петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Романтизам и после романтизма

Аутор: Зоран Радисављевићнедеља, 02.10.2011. у 22:00
Слободан Ракитић (Фото Т. Јањић)

Српска књижевна задруга објавила је „Антологију поезије српског романтизма”, коју је приредио Слободан Ракитић (1940), песник, есејиста, антологичар. У антологији, у три поглавља: предромантизам, романтизам и постромантизам, заступљена су 44 песника. Портрете свих песника урадио је Предраг Драговић.

Ово је прва интегрална антологија поезије српског романтизма. До сада оваквих књига нисмо имали?

Професор Миодраг Поповић, најбољи познавалац српскога романтизма, писац тротомне „Историје српскога романтизма”, објавио је 1962. године, за школске потребе, обимом невелики зборник „Српска романтичарска лирика”. Не рачунајући бројне тематске антологије и зборнике, ово је прва интегрална антологија, не само српске романтичарске поезије, него и песништва предромантизма и постромантизма. Временски, антологија обухвата период већи од једног века. У доба просвећености, српску књижевност одликују два доминантна правца – класицизам и предромантизам. Класицизам је, у новим верзијама, надишао и предромантизам и романтизам, уградивши се у њих, али свој одјек имао је и у поезији XX века, на шта најбоље указује „Антологија српског песништва” Миодрага Павловића.

У којој мери је Мркаљева и Вукова реформа српскога језика допринела настанку српскога романтизма?

У „Антологији” очигледне су поједине фазе и раздобља у развоју и конституисању српског песничког, односно књижевног језика. Нигде се као у српској класицистичкој, предромантичарској и романтичарској поезији није испољила драма српског језичког идентитета као суштинске одреднице српске националне самосвести. Потресна је драма српског језика и српског песништва у периоду који је претходио Мркаљевој и Вуковој реформи. У вишевековној језичкој традицији Срби су развијали књижевност на словенском језику, који је у различитим периодима имао различите рецензије: старословенски, рускословенски, црквенословенски, српскословенски, српски народни језик. Према свим тим језичким варијантама Срби су се односили као према свом националном књижевом језику, а у основи свих њих две су биле кључне: старословенска и српског народног језика.

Превазилажење диглосије крајем XVIII и почетком XIX века и реформа писма били су одлучујући не само за развој српског песништва, већ за јединство српског народа и јачање националне самосвести и самобитности.

Антологију отвара поезија Доситеја Обрадовића. С њим почиње предромантизам у српској поезији?

Епоха која почиње Доситејем, а завршава се Стеријом, представља кључно раздобље у српском песништву, не само због драме на плану језика, већ и зато што су се тада заметнуле клице које ће своје најлепше плодове донети у романтизму. Управо су предромантичари успели да превазиђу и такорећи „измире” извесне противуречности између класициста и романтичара. Пресудну улогу у разрешењу те својеврсне песничке драме имао је Вуков и Даничићев рат за српски језик и правопис. Тај рат је био неумољив и радикалан, премда је, са данашњег аспекта, могло бити и другачије. Најгоре су прошли Вукови противници, Јован Хаџић и Милован Видаковић, чији је значај за српску културу изузетан. Овом Антологијом настојали смо да исправимо неправду и према њима.

Ко су најистакнутији представници српског романтизма?

Ту нема непознаница. Као што су у предромантизму Соларић, Пачић, Дошеновић, Мркаљ и Стерија најзначајнији песници, тако су Његош, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Змај и Лаза Костић главни стубови српског романтичарског песништва, али и српског песништва уопште. Ту су наравно Сарајлија, Кодер, Јован Суботић, Петар Прерадовић, Медо Пуцић, Јован Грчић Миленко, и низ песника од којих су неки били славни у свом времену, а потом су пали у заборав. Овом „Антологијом”настојали смо да их вратимо у наше песништво или бар укажемо на њих. Посебно место у Антологији има Вијислав Илић који је сам у својој поезији прошао кроз предромантизам, романтизам, класицизам, постромантизам и симболизам. Он је отворио врата према Дучићу и српској Модерни.

Највећи утицај на наше романтичаре имали су немачки песници. Било је то време чврстих књижевних веза између српске и европске поезије?

Уз немачки и руски, јак је био и романски утицај на српско песништво. Око Доситеја постојала је тзв. тршћанска песничка школа, којој су припадали готово сви главни српски предромантичари (Јован Дошеновић, Павле Соларић, Вићентије Ракић и други), у северној Италији – Јован Пачић, у Далмацији и Лики – Саво Мркаљ и Никола Боројевић. Готово код свих њих приметан је утицај италијанских песника, посебно Петрарке и Микеланђела. У српско песништво продиру облици и својства романске песничке школе (сонет, октаве, терцине). Значајан допринос сонетној форми дали су Пачић, Дошеновић, Мркаљ, Боројевић. Парадоксално је да је сонет био карактеристичнији за предромантичаре него романтичаре. Неколико сонета које је написао Бранко Радичевић показују да је велика штета што је престао да их пише.

У којој мери је романтизам жив данас и какав утицај има на младе песнике?

Романтичарске поезије било је пре и после романтизма. Велики песници увек су и песници великих синтеза, што се види на примеру „Антологије поезије српског романтизма”, која није само књижевно сведочанство о једном великом покрету него је и језичко, историјско, филозофско, естетско, културно и друштвено сведочанство. Немерљив је значај поезије предромантизма и романтизма у развоју и утемељењу српскога језика. Поезија је српски језик учинила великим, као што се може рећи да је српски језик поезију романтизма учинио великом. Револуција на плану поезије и језика била је значајна за српски национални идентитет – подједнако као и српска револуција 1804. године.


Коментари2
ed109
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovanka BG
....najbolje so one antrologije koje prave antologijski pesnici. A Slobodan Rakitić to jeste. Smatram ga najutentičnijim srpskim, kosovskometohijskim pesnikom druge polovine 2o. veka. A najlošije su antologije koje prave lažni pesnici... Profesorica sam i znam šta j u školi puls srpskog naroda!
Tanja Ristić
Bravo za poduhvat!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља