субота, 06.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 25.09.2011. у 22:00 Љубодраг Стојадиновић

Вукови од сламе

Да ли је то уопште била побуна? Изгледа да није. Кад се 11. новембра 2001. дигла из Куле и заузела аутопут, Јединица (ЈСО) извела је делимично успешaн државни удар.

Извела јесте, али га није довршила, иако су наредници и каплари на њеном челу били сигурни да је све готово: Србија је премрла од страха, а премијер Ђинђић је отишао на ноге Гумару, како би смирио банду.

Министар Дуле Михајловић беше пре тога рекао премијеру да у Србији нема силе која тим јунацима било шта може. Имао је поверење у „господина Легију”, а овај је, као пензионер јурио по Београду и околини заштићен караваном џипова са десетак силеџијских посада.

Десет година после, неко се сетио да похапси официре jединице, који су иначе и после пуча били сортирани на добрим местима: ја л’ жандари, ја л’ сајовци и томе врло слично.

Неки од њих опробали су се у духовитости у доба кад их је после пуча на аутопуту посетио премијер у кулском вучјем брлогу. Човек који му је предао рапорт, Владимир Потић, имао је изнад десног џепа лажно име (М. Батић). Чак је и Дуле са Повлена могао да запази своје презиме на џепу другог шегаџије из Куле. Али он није поднео оставку, иако су је пучисти тражили. Наводно је папир, који је кооперативни Михајловић потписао, поцепао Чеда Јовановић, и бацио у јендек.

Е, сад, то је историја, али не сасвим завршена. По анегдотском стереотипу, такве ствари исписују победници, а у Србији се никада не може знати ко су они. Углавном, извршна власт је са крупним закашњењем у поимању суштине пуча почела да хапси истакнуте припаднике jединице, ако су њене иконе због тешких злочина већ осуђене и налазе се на местима погодним за дуго робијање.

Могуће је да тужилаштво и судови ураде своје и данас, под условом, наравно, да се коначно крене са нечим што је ваљало урадити на самом почетку: са расветљавањем „политичке позадине” побуне, пуча, како хоћете, и убиства премијера Ђинђића.

Да није било такве позадине (јако лоша синтагма), не би било ни пуча ни убиства. Идеја о „политичкој позадини” је несрећна формулација, напросто јер није реч о позадини него о фронту, и није реч о политици из које се рађа насиље него о политици као пучистичком насиљу пар екселанс.

Ништа од тога није се могло зачети у јединици, па ни код радника који су ових дана похапшени. Како су се они у међувремену нашли и опстали у елитним полицијским јединицама, питање је и за Михајловића и Дачића, јер јединица беше распуштена као змијско гнездо криминала и ескадрона смрти, уз обећање да ће посао у држави добити само они који немају тамне мрље у својим биографијама.

Али то је она класична недоумица око доброг одабира у „органима” који иначе постоје због будности и безбедности. Дакле, или се Дуле мало успавао и спремао за књижевни подухват о Повлену, маглама и видицима, или је морао да прижмури пред силом која га је опасно препала. Или му је Јочић све испреметао!

Свеједно. Од нечега се морало почети. Није добро што се чекао исказ двојице Земунаца, који су се пре извесног времена вратили у Србију после међусобног укољичкогдвобоја. Није могуће, није вероватно да Симовић и Калинић више знају о српској политици из времена кулског пуча и атентата на премијера од људи који су политику водили.

Није могуће, али привидно је тако. Симовић је одвалио један надимак, и многи су у „Ћокију” препознали Небојшу Човића. Човек се заиста нашао на великим мукама, изложен мало медијском, мало чаршијском разапињању, уплашен за своју безбедност. Јавно оптужен без мотива и осуђен без доказа и насупрот здравој памети.

Тешко се може веровати да ће свежи ухапшеници из јединице знати више о политици од Легије, Гумара или Звекија. Ни они нису имали разлога да ћуте о својим господарима, а ипак су ћутали. Ко су у ствари њихове газде?

Неко је већ објавио листу важних људи, више из власти, из полиције и војске, а нешто мање из опозиције, који су знали за побуну па су све то подржали. Неки из потаје, а било је и јавних похвала са највишег места. Председник ондашње савезне државе пуч против власти у највећем делу исте државе прогласио је бенигним штрајком, уз тривијална поређења са другим трудбеничким делатностима.

У његову корист је лане потписивана петиција, не би ли човек био изузет од евентуалне силе закона, и обичног грађанског исказа о мотивима да подржи пуч. И да видите, то делује!

Могуће је дакле, да побуна, као и све друго што се родило у најгорем делу српске историје, заувек потоне у мрак и заборав. И једна и друга погодност су свуда око нас.

Коментари12
43001
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски
@Није оружана побуна,јер није употребљено оружје... Јесте да није,али јесте да јесте врло отворена,нескривена и дрска претња са прстом на обарачу ,метком у цеви и зверским погледом на све стране.Џипови побуњеника пуни моћног оружја. Прошао сам поред њих на аутопуту баш у моменту демонстрације силе,моћи,претње и ко зна чега још. И данас се најежим од призора. Ако ово није оружана побуна (у претњи или покушају-како би се правно формулисало),не знам онда шта је.
Aleksandar Mihailovic
@@ Aleksandar Mihailovic | 26/09/2011 16:44, ne slažem se sa Vama, jer, da je tako ne bi se u poslednje vreme izbegavalo i od vlasti da govore o oružanoj već samo o pobuni koja je možda bila na neki način prethodnica ubistva premijera. Vešti advokati bi mogli tvrditi da je to bio štrajk, kao i svaki drugi nezadovoljnih radnika i zaposlenih, a ako bi se svi oni zatvarali onda bi uskoro 70% Srbije bilo u zatvorima.
@ Aleksandar Mihailovic
Za oruzanu pobunu nije potrebna upotreba oruzja nego cinjenica da li su pobunjenici bili naoruzani ili ne. Vecina ljudi ne zeli da pogine u borbi sa pobunjenicima koji poseduju oruzje i imaju dokazan staz u ubijanju. Ako vam to nije jasno. raspitajte se kod prezivelih a ko vec ne vredi pitati one pobijene.
bivsi pokeras
Valjda sam rodjen tako, sve sam u zivotu prekombinovao. Zato sam i napustio poker, za koji je Somerset Mom napisao - poker je psiholoski najteza igra na svetu. Proganja me jedna karikatura Velikog Coraxa. Dva matorca drze za ruke nekog klinju, obucenog kao da je sad stigao iz Austrije, kozne spilhoznice, drzi za ruke, s jedne strane svog tata Ljubu, a sa druge strane cika Dobricu. Proganja me, kako da kazem, a da ne bude insinuacija, proganja me zlomisao: Dal bi taj klinja postao to sto jeste, da nije Zoran otpremljen u vecna lovista? A lepo sam napisao - sve u zivotu uvek nepotrebno kombinujem. I danas sve isuvise kombinujem, istina po nekom skracenom algoritmu, pa mogu svake nedelje da uplatim 30 kombinacija, dace Bog ..., ugriz za jezik: Bato, ne farbaj na zid malog rogatog. Jezik za zube! Madjari imaju predivan izraz za taj "ugriz za sopstveni jezik": ATOK.
citac HU
Samo da spomenem, moju malu deformaciju koja pomalo lici na jednu osobinu brata Nikona Sevasta - Zasto je "Politika", al samo jedanputa, u nekom takoreci sporednom clanku, donela informaciju: Ceda Jovanovic je u vreme atentata bio van Beograda. Otisao je u Italiju, verovatno, ili navodno, da kupi nove cipele. - Il' mi se pricinjava da sam to procitao u "Politici. Zivim u strepnji i nadi, da postoji jos neko ko se seca tog clanka. ps Garantovano nisam cika Bogdan iz one birtije. Zasad.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља