четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:15

Крај авангардних политичара

Аутор: Драган Ђуричинуторак, 27.09.2011. у 22:00

После посете Ангеле Меркел очигледно је да су циљеви геополитичког позиционирања проевропске Србије, која не испољава антируске нити антикинеске манифестације, доведени под сумњу. Фактичко стање је да је Србија све дала на ЕУ карту, а да ЕУ паркира проблем њене интеграције. Поред инерције решења из периода југословенске кризе, нови фактори су импотентна и раштимована привреда Србије, као и економски проблеми у самој ЕУ. Игнорисање Русије и Кине на путањи позиционирања током транзиције претворило је политичку подршку ових земаља, иза које увек следе инвестиције, у равнодушност. Заглављена између битних стратегијских играча, Србија је остала препуштена себи, с тим да на приоритете социјалних реформи, неспретно и кратковидо, утиче невладин сектор, док је економска платформа реформи неоправдано сведена на монетарне мере.

Изводљиви циљеви који воде повећању моћи привреде Србије треба да представљају први корак на новом путу који треба да врати оптимизам и достојанство нацији. Оваква оријентација мења приоритете и смањује значај невладиног сектора као главног регрутног центра за нове администраторе реформи, дајући сигнал да су експертиза и патриотизам поново критеријуми за јавне функције. Србија нема више времена за социјалне експерименте у којима „авангардни политичари” воде за руку на јавну сцену непотврђене аналитичаре.

Што се тиче економске платформе реформи, и даље важи да су политичка демократија и тржишна привреда компатибилни појмови. Све националне привреде конкуришу у глобалној економији како би развиле најпродуктивније окружење за развој бизниса. Продуктивност домаћих предузећа је фундамент конкурентности пошто конкурентан домаћи бизнис примарно ствара нова радна места, генерише задовољавајуће приносе, повећава куповну моћ домаће валуте и повећава богатство нације. У том контексту приватни и јавни сектор имају различите, али повезане улоге. Суштину реформи треба да чини изградња привредног модела који постоји у просперитетним привредама. Нажалост, данас већина привреда са Запада не спада у ту групу. Просперитетне привреде красе интелигентне инвестиције у гране разменљивих добара у складу са компаративним предностима. За то је, поред невидљиве руке тржишта, потребна и видљива рука државе. При томе,ултимативни циљ економских политика није више стабилност потрошачких цена већ одржива запосленост. То значи ширење спектра циљева монетарне политике на стабилност цена других облика активе (укључујући и девизе), структуру производње, запосленост и др. Монетарни модел треба да се базира на фиксном курсу динара (currency board). Ово решење су предлагали домаћи економисти и привредници али и ауторитети као што су С. Ханке и Р. Мандел. То је не само ефикасније од постојећег монетарног модела већ и компатибилно са европском монетарном унијом. Довољно је пратити пример Хрватске. У новом приступу, курс којим се контролише инфлација није више циљ већ инструмент развоја. Импотентна привреда са релативно високим дугом мора прво да поведе рачуна о инвестицијама у антиимпортне, а затим у експортне гране. Инвестиције треба да повећају запосленост и продуктивност. То посебно важи за гране у којима Србија има компаративне предности (енергетика, пољопривреда и прехрамбена индустрија, телекомуникације и инфраструктура). Активном инвестиционом политиком држава преузима улогу социјалног стабилизатора, улогу која је основа сваког антикризног програма. У фискалној сфери чврсто буџетско ограничење нема алтернативе (на макро и микронивоу). Интересантно је да претходне предлоге игноришу медији. За медије у Србији је важнија геј парада него антикризни програм, изградња гасних централа, формирање кластера малинара или гашење програма нуклеарне медицине.

Паркирање проблема интеграције Србије у ЕУ не значи да Србија треба да оде у другу концепцијску крајност. ЕУ се мења, а компатибилност са ЕУ је императив. Компатибилно окружење је битно за ефикасност система у Србији као и за могућност сарадње са чланицама ЕУ. Што се тиче самих реформи, неопходно је прећи на нов монетарни модел,а монетарни детерминизам заменити ширим концепцијским оквиром који респектује и пословну и фискалну перспективу. Монетарни модел који себазира на фиксном курсу захтева пратеће мере: уравнотежен буџет, конкурентан девизни курс и контролу његових детерминанти. У таквом контексту инвестиције и реформа јавног сектора постају апсолутни приоритети.

*Председник Савеза економиста Србије


Коментари1
ac993
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Р. Спаић
Без нескромности,чини ми се да сам Вас добро разумео.Барем као искусни градитељ.Зато се надам да има доста кључних људи који овај рецепт знају или пак разумеју и подржавају.Такав концепт треба разрадити до детаља и ФОРСИРАТИ у Србији.Само своје компаративне предности морамо искористити. Не увозити одпале или прљаве или колонијалистичке технологије,наводно индустријске.Треба само радити домаћински,својски за себе,од ЕУ узимати само оно што је добро (законе,прописе,достигнућа,...-не стихијско усвајати брда папира у Парламенту).Не оптерећивати се формалним уласком у ЕУ по сваку цену (пример Румунија,Бугарска...).Само треба радити за себе а са свима, не продавати своју земљу и народ за шаку долара!У патриотско развојној стратегији наравно одабрати главни ослонац у неком јаком савезнику.Без лицитирња јавно;тихо и нечујно се повезати,гаранције добити у конкретним акцијама... и тачка.Мали смо али можемо се подићи и опстати.Уз Божју помоћ.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља