уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:25

Како млади разумеју Тому Здравковића

среда, 28.09.2011. у 22:00

Хол славних београдског „Пароброда” добиће још једног почасног члана – кантаутора који је за собом оставио богато поетско и музичко наслеђе, уметника који је у легенду отишао тихо последњег септембарског дана пре две деценије – Тому Здравковића. На годишњицу његове смрти, 30. септембра, млади уметници, инспирисани културним потконтекстима, урбаним животом и прогресивношћу коју је Тома донео тадашњој сцени, својеврсним омажем покушаће да аутору обезбеде, како кажу, место раме уз раме са светским звездама и легендама шансона попут Синатре и Азнавура.

– Постављањем овог омажа Томи Здравковићу намеравамо да заинтригирамо млађу публику у правцу сагледавања урбаних вредности некада и сад – каже Миња Ристић, програмски саветник „Пароброда” и кустос овог пројекта посвећеног певачу песама попут „Сања”, „За Љиљану”, „Кафана је моја судбина”, „Проклета је ова недеља”, „Дотако сам дно живота”, „Еј, Бранка”, „Данка”…

Објашњавајући да је основна идеја пројекта била да Тому „извуку из контекста фолка, тачније новокомпоноване музике, и да га доведу у контекст поп иконе”, Миња Ристић каже да су уметници, од којих већина није била ни у основну школу кренула када је овај непоновљиви аутор умро, покушали да пронађу нит између урбане културе Београда пре три, четири деценије и садашњег тренутка, као и да повуку паралелу између вредности онда и сада.

– Почетна идеја била нам је да је он живео у идеолошки обојеном времену, времену ограничених слобода. У том и таквом окружењу, он је био пандан слободној култури. Причајући са људима који су са њим седели и дружили се сазнали смо да је био изузетно душевна особа и галантан. Сензибилитет Томе Здравковића нам је био од изузетног значаја. Јер, све што је радио, црпао је из сопственог искуства што се огледа у његовом делу. Често није могао да испуни своје интимне уметничке снове јер је био ограничен естрадом, али је на њу доносио интелектуални сензибилитет који је већ почео да замире – прича Миња Ристић.

Радови Дарије Басте

Овај догађај подразумева поставку мултимедијалне изложбе конципиране кроз призму савремених уметничких токова, укључујући младе али етаблиране уметнике београдске сцене који ће кроз аудиовизуелне инсталације, графичке приказе и илустрације, цртеж и видео радове покушати да продру у сензибилитет својеврсног београдског боема и поете чија је песма оставила траг на многе генерације.

У поставци изложбе учествују Симонида Рајчевић, Игор Станглицки, Стефан Унковић, Славимир Стојановић, Лазар Бодружа, Јован Микоњић Бискотека, Дарија Баста и Стеван Лунг.

– Лепо је када млади људи који желе да се изразе у неком од савремених медија желе да слушају, читају… Лако је идентификовати се са романтичним уметницима, а Томин живот је романтизован ма колико трагичан био. Млади уметници који су решили да учествују у овом пројекту сигурно су нешто и „прогутали” од целе те приче. И мислим да ће се бар за мрвицу променити. Јер, клица је посејана – каже Симонида Рајчевић, сликар и доцент на Факултету ликовне уметности.

----------------------------------------------------------------------

Почетак у позоришној „Зони Замфировој”

Први Томин јавни наступ није био певачки. При крају основне школе постао је члан печењевачког аматерског позоришта. На једном такмичењу у Лесковцу Тома и његови вршњаци из школе су победили а Тома је побрао све симпатије за улогу Потеа у „Зони Замфировој”.

Ноћи на клупи у парку

Једна од Томиних првих већих станица била је Тузла. Пет година у тамошњем хотелу „Бристол” певао је из ноћи у ноћ, малтене без дана одмора. Прилику да пева у београдском хотелу „Метропол” добио је 1962. У исто време гостовао је и у другим местима: Зрењанину, Новом Саду и, наравно, током лета на мору. Упркос томе што је много радио, живео је скромно. Данас звучи незамисливо да певач који има уговорене наступе на Светом Стефану проведе ноћ на клупи у парку јер нема новца за смештај.

Неконвенционално компоновање песама

Експериментишући, користећи се у компоновању средствима која су била неконвенционална за једног певача народне музике, Тома је успео да створи имиџ урбаног, градског певача. Његова музика није била чист фолк, као што није био ни његов наступ. Квалитет који је Тома Здравковић донео народној музици нико више није поновио, можда нико није ни покушао, али квалификација естрадни уметник за њега, као за ретко кога, не представља пуку куртоазију. Не само због песама које је писао, него и због начина на који је живео и посвећености са којом је стварао.

Тихи одлазак

Болест га је сустигла крајем 1990. године и престао је да наступа. Више од сто дана борио се на Уролошком одељењу ВМА. Умро је тихо у болници, 30. септембра 1991. године. Уз бројне колеге и поштоваоце, сахрањен је на Централном гробљу у Београду, тик уз ресторан „Амбасадор” где је последњи пут певао Београђанима.

С. Чикарић

------------------------------------------------------------

Споменик Томи – чувару душе

Лесковац– Оно што је Шабан Бајрамовић за Ниш, то је Тома Здравковић за Лесковац. Нишлије су подигле споменик свом Шабану прошле године, а Лесковчани се на исти начин одужују певачу који је прославио овај град, али пре свега српску народну песму. У центру града данас ће бити откривен споменик Томи Здравковићу.

Почеци познатог певача, композитора, песника и једног од најпознатијих боема српске народне музике везују се за Лесковац у којем је провео младалачке дане. Овде се школовао у Средњој медицинској школи, а певачку каријеру почео је у лесковачком Народном позоришту. Одатле се преселио у кафану где је певао са Силваном Арменулић („Шта ће ми живот без тебе, драги”). Из Лесковца одлази у београдске кафане, а затим почиње да снима плоче...

Споменик висине три метра биће откривен по подне у централном градском парку испред фонтане, на месту где је некада била кафана „Радан” у којој је Тома почињао каријеру са Силваном Арменулић. Наручио га је град Лесковац, али су новац обезбедили донатори. Изливен је у Уметничкој ливници „Браћа Јеремић” у Београду.

У оквиру обележавања двадесетогодишњице Томине смрти, биће приказан документарни филм о њему „Чувари душе” у режији Александра Станковића, студента ТВ режије. Увече ће у ресторану „Грош” бити одржан концерт на којем ће уз оркестар Љубише Павковића наступити бројни познати певачи који ће интерпретирати Томине песме.

М. Момчиловић


Коментари3
6922b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Marinkovic
Sve je to lepo,samo sto niko i ne pominje njegovu rodnu kucu i njegovo rodno mesto u kome je danas otvorena spomen cesma a uskoro ce biti otvorena za posetu i njegova kuca u Pecenjevcu.Pozdrav svima koji vole Tomine pesme.
ivica stankovic
Zeleo bih da potsetim sve citaoce koliko je toma bio velik,kada su bile poplave na jugu srbije(nesecam se godine) bili su organizovani koncerti za pomoc postradalom podrucju gde su ucestvovali sve zvezde narodne muzike jugoslavije.Na koncertu u nisu na stadionu je bilo vise od 20000 ljudi ,u to vreme toma nije imao nove pesme, bili su popularni beslic i ostali.Kada je toma otpevao jednu pesmu ljudi su trazili jos posle tri pesme ceo stadion je trazio jos voditelj je najavio beslica a narod je zvizdao i aplaudirao trazeci tomu,naravno da nijedan pevac nije u takvoj situaciji hteo da izadje na scenu pa su poslali orkester da sviraju kola ali narod je hteo tomu i sve to je trajalo oko pola sata dok se publika nije smirila.Kao i tada i danas tomu nemozete cesto slusati na medijima ali kad cujete jednu pesmu zazelite jos i jos
Ranko Pavic
Sarmantan, kozer, galantan, odan, ranjiv, moleciv, talentovan, sam, samosvojan, drugar, drukciji, osetljiv, poeta i boem, boem ..., nekako je bio elegntan slican samo sebi. Imao sam cas da ga upoznam i da se sporadicno druzim i da radim sa njim, iz tiha je znao nekako da nametne svoju ispovedacku pricu, preprica teskocu koju ima i kaze gde je gresio. Bio sam svedok njegove polu uspele ljubavi, patio je i predavao se, bio je seljos gospodin, sjajan tip. Danas ga slusam YouTube me podseti na nekakve momente Beograda tu negde 72-82, posle se razilaze nase linije moj stariji brat je bio drugar sa njim, jednom smo ga pronasli u nekoj basti, odneli smo ga u neki stancic, ah da mislim da je imao nesto od naseg mentaliteta koji je bilo lako smestiti u bilo koji kosmopolitizam, mislim na muziku i njegove pesme, imao je stila pre svega, "slava mu", zasluzena, hvala ti sto sam ziv, mozda si mi nekako ipak pomagao, pop artist folk muzike, ZIVEO... Ranko Pavic, Art Director OUT/AUT Gallery Toronto

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља