уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Желела сам да „пишем” као Прокофјев

Аутор: Славко Трошељсубота, 01.10.2011. у 22:00

Београђанка Исидора Жебељан (44), најмлађи члан Српске академије наука и уметности, истакнути је композитор и у светској конкуренцији.

Ванредни је професор на Катедри за композиције и оркестрацију Факултета музичке уметности у Београду.

Од њених композиција издвајамо: „На Дунаву шајка”, опере „Зора Д” и „Маратонци”, симфонију „Пикарске сцене”, „Песма путника у ноћи”, а ствара музику и за филмове, позориште...

Последња потврда њених музичких вредности је недавни концерт на Коларцу „Бродски квартета”, најбоље гудачке групе на свету, који је изводио композиције Исидоре Жебељан уз њену сарадњу на клавиру. Енглези из Манчестера су, пре тога, широм Европе свирали Исидорину музику и тако је представљали свету!

У браку с Бориславом Чичовачким, музичарем и писцем, има сина Петра (15).

Кад сте упознали „Бродски квартет”?

Било је то пре неколико година у Београду, кад су изводили моју композицију „Песма путника у ноћи”. До тога је дошло тако што је шпански кларинетиста Хуан Енрико Луна свирао „Песму” премијерно у Националној галерији у Лондону 2004, на отварању изложбе за коју је „Џенезис фондација” из Лондона наручила од мене ову композицију. После тога Луна је почео сарадњу с „Бродски квартетом” и препоручио им моју музику.

Када сте открили себе?

То је био процес. Најзначајнија музичка прекретница за мене било је откриће музике Сергеја Прокофјева, јако важног и значајног руског композитора. Још у музичкој школи његову музику сам свирала душом, срцем и целим својим бићем. Ова класична музика је на мене оставила неизбрисив траг, па сам пожелела да „пишем” као Прокофјев. Иначе, на сваку музику сам увек реаговала. Посебно на певање и играње из банатских крајева, јер је то крај из којег потичу моји преци.

Како је то бити уметник?

Не доживљавам себе другачијом од других, иако други, могуће је, доживљавају уметнике као посебне људе. Али, своју уметност осећам као најприроднији део мог бића. Додуше, син ми је једном приликом рекао: „Па, зар ниси могла да се бавиш неким нормалнијим послом”.

Колико Вас занимају други музички жанрови?

Много. Увек сам волела необичну музику. И моја је баш таква. Као што су бајке у литератури. Ту постоји нека „златна спона” између музике коју волим и необичне књижевности. Допада ми се народна музика, посебно инструменти као сопиле, затим џез, па и техно музика. Користила сам све то у раду за филм и позориште. Неколико година, током деведесетих, била сам аранжер музике Горана Бреговића и лепо смо функционисали.

Како играте?

Дивно, због генетског наслеђа. Сви моји су јако добро играли. Осећам ритам. И моја музика је таква, пуна ритма.

Како Вам је било с Душком Ковачевићем...

Писала сам оперу „Маратонци”. Душку се допала представа. Рекао је: „То је нешто најпосебније што је на моје текстове урађено”.

... а како с Љубомиром Симовићем?

Компоновала сам музику за „Чудо у Шаргану”, за Атеље 212. Ту представу режирао је Дејан Мијач. Симовић је диван човек. И његови текстови су врло посебни.

Колико сте у вери?

Веома желим да верујем. Православне сам вере, али то ме не спречава да истражујем и неке друге светове који ме занимају, на пример, методе медитације, или јогу, која ме опчинила. Нека будућа духовност би, можда, требало да тежи томе да се најбоље методе и идеје различитих религија сакупе и уклопе у једну велику свепрожимајућу идеју.

Шта Вас љути...

Нажалост, има тога, али сада истражујем начине који би ме научили да се не љутим. Јапански мудраци кажу, а и наши – отац Тадеј, на пример, да у суштини, током живота не би требало да постоји ни један једини разлог да се човек наљути! То је, међутим, могуће само када се неко истински потруди да разуме и себе и друге.

... а шта враћа осмех?

Пријатељи, нарочито духовити, опуштено време са Бориславом и Петром, поред реке. Обожавам воду. Волим шумовите делове на рекама, јер чувају мистерију.

Колико сте посвећени себи?

Моду не пратим. Волим сама да смишљам начин облачења. За мене изненађење представља праву радост. Како у музици, тако и у другим сегментима живота. Често у одећи уклапам елементе који многима не би пали на памет. Изгледа да ми добро иде.

Ком живом уметнику се дивите?

Највише Габријелу Маркесу. Волим његове идеје. Радује ме луцидност с којом он на „обичан” начин прича о „необичном”. Моја музика има везе са тим светом фантастике.

Због чега највише жалите?

Па немам неке велике жалости. Можда ми је једино жао што сам тек пре годину дана почела да се бавим јогом. Она ми је постала битна због физичке активности, али и због проницања у свет медитације, која је део јоге. Медитација постоји у свакој религији. У хришћанству, свака молитва је нека врста медитације.

Која је највећа љубав Вашег живота?

Не постоји једна. Имам их неколико. С једне стране је музика, а с друге Борислав и Петар. Свако на свој начин.

-----------------------------------------------------------

Велико поверење у интуицију

У ком окружењу се рађа Ваша музика?

Имам велико поверење у интуицију. Импровизујем на клавиру и онда одабирам оно што ми се допада. Не снимам то. Важно ми је само оно што меморишем. Јер, то што запамтим представља најважније честице моје музике. Имам и помоћ мужа. Писац је. Пише либрета, текст за опере, а ја музику. И до његовог укупног мишљења ми је јако стало, јер он је и музичар, обоиста.


Коментари1
fff35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

допуна _
Због склопа реченице може се стећи погрешан утисак да је њен син из брака с г. Чичевачким, а није. Син гђе Жебељан је из њеног првог брака.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља