уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 16.09.2011. у 22:00 Ненад Новак Стефановић

Стамбена вила у Крунској

Фото: Зоран Кршљанин

Крунска улица је крајем 1900. године указом о категоризацији одређена као улица за подизање вила, али тек после Првог светског рата добиће резиденцијални карактер –  када су изграђена престижна здања. Пре Крунске, у слободном тумачењу, можемо прогласити Јевремову за резиденцијалну, а бум Крунске је наследила Румунска, на Дедињу. И то ноблес место Румунска, под именом Ужичка, и данас држи.Јевремова, Крунска, Румунска – три улице, три етапе у развоју града, три лица Београда.

Резиденцијални успон Крунске, спојени је суд са растућом снагом нове Краљевине. Статистика каже да је у првој деценији постојања, 1919-1929, број становника Краљевине СХС увећан за 15,9 одсто, односно за 1.926.715. Отуда не треба да чуди да је породилиште било баш у Крунској улици – у симболичкој равни то није нимало случајно!

Невероватно потентан национ, који је журио да се самообнови после рата, од природе је добио и рудно благо. У време када је било важно да држава буде сировински богата, Југославија је имала значајна налазишта бакра, резерве боксита су задовољавале једну седмину светске производње алуминијума, ту су и значајне резерве угља и водни потенцијал, 31,7 процената територије земље било је покривено шумом. Резиденцијална улица у престоници такве земље требало би да личи на оволико богатство. И Крунска је личила.

Вила на броју 50 одражава у највећој мери успон балканске краљевине. То је необична зграда по својој намени. Рогобатно се та намена одређује као: вишепородична вила. Мада по неким детаљима фасаде има ту и елемената палате. Крунска 50 личи на теразијску палату Атина – заједничка су им три лука за украшавање терасе, између осталог, али и габарит. Саградили су је архитекта Светозар Јовановић и предузимач Сретен Стојановић.  Тандам који је радио и  Министарство саобраћаја у Немањиној, дуго површински највећу зграду Југославије: само за браварске радове Стојановићу је исплаћено 12 милиона динара – оновремена сума за зујање у глави. Поменимо и монументално здање Хистолошког института, срушено у бомбардовању.

Естете у архитектури не сматрају Крунску 50 уметничком грађевином. Зазубице јој прави прекопутно Брашованово здање на броју 51, Генчићева вила, Музеј Николе Тесле. Стручњаци тврде да је Брашован пројектовао компактније, акцентованије, стилски уједначеније –  док је Јовановићева вила „слободна форма“. У одбрану  Јовановићевог дела, рецимо да је то стамбена вила са 14 станова. Пројектни задатак је био сложенији од израде једнопородичне виле. А сем тога, требало се додворити и укусу нове буржоазије. Ово је била зграда која је пројектована да би зарадила, а не да би засенила, као што је Генчић тражио од Брашована. Сходно пројектном задатку, добијено је здање које привлачи богати слој друштва оним што тај слој воли. А то су „пошећерене“ скулптуре купидона који беру грожђе, купидони свирају фрулу и јерихонску трубицу, античке апликације медаљона на фасади, медитеранске вазне на огради терасе. Ту и камене лавље главе служе за одвод кишнице – где год се могло украшено је. Том утиску доприноси и ограда од дебелог кованог гвожђа и таква капија. Унутрашњост је у штуко мермеру и геометријском мозаику. Врата станова су дупла, и то бела са зеленим инкрустрацијама од дрвета. Ретка комбинација: бело и зелено, али баш зато – нова класа је тражила нову естетику. Чак су и шпијунке помпезне – месингане, полулопте с решеткицама. Нема сумње, водило се рачуна о детаљима. Зграда је имала путнички и лифт за снабдевање, у задњем делу куће. Одморишта на степеништу су пуна сунца. Гелендери су скраћени, како би се пред вратима станова раширио мермерни портик.

Зграда је завршена 1932. године, те године када су убирани плодови до тада стабилног „Стојадиновићевог динара”. Стојадиновић је рекламирао стабилан динар као Левис фармерке -  растеже га пар волова, а он не пуца.Е, та стабилност валуте је уграђена у естетику Крунске 50.

Цео текст прочитајте у штампаном издању од 23. јануара. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните ОВДЕ.

Коментари2
24ddc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmila Milivojević
Poštovani Sa velikim zadovoljstvo redovno pratim seriju članaka Jedna kuća jedan priča i ove članke čuvam i u štampanoj i elektronskoj verziji, jer, na žalost, u Srbiji se tradicija, kulturno nasleđe lako prepušta zaboravu. A u ovom gradu ima sjajnih spomenika jedne građanske nacije koja je poštovala tradicuju, negovala pravi patritizam , ulagala u budućnost....Ne bi li bilo sjajno da sve ove predivne građevine u Beogradu postanu deo programa turistićkih tura po Beogradu?Plitika ima i snagu i uticaj da pokuša da ovu ideju sprovede. A onda..još jedna ideja...svaka od ovih građevinskih i arhitetktonskih bisera zaslužuje malu tablu kao obeležje da je deo istorije jednog grada! A vaši tekstovi itekako tome mogu da doprinesu.Uostalom...cela serija tekstova zaslužuje i da se objavi kao celina! S poštovanjem Radmila Milivojević
Mince Krstic
Gospodine Stefanovicu objavili ste divan tekst.Price o ovakvim objektima su deo nase kulture i nase istorije.Bilo bi lepo da nastavite da objavljujete ovakve tekstove i o drugim gradjevinama u Beogradu.Ja sam i porodicno vezan za ovu zgradu u Krunskoj 50.Moj pokojni otac Krsta Krstic ziveo je u njo u jednom periodu posle 1932g, jer je bi u bliskom rodu sa deda Sretenom.Gospodin Stojanovic je brinuo o njemu ,jer je moj otac tada bio bez oca (u zarobljenistvu u Bugarsko ).Deda Sreten je imao tri sina Najstarijeg Ziku , koji je bio vrhunski staticar,streljali su, u Splitu, kao klasnog neprijatelja,pod optuzbom da je proneverio UNRINU pomoc !!??Gospodin Sreten Stojanovic je rodom iz sela Niciforova, Makedonija gde sam i ja rodjen.Moji seljani su( Mavrovo,Leunovo i Niciforovo )ostavili za sobom dosta znacajnih objekata u Beogradu,jer su ziveli i radili za svoju zemlju Srbiju i Jugoslaviju.ps:Jos da napomenem da deda Sreten nikada nije dobio telo svoga sina da ga dostojno sahrani u Beogradu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља