субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:02

Јариње у Вијетнаму

Аутор: Мирослав Лазанскипетак, 30.09.2011. у 22:00

Зелени шатори на пропланку оивиченом густом, још увек зеленом шумом на оближњим падинама брда. Између шатора бурад са горивом, одбачене и празне конзерве хране. Тешке инжењеријске машине офарбане у зелено брекћу у измаглици по изрованој земљи, између митраљеских положаја, приручних хемијских тоалета означених да су за ЛУРП, „патроле истуреног базирања”, док војници развлаче бодљикаву жицу, полажу мине и подижу грудобране и насипе око логора. Слабашни сиви дим, као да су управо спалили пиринчана поља белим фосфором, а не бачени сузавац на Јарињу. Војничке су чизме жуте од прашине, униформе просто висе од маски, реденика, торбица, разних дневно-ноћних нишана. Неиспаване и уплашене очи испод шлемова тупо зуре испред себе, довољно је само погледати те очи, па да се схвати цела та косовска прича. А хеликоптери стално долећу и полећу. Амбулантна кола јуре неким путељком, оштре ране цивила погођених НАТО бојевим мецима 5,56 мм...

Као да сањам и гледам на ТВ-у призоре из вијетнамског рата, када је моја генерација због таквих слика протестовала на улицама југословенских градова против Јенкија. Америчка база у близини демилитаризоване линије, границе између Северног и Јужног Вијетнама. База која је требалo да прекине сваку комуникацију између два дела вијетнамског народа. У Сајгону је била власт Јужног Вијетнама, власт која је била призната од скоро целе Западне Европе и скоро свих других америчких савезника. У Јужном Вијетнаму је постојао отпор домаћим квислинзима и америчкој окупацији, то су биле јединице Вијетконга. Наравно да су оне добијале велику војну помоћ из Северног Вијетнама, који је био комунистички и као такав одмах и природни непријатељ САД. И наравно да је Северни Вијетнам добијао велику војну помоћ од Совјетског Савеза.

Да би затворили границу и прекинули путеве снабдевања ка југу, Американци су формирали базе уз демилитаризовану зону између два дела Вијетнама и почели су да бомбардују Северни Вијетнам. Вијетнамци су одговорили алтернативним путевима кроз Лаос и Камбоџу, кроз џунглу где су пролазили само пешаци са бициклима на којима је био терет. Била је то чувена Хо Ши Минова стаза. Доле на југу, у Сајгону амерички су генерали на специјалкама–картама грозничаво означавали које су алтернативне путеве блокирали, а које бомбардовали. Хо Ши Минова стаза победила је у том рату...

„Владавина права” на северу Косова, Косово као независна држава, царински печати и пратећа документација, шлепери са дозволама и без њих? Ми тражимо решење у дијалогу, шупљи ритам и езотерични рокенрол наше дипломатије, позиви на „уздржаност обе стране”, ултимативно тражимо од НАТО-а и УН одговор на питање „ко је наредио ватру по цивилима”, стално се заклињемо да никада нећемо признати независно Косово?

Иронија, цинизам, очај, презир Срба према Кфору, све је то Јариње. Играмо ли то гамбит са сопственим народом? Је ли онда Сајгон заправо Приштина, а Београд можда Ханој, јер Амери су увек Амери? Само још да Руси опет постану Совјети, и да се појави српски Хо Ши Мин. И онда побеђујемо. У филму? Можда?

Јер сада ће да изађе некакав надобудни капетан, попут Ајка Скелтона, портпарола НАТО-а у Напуљу, и да одговори на наше премудро питање, на које јел’ те не знамо одговор: „Kо је наредио употребу ватре по цивилима на Јарињу”. Лепо ће рећи да је то наредила команда Кфора. И шта ћемо онда? Хоће ли уследити наше ново питање: „A зашто сте то наредили”. А капетан ће рећи: „Jер нам се тако може”. Добро, неће рећи баш тим речима, али то је суштина. Шта ми желимо да постигнемо таквим бесмисленим питањима? Да грађани помисле како је у одговорима неко решење проблема?

Ми тражимо истрагу о пуцњави на Јарињу, а Запад не дозвољава истрагу о извађеним и продатим људским органима. Ми кажемо да је НАТО одговоран за те догађаје, наши пријатељи из НАТО-а кажу да је то истина. И грохотом нам се смеју. Шта ћемо да учинимо тим поводом? Ново обраћање Бан Ки Муну, који се није удостојио да каже ни реч о рушењу његовог плана од шест тачака о Косову? Или ћемо још више продубити војну сарадњу са НАТО-ом и ЕУ? Па ћемо послати наше официре на ратне бродове ЕУ да се боре против пирата у Индијском океану? То је војнички генијално смишљено, јер то ће ојачати наш углед у ЕУ. Извозимо безбедност у Индијски океан , штета што Јариње и Брњак нису на океану, могли би и они да увезу мало наше безбедности. Изненађено тврдимо да је Кфор изашао из свог мандата статусне неутралности. А тај Кфор чине јединице из земаља које су признале Косово, нису то војници са Mесеца. Узбуђујемо се око недавног наступа руског амбасадора у Београду, кад оно америчка екселенција у Београду, госпођа Мери Ворлик подсећа српске политичаре да српски Устав гарантује право на „параду поноса”. Иако у Уставу пише и да је Косово Србија. Још само да Шеста флота интервенише због „параде поноса”. Код њих је у војсци забрањено да се постављају таква питања учесницима „параде поноса” по формули: „ Не причај о томе, не питам те о томе”. А нас овде подсећају на Устав.

Негде пре две године препоручио сам нашим политичарима на овим страницама да убрзано крену на курс алпинизма, јер ће на Косово морати да улазе козјим стазама. Не читају „Политику”.


Коментари103
d28d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cvet Cvetic
Dodik je jednom lepo rekao:"Postujem ja Ameriku.Volim i taj njihov liberalni nacin zivota.Ali ja sa Amerikom imam problem,jer amerika koristi Srpski narod da relaksira probleme koje ima sa islamskim svetom".Slazem se da nam treba jedan Dodik,ako ni zbog ceg drugog onda jer(ne bih da omalovazavam coveka,vec da nesto docaram) ima dva grama mozga.Drugo:Opet Nemci opucaju u srpsko meso,dok srpski politicati na koktelu slave ujedinjenje Nemacke!Trece:Na svakoj vecoj TV stanici turska serija se reklamira kao najvaznija stvar dana prosecnom Srbinu,kako su Turci toboze napredni,savremeni,itd...A novine pisu kako treba srpska deca da dobijaju imena po istim serijama. A nas precedik nas preko aerodroma ekonomski vezuje za nase "prijatelje" i ispirace mozga!Americka,pa Nemacka,pa Turska cizma!Ovo nije defetizam,vec bojazno pitanje:Nije li na pomolu ogledalsko preslikavanje istorije?Sta cemo uciniti povodom toga?Jos kad stignete kuci ceka vas kao slag na tortu film o Srbima koje trazi Hag!
Жали Србија што нема Додика
Zdravko Banjaluka | 04/10/2011 01:19 Па заменили су улоге. Српска је постала држава, а Србија ентитет, тамо негде у Европи. Додик је способан и паметан, пустио је улазак руског капитала, економски је везан са Русијом, не зависи од "предприступних фондова" и ММФ-а, ЗНА ШТА ХОЋЕ, не дозвољава да се ингеренције Српске негирају и ако неко то чини Српска није заинтересована за улазак у ЕУ и Русија то поштује и Српска опстаје. А Србија? Dodik na FaceTV interview 1 - само то потражите на Јутјубу и све ће Вам бити јасно.
name surname
Лакше би преко стазица да имамо онај сателит. Овако, биће незгодно. Мада, имамо оне краве што су правиле узбуну на административној линији. Ту су да нам јаве ако неко крене преко. Још кад би затражили цивилни радар на Копаонику... Sima nije strahota | 03/10/2011 21:44 Добро је што и Дачић њима оно рекао. Бар се неко усудио за ових 10 година. Онако, директно.
Zdravko Banjaluka
Veću podršku Srbi sa Kosova imaju od Republike Srpske nego od Republike Srbije. Čak, ako je to i samo verbalno razmislite zašto je to tako. Zašto zvanična Banjaluka želi i kaže ono što Beograd ne kaže. A morao bi i da kaže i da uradi. Šta je to u Srbiji?
Marko Pantelić
Rasmusen je izjavio da nikakve dodatne istrage oko događaja na Jarinju neće biti. Za NATO je to završena priča. Tačka.Baš kao što ste predvideli Miroslave.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља