недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 21.09.2011. у 12:30 Бета

Извештај о медијима Савета за борбу против корупције

Какво ли је стање у индијским медијима? Фотографија из Индије, архива Бета АП

БЕОГРАД - Савет Владе Србије за борбу против корупције објавио је извештај у којем констатује да је медијска слобода у Србији озбиљно угрожена због политичког и економског притиска којем су многи медији изложени, због чега медији нису у стању да ваљано служе интересима информисања грађана.

У управо објављеном извештају о стању у медијима Савет као главне проблеме медијске сцене у Србији види прикривање власничке структуре и политичку контролу државних институција над медијима кроз буџетска давања.

У документу се указује на то да нису познати власници девет, од укупно 11 медија са националном фреквенцијом, а да, од 30 медија обухваћених анализом, у власничкој структури 18 гласила постоје оф-шор компаније чији прави власници нису познати. Насупрот одредбама Закона о информисању, и даље је у власништву државе значајан број медија, констатује Савет.

Такође се наводи да државне институције у Србији из буџета издвајају велике своте на оглашавање које иде у прилог личним и партијским промоцијама. На узорку од 50 институција ти износи нису мањи од 15 милиона евра годишње, наводи се у том документу.

Према наводима извештаја Савета, на јавним конкурсима медији добијају још око 20 милиона евра, а имајући у виду укупно рекламно тржиште од око 160 милиона евра, приближно четвртина прихода медија потиче из државног извора.

Како се у извештају наводи, посебну улогу у финансирању медија и њиховом држању у економској зависности и неизвесности имају маркетиншке и агенције за односе са јавношћу и продуцентске куће које су углавном у власништву страначких активиста или особа повезаним са њима.

Поједине маркетиншке и ПР агенције приходе остварују искључиво од државних институција и служби, тврди се у извештају и констатује да услуге агенција у протекле три године нису користили једино министарства просвете, науке и државне управе и локалне самоуправе.

Савет је, између осталог, препоручио да се у регистру јавних гласила учине јавним подаци о власницима медија, као и да Комисија за заштиту конкуренције, Републичка радиодифузна агенција (РРА) и друга тела редовно прате и регулишу медијску концентрацију.

Препорука Савета је и да се ограниче буџети за рекламирање и промоцију државних институција. Влади Србије препоручено је да распише тендер за услуге видео снимања и прес клипинг; РТС-у и РРА да годишње објављују резултате конкурса за избор програма, као и да спрече чланове управних одбора да учествују у програмској продукцији.

Коментари3
d6976
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz
Ovaj savet na kraju ovog teksta preporucuje RTS-u i RRA da godišnje objavljuju rezultate konkursa za izbor programa, kao i da spreče članove upravnih odbora da učestvuju u programskoj produkciji. Ova preporuka, u predlozima ovog saveta za javnu raspravu o medijskoj strategiji (18. jul o. g.) glasi malo drukcije: "РРА, РТС: да се онемогући члановима Управног одбора и Савета РРА да учествују као продуценти програма." Zasto onemoguciti clanove Upravnog odbora RTS-a i Saveta RRA da ucestvuju kao producenti programa, kada ti clanovi i tako nemaju sta drugo da rade?
Miloš Đajić
Nekorektno je optuživati agencije za odnose s javnošću da su krive što rade samo sa državnim institucijama. Pre svega ima nekoliko agencija koje su većim delom, u svom poslovanju, usmerene na oblast odnosa s javnošću državnih institucija, koja je po mnogo čemu drugačija i specifičnija od naprimer rada u korporativnom sektoru. Drugo, valjda je problem u institucijama koje nemaju jasne tenderske procedure i te institucije treba prozivati, a ne agencije.
bogdan basaric
Kada bi se sredilo stanje u RTS-u, preko 90 posto ovih odlicnih zakljucaka, bilo bi odmah reseno. Drzavna kuca koja se najvecim delom finasira iz budzeta,generator je svih daljih mucki,muljanja,zloupotreba... Prvi covek RTS-a je najodgovorniji za ovakvo stanje. Iz ove crne zone su izasle sve bivse YU televizije,samo je u Srbiji vracen feudalizam...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља