољуднији афрички град и тринаести по величини на свету.

Сем пирамида на платоу Гизе, које пркосе времену пет пуних миленијума и говоре о невероватним градитељским подухватима старих Египћана, Каиро данас има грађевинске трагове бројних освајача који су у последњих 2.000 година освајали град.

Прво насеље на локацији данашњег Каира била је Римска тврђава, звана Вавилон, саграђана око 150. годинe пре нове ере, близу насеља на старом египатском каналу који је повезивао Нил са Црвеним морем. Око тврђаве никао је и мали град састављен већином од коптских хришћана.

Северноафричка шиитска династија Фатимиде освојила је Египат 972. године и тада је започела велике градитељске подухвате и изградњу великог броја нових објеката у Каиру. Један од првих верских објеката из тог времена је џамија Ал Азхар, вековима духовно средиште Ислама.У склопу џамије била је и школа заслужна за статус Каира као центра учења и филозофије. Ова школа и данас представља највећи центар студија Ислама у свету.

На архитектуру града велики утицајимало је и касније освајање Селџука, на челу са вођом Саладином, који је знатно проширио град и изградио масивну тврђаву у циљу заштитте од других освајача.

Данашњи стари Каиро, велика је ризница исламске уметности још из доба владавине Мемлука од 1250 до 1517. године. Тада су грађени велики религиозни комплекси крцати уметничким ремек - делима. Мемлуци су бриљанто користили рад у дрвету, a били су и мајстори у изградњи тачкастих светлосних ефеката у зградама. Палате, сводови, декорације у светлуцавом стаклу, дрвене резбарије постоје и данас по читавом Каиру, а својим мајсторијама у стаклу, утицали су и на медитеранске земље, посебно Венецију где је египатска стаклена роба била на цени.

Нова прекретница у архитектури везана је за име Исмаила, који је на власт дошао 1863. године. Урбанистичко стање се пре њега није мењало готово пет пуних векова векова. Исмаил је био париски ђак, а  у Француској је видео нове архитектонске облике који су оставили снажан утисак на њега.  Врло смело је наумио да поново изгради Каиро, али по европском моделу, а да при том не угрози стара градитељска дела. Исмаил је решио да изгради потпуно нови део града даље низ обалу Нила који је у европском стилу. Исушио је читаво мочварно земљиште између Нила и постојећег градског језгра. Резултат те идеје данас је заправо срце данашњег модерног Каира, са декором европске архиетектуре 19. века. Ту је данас Трг ослобођења, главни градски трг, а у близини је и чувени Египатски музеј, са више од 120.000 фасцинантних артикала из периода владавине фараона. Од музеја се као зраци пружају улице у свим правцима,  начичкане продавницама, ресторанима и пословним деловима.