понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:51

Приче о реформама због ММФ

Аутор: Ј. Рабреновићчетвртак, 29.09.2011. у 22:00
Владимир Глигоров и Мирослав Прокопијевић

Да ли је прича о штедњи и стезању каиша државних званичника у време посете Међународном монетарном фонду била само за једнократну употребу? Има ли уопште воље за тако нечим, када је добро познато да се спремају избори и да ли је наредних годину дана изгубљено за реформе у Србији? Имамо богато искуства да се у периоду пред изборе ништа не мења, а да се на посао не приања ни скоро пола године после њих, колико политичким чиниоцима треба да се „пресаберу” с доласком на власти.

Владимир Глигоров, сарадник Бечког економског института, каже да је тешко очекивати озбиљније реформе пре избора, али да то није једини проблем.

– Уколико би се наставиле негативне тенденције са падом дохотка и смањењем запослености, ова, а могуће је и идућа влада неће имати подршку за реформе. Ништа ту ММФ не може да учини, јер је његов утицај значајан када је криза акутна или ако она прети да се развије, али ако земља крене путем стагнације или спорог раста ММФ може да саветује и да слуша како једна или друга влада имају добре намере, али ако политичке воље и подршке нема, ту ММФ не може ништа да уради. Како је, да парафразирам Тому Николића, партијама добро и када је привредни раст брз и када га нема, тешко је видети зашто би оне промениле своје понашање. Поред тога, јавни дуг јошнеко време може да се повећава, а ту је и инфлаторно финансирање јавних прихода па – док траје – казао je Глигоров.

У очекивању избора нормално је да се „изгуби” неко време, јер се не зна ко ће да победи, сматра Мирослав Прокопијевић, научни саветник Института за европске студије. У ситуацији да су резултати избора извеснији, они који побеђују и овај период би, теоријски, могли ефикасније да искористе. Али проблем овдашњих политичара је тај да, када би и били сигурни да ће да уђу у власт, не знају шта им је, заправо, политика.

– Уместо реформи проблеми се решавају задуживањем и све док је тако неће бити мотива за штедњу и реформе. Ова влада је за време свог мандата јавни дуг увећала за око пет милијарди евра. Тек када цена задуживања буде превисока и када држава све теже буде долазила до новца за своје расходе размишљаће се о реформама. И све док буде државне имовине која може да се прода попут Телекома, Електропривреде, државног земљишта. Тек тада ће плате и пензије да падну на ниво на који морају да буду према нашој економској снази – сматра Прокопијевић.

– Не можемо ми да имамо стопу раста од свега један - два одсто, а да се задужујемо, после одбитка инфлације, по шест, седам, осам одсто. То једноставно није одрживо. Тиме товаримо дуг на све слабију привреду. При том, кажемо да ће раст БДП бити три, а после се испостави да је свега један одсто, чиме се само врши притисак на инфлацију – додао је Прокопијевић.

Због све већег дефицита у буџету, који је за седам месеци достигао 87,7 милијарди динара, а укупно пројектовани за ову годину је 120 милијарди динара, неминовно се намеће питање из којих извора ће се нарастајући дефицит финансирати. Чињеница је да државне обвезнице с краћим периодом доспећа имају одличну продају. На пример, оне на три месеца чак стопостотну. Оне с дужим роковима доспећа, које држави праве мањи терет, за инвеститоре су много ризичније и теже се одлучују да их купе и то упркос високим каматним стопама од чак 14,5 одсто које држава на њих даје. За многе је врло непријатно звучала вест да је на последњој аукцији трогодишњих записа вредних 300 милиона динара успешност продаје била непуних три одсто и то упркос тако високој камати.

Познаваоци прилика кажу да то још није никакав разлог за узбуну у Министарству финансија, већ да је најава емитовања еврообвезница на међународном тржишту отерала инвеститоре. Сигурније им је, кажу, да купе еврообвезнице с каматом од, на пример, седам одсто, него да ризикују с динарским обвезницама, па макар обезбеђивале и, сада посматрано, високу стопу приноса.

Недавно смо се продајом еврообвезница по камати од 7,25 одсто задужили још милоијарду долара, са роком отплате на десет година.


Коментари0
f4bed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља