четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 02.10.2011. у 22:00
ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА

Чија је „биберница”

Револвер којим је 29. маја 1868. убијен кнез Mихаило Обреновић док је шетао Кошутњаком сачуван је у Историјском музеју Србије, али је погибељни метак изгубљен, па се не зна којем атентатору је оружје припадало
Литографија која приказује убиство кнеза Михаила у Кошутњаку

У Историјском музеју Србије, као једна од највећих драгоцености, чува се „револвер којим је убијен кнез Михаило Обреновић, 1823–1868”. Реч је о луксузној четвороцевној „биберници” белгијске производње, система Маријет, калибра 9,2 милиметра. У суштини, то је оружје са четири цеви које су се окретале повлачењем обарача. Како се пуни директно у цев са предње стране, Маријетова конструкција се не би могла назвати правим револвером; управо због специфичног изгледа, била је и популарна под називом „биберница”. Примерак из Историјског музеја је луксузне израде, са дамасцираним цевима, украшен цизелираним цветним мотивима и златном жицом.

О атентату на кнеза Михаила написано је безброј студија и чланака. Експонат из Историјског музеја је, међутим, у извесној колизији са сачуваном архивском грађом, односно са налазима полицијске истраге и записницима са суђења убицама.

Прича каже да су кнез Михаило, Катарина и Анка Константиновић, Томанија Обреновић, кнежев ађутант капетан Светозар Гарашанин и слуга Мита Тимарчевић шетали 29. маја 1868. године стазом изнад Хајдучке чесме на Кошутњаку. Добивши обавештење о њиховом наиласку, атентатори су заузели своја места: Лазар Марић и Станоје Рогић са леве, а Коста Радовановић са десне стране стазе. Када је група излетника наишла, Коста Радовановић је извукао револвер и први пуцао у кнеза, погодивши га у леву страну груди. У истом тренутку, на жртву су отворила ватру и друга два атентатора: један метак је Михаила погодио испод десног пазуха, други нешто ниже, ближе десној плећки, док се четврто зрно задржало у кичми, у седмом грудном пршљену.

Након тога је Марић пуцао у Анку Константиновић и на месту је убио, а потом и у капетана Гарашанина. На ађутанта, који је покушао да исуче сабљу и заштити кнеза, два хица је испалио и Рогић. Рањен у десну руку, официр није био у стању да пружи даљи отпор. Коначно, Ђока Радовановић, који је стајао нешто више, спречавајући одступницу жртвама, ранио је Катарину и слугу Тимарчевића.

Убице су похватане у кратком року. Током истраге и на самом суђењу, које је почело 14. јуна исте године, утврђено је да је полиција Марићево оружје пронашла у шупљини дрвета, у близини места злочина: „револвер, зарђао али сасвим нов, са шест цеви, а свака је била празна и имала је чауре”.

Марић, Коста Радовановић и Рогић оружје су добили од Паје Радовановића, који је годину дана раније дао брату Ђоки 180 форинти да у Аустрији купи ова три револвера. Оружје Косте Радовановића пронађено је у његовом стану, међу рубљем, а револвер Станоја Рогића – у фиоци стола у његовом дому. Коначно, Ђока Радовановић је одраније имао сопствени револвер „на шест метака”.

Из ране Катарине Константиновић лекари су извадили цилиндрично-шиљато зрно пречника „четири линије”. Како је у Србији као мерна јединица коришћена аустријска „линија” од 2,19 милиметара, то значи да је шестометно оружје Ђоке Радовановића било девет милиметара, из чега се може закључити да су бар он и Лазар Марић имали шестометне револвере са добошем, калибра девет милиметара, који су користили муницију са металним чаурама. Ово острагпунеће оружје је могло бити само система Лафоше – једино ове врсте које се у то време могло набавити на слободном тржишту.

Поставља се питање коме је припадала до данас сачувана „биберница”. Ако се зна да су у кнеза Михаила пуцали Коста Радовановић, Лазар Марић и Станоје Рогић, при чему је Марић имао шестометни револвер, оружје Маријетове конструкције могло је припадати Рогићу или Кости Радовановићу. Но, Коста је, као и Марић и Рогић, оружје добио од Паје Радовановића. Зашто би Ђока за новац свога брата купио различито оружје у Аустрији?

Осим тога, сачувана „биберница” је исувише луксузне израде да би била набављена само за једнократну употребу. Колико се зна, Министарство унутрашњих дела је сав доказни материјал, укључујући и „биберницу”, 9. августа 1875. године предао на чување породици Обреновић.

Италијански добровољац у рату 1876, Ђузепе Барбанти-Бродано, 21. септембра те године посетио је конак у Топчидеру и тамо видео изложен „куршум око кога је била згрушана крв, а који је био извађен (из тела Михаила Обреновића) управо овде (у Конаку) чим је био рањен”. Обдукцију су, наиме, у поноћ 29. маја 1868. године у Конаку радили др Машин и др Коцел. Тек 1955. револвер из кога је убијен кнез Михаило, као и платнена кошуља, прслук и остали делови одеће, као и сребрна табакера које је кнез носио у тренутку погибије, припали су Народном музеју. Он их је 1966. године предао на чување Историјском музеју Србије. На жалост, зрно које је изазвало смрт, а које би доста тога рекло о оружју убице, није сачувано. Тако данас можемо само претпоставити да је „биберница” припадала или Кости Радовановићу или Рогићу.

Коментари0
30e13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља