уторак, 26.07.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:52

Теслина кула на Славији

Аутор: Слободан – Гиша Богуновићсубота, 17.09.2011. у 22:00
Трг Славија 1912, са истоименим хотелом на углу Светосавске улице

На разгледницама Славије с почетка 20. века увек сличан призор. Усред раскрснице лепо одевена господа, понеко дете, дама са амрелом, украј призора коњи упрегнути у фијакере. Трг је покривен калдрмом, а највећи збор је око киоска Друштва за улепшавање Врачара, с полигоналним кровом и љупком лантерном у врху. Фасадни застор је за то време прикладан, чак стилски уобличен: истиче се стари хотел „Славија”, до њега, изведена у архитектонској мимези, зграда Поповића. У позадини фијакерске станице се не види, али је ту кућа Неквасила – затим „Сала мира” Франсиса Макензија, оснивача Енглезовца, мало даље, на углу с Београдском – апотека „Црвени крст”. На оба угла Краља Милана неугледне а посећене кафане, а на утоку Делиградске у трг, за то време породичне палате: Вучова кућа и наспрам ње трговца Алексића – дела Лека и Несторовића. Читав трг је жив, послован, у њему има садржаја и ваљаног повода задржавању. Око „Сале мира”, захваљујући различитим образовним програмима, сабрана је и духовна енергија грађана Врачара. Једнако је и касније, у годинама пред Други светски рат, по сведочењу Растка Петровића још и бурније: чак се срце Београда у то време сасвим померило с Теразија на Славију.

Век касније, у години наше заједничке садашњости, по ободу Славијиног круга простори захваћени празнином, привремене а заправо деценијске распуклине. Уместо складне троспратнице архитекте Маслаћа на углу Проте Матеје и Макензијеве – тачно 86 аутомобилских поља Паркинг сервиса; уместо зграда у Проте Матеје, уместо „Сале мира”, књижаре и апотеке, које су срушенe пре две деценије – такозвани фаст парк „Славија 2” – 130 места. На углу с Београдском, најдуговечнија београдска рупа – Митићева, данас затравњени 2-Д парковски провизоријум с неколико младих дрвета. Даље по кружници наново празнина, али целог потеза између Краља Милана и Немањине – тролејбуско-аутобуска постаја у одударно-надреалној позадини Голијанинове Народне банке. Затим наговештај смисла у Миљковићевом и Радојичићевом пословном центру „Славија”, преживелим зградама Вучове („Мекдоналдс”) и наспрамне Алексићеве куће, као и Хрњичекове, те најзад, на крају круга, истоимени хотели – стара и нова „Славија” Игњатовића и Ђаковића, прекривени огромним чађавим чаршавима и налепницама реклама за маскаре, осигурање и жвакаће гуме.

Ролеркостер

Шта све треба да се стекне да оквир можда и најзначајнијег простора престонице буде физички разграђенији и расточенији, урбано и архитектонски заосталији него пре један век? Да се за више од сто двадесет година, колико приближно траје његово опремање намештајем, завесом и светлом града, континуитетом и напретком, органском повезаношћу грађевина, функцијом која би одговаралапотребама града, најзад и естетиком која би ваљало да задовољи критеријум европске престонице, не успе добацити ни дотле да Славија уопште заслужи појам трга? Какве историјске недаће могу бити изговор, какви крупни и ситни интереси, недоумице, претворни перфекционизми, колико залудних урбанистичких утакмица и протраћених решења, апатије, корупције, непредузимљивости? Ко сноси одговорност што је Славија, уместо трга – срамотни хаотични суток седам улица, што је у њој једино ваљано и чврсто оно над њом, природна капа коју је Добровић истицао говорећи о складу отворених простора – небо, њихова четврта димензија?

Славија је данас огромни рашчињени двохектар, безоблик које чека значење и калуп, урбано тело без главе и смисла, провинцијална средишњица престонице, а како изгледа, ништа мање и средишњица престоне провинције. Данас, више него икад, Славија је и духовно опустошена. Она је пролазиште а не одредиште, ту се не застаје већ журно пролази, тек у нужди среће; ту се још ређе ко налази и дочекује. На све то, Славијом је тешко проћи како возилом тако и пешке, само што брже, у једном сулудом каруселу аутомобила, камиона, трамваја, тролејбуса и пешака, уз опште превиђање и незнање о праву првенства. Како правила нема, а поврх свог нереда, Славија је при том и арена алфизма и дрчности где возачима треба гледати право у очи. А сва кавга, сав хаос лажне потентности, сви возачи, путници, скрајнути и устрашени пешаци утерани у овај београдски ролеркостер, врте се већ деценијама, тачније од 1949, бизарно, несхватљиво и нимало марећи, око посмртних остатака револуционара Димитрија Туцовића.

Таква каква је данас, Славија је епитом наше вековне неспособности и непостојаности, просторни отисак бесциљности у стварању града и градских простора, сабрана немоћ уједно. Истрошених идеја и неостварених иницијатива, у стању озбиљне малодушности која нас већ одређује и као целину, сваку нову идеју о Славији дочекујемо са одлучном негацијом. У неким бољимвременима када би се некоме родила вредна замисао, била би приграбљена, присвојена, њоме би се запалили и опили. Тада идеји не би био потребан власник, она би узлетела сама, а за њом сви.

Споменик енергији духа

Најновија идеја о изградњи Теслине куле на Славији, архитектонске варијације телекомуникационог торња који је кратко постојао на Лонг Ајленду (1910–1917), стала је сада у дугачак ред оних у којој су чекале, не дочекавши, многе пре ње, а сигурно и после ње. Изречена пре само неколико месеци, већ је доживела да буде изнападана и напуштена. A она се ипак, уз све своје недостатке, истиче једном основном врлином. Јасно зарезује по празнини вековне безвољности и кеноманије, по празнини тог простора који се од Београда отима и одаљује, уместо да му је близак и његов. Ишчашена у својој смелости, растерећена у својој слободи, одудара од сагледавања Славије као унивалентног београдског Ситија будућности, надограђује је изненађењем и куриозитетом. Теслина кула не може решити расточје и хаос oвог простора, али је од свих досадашњих другачија и храбрија. Пре свега зато што је, без обзира на функцију – споменик,и то Идеји која мости векове, а не Мамону који би Славију гурнуо на покретну траку понуде и потражње. Уз то, споменик је Тесли и његовом светлу, готово свему што је из струје рођено, умрежености људској, по Тесли и васељенској, конотацијa је безброј, али понајвише Србији која би тамо где сада није. Била би надасве споменик енергији духа и памети, којој се може противити само онај ко не појми и не трпи пустош данашње, али и наумљене будуће Славије.

Код ове идеје предност и недостаци се међутим сустичу, њене мане и врлине су од једног извора, од истог порекла. Она овога пута стиже са највишег државног места. Сви који би је подржали једва верују да није пена и из ње рођен шарени предизборни мехур који прснe као и многа поштена очекивања. Стиже, надаље, у време озбиљног посртања, из центра државе која на почетку века, за разлику од претходног, не познаје ни међе држећи се преопасног лимба између косовског и европског недохвата.

Да јасно знамо шта хоћемо и куда смо кренули, знали бисмо и шта са сваком травком на Славији, камоли саобраћајем, ронделом у њеном средишту или цезурама на њеном ободу. Хоћемо ли сами, за Русијом или Европом, хоћемо ли улево, удесно или по центру, који су нам прави симболи и знамења, где ћемо са Туцовићем, са Теслом, ко нас води у прошлост а ко у будућност? А ако је тако са државом, како ли тек може бити са Славијом? Београд је у својој историји искусио велике градитељске искораке у време озбиљних државних искушења, сетимо се времена описаног на почетку овог текста, а трг је, рекли би многи, лакше уобличити него државу. Али не без озрачја идеје и правца.


Коментари9
3861a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marita vrska
To je brilijantna ideja.Kao Srpkinja iz njegovog kraja sam ponosna na njegovo ime i delo. Pripada mu centralno mesto u Beogradu.Da se iz svakog ugla vidi.Da bude tacka susreta za dolaznike u nas grad.To je covek koji se vise neradja.Skroman,posvecen covecanstvu,imro skromno,pa neka ima kulu koja ce svetleti u centru Beograda.Mi njegovi treba da smo ponosni i vredi truda za takvog genijalca.Srbi gde ste?Pisite i daj te svoju rec. zajedno cemo se izboriti za tu sjajnu ideju. Amerika nezna sta ce sa ekspiremantalnom kulom.,Teslinom. nadam da ce se ideja na Slaviji razmotriti i podici uz pomoc strucnjaka i projektanata.
marita vrska
To je brilijantna ideja.Kao Srpkinja iz njegovog kraja sam ponosna na njegovo ime i delo. Pripada mu centralno mesto u Beogradu.Da se iz svakog ugla vidi.Da bude tacka susreta za dolaznike u nas grad.To je covek koji se vise neradja.Skroman,posvecen covecanstvu,imro skromno,pa neka ima kulu koja ce svetleti u centru Beograda.Mi njegovi treba da smo ponosni i vredi truda za takvog genijalca.Srbi gde ste?Pisite i daj te svoju rec. zajedno cemo se izboriti za tu sjajnu ideju. Amerika nezna sta ce sa ekspiremantalnom kulom.,Teslinom. nadam da ce se ideja na Slaviji razmotriti i podici uz pomoc strucnjaka i projektanata.
marita kordic
Nas naucnik i covek,Nikola Tesla zasluzuje mnogo vise. Kula Teslina je brijatna ideja,bilo gde u Beogradu.Svi u svetu znaju za Teslu ,tako bi znali i za Beograd.Zao mi je da su bistu Nikole Tesle na istoimenom aerodromu u Beogradu stavili u stranu, kao da su zeleli da ga niko ne vidi.Posto zivim u Americi ,2 puta dodjem i uvek me obavije tuga,a ni bista nije nesto uradjena.Do skora bila je sakrivena bilbordima i reklamama.Sada sam imala gosta iz Japana i prvi me je pitao za spomenik.Morala sam da se pravdam za njegovo mesto.Stranac koji nezna da je tu nebi ga ni nasao.Za uporedjenje,glumac Djon Vein je u centru zgrade njegovog imena aerodroma u NewPortu,CA.Ili sta bi bilo i da se naucnici Milevi Maric da pocast,koristeci Ime Anstajn,zakonitog muza,Jevreina.,koji je iskoristio njeno znanje.Poenta je Kula Teslina,mora biti centralni deo Beograda kao i crkva na Vracaru.Da bude svuda vidljiva i ponas nas Srba.kao ajfelova kula za Pariz.Slavija je dobra lokacija ,to je vec za strucnjake.
dorcol u srcu
Smatram da je Slavija pravo mesto za Kulu srpskog genija kome je mesto u samom centru Beograda a ne na periferiji.
vlad avram
Pre 26 godina u časopisu Komunikacije arh Bobića,pokojnog,u eseju "Osećanje Prostora",pisao sam o potezu od Kalemegdana,kroz Knez Mihajlovu pa Terazijama,Srpskih Vladara do Slavije i poredio tu pešačku transverzalu sa Pariskom,u kojem sam tada živeo,gde se kreće od Luvra,kroz park,preko Place Concorde,Šanzelizeom do Trijumfalne kapije koja po svemu predstavlja našu Slaviju,čak i u nazivu ima sličnosti.Kapija je monumentalna,propušta kroz i oko sebe.Na nju se može popeti i pogledati grad.Problem je u Beogradu što više nema urbanista,kao ni ljudi koji osećaju prostor ovog grada,kako sada tako i kroz istoriju.O mašti i duhovitosti da i ne govorim.Nedostaje neko ko će se igrati sa prostorom,istorijom i gradom.A ne da se sve posmatra kroz prizmu politike,partizanske istorije,i ozbiljnosti i kvazi odgovornosti.Pa zar nije na toj Slaviji jurio Fantom u belom Poršeu.Eto možemo i u tom pravcu da razmišljamo...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља