уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Где је Горњи Милановац данас

Аутор: Бошко Ломовићнедеља, 02.10.2011. у 22:00
Здање старог начелства: најстарија и најлепша зграда у граду (Фото: Милисав Мирковић)

„Бели лабуд на зеленом језеру”. Тако је, при првом сусрету са градом под Рудником (основан 1853), доживео Јован Цвијић. Милановчани знају рећи да је у овом граду рођена модерна Србија. Е, неће бити. Кад је кнез Милош дизао устанак у оближњем Такову и имао прву престоницу у свом конаку у Горњој Црнући, на месту данашњег града није био ни камен на камену. Град је, својим указом три и по деценије касније, у колевци Обреновића основао кнез из супарничке династије, Карађорђев син Александар.

Било како било, Милановац је, иако млад, оставио видљиве трагове у сваком погледу. У њему је рођена последња краљица династије Обреновић, Драга Луњевица-Машин; из најстарије зграде, некадашњег среског начелства, војвода Мишић је командовао Сувоборско-колубарском офанзивом; овде су поникла четворица Настасијевића, браћа уметници (манифестација у њихову час управо траје) и књижевник Драгиша Васић; педесетих година прошлог века, град са три хиљаде душа имао је атлетски клуб у најјачој лиги Југославије и бројне државне репрезентативце и рекордере; „Дечје новине“ су биле најпродуктивнији издавач у земљи – сваког дана нова књига...

Центар Горњег Милановца (Фото Милисав Мирковић)

Транзиција узела данак

Али, оставимо прохујало време и идиличну слику научника Цвијића. Где је Горњи Милановац данас?

– Ако је привреда основа свега, онда морам да кажем да је и код нас транзиција узела свој данак. Од „Дечјих новина“ ни трага, снажна грађевинска фирма „Градитељ“ је готово нестала, чувена конфекција „Рудник“, знатно смањена, једва саставља крај с крајем, од неколико хиљада радника у ПИК „Таково“, још их око осам стотина. Ипак, како сам се надала, добро сам се удала. Јер, „Металац“ је у врху српске привреде, „Звезда“ се удружила са словеначким „Хелиосом“ и добро ради, Рудник олова и цинка је најбољи рудник у Србији, о „Тетрапаку“ и „Флинту“, чији су власници Швеђани и Американци, све најбоље, а ту су још „Спектар“, „9. септембар“, „Типопластика“, „Секо“ и друга предузећа која доприносе истинитом утиску да је милановачка привреда једна од бољих у Србији. Јесте некада овде било запослено 18.500 радника (били смо раме уз раме са Велењем и Врањем), али их је, после свега што се десило, данас 10.500. Ипак, наша предузећа убирају од извоза толико колико чачанска, ивањичка и лучанска привреда заједно. Да би било и боље, основали смо Привредни савет, у којем су менаџери и представници самоуправе, да би одлуке о порезима, таксама и сличне биле у корист, а не на штету привреде – говори председник општине Милисав Мирковић.

Хвала викинзима

У последње две деценије, најгоре у послератном периоду, у град је стигла вода са Рзава и гас, отворен систем за пречишћавање отпадне воде, изграђена депонија смећа, подигнута модерна спортска хала „Бреза“, новим сјајем заблистала најстарија школа, задужбина краља Александра Карађорђевића. Спасено је најстарије здање у граду (155 година), зграда старог начелства, од руине је постала палата, симбол града, данас седиште културних установа.

Милановчани радо истичу дугогодишњу сарадњу са Норвешком (комуном Вефсен, владом Краљевине и амбасадом у Београду). Пријатељи са севера су, уз више ситнијих пројеката, дали 2,5 милиона евра за модерну депонију смећа на планини Вујан – такве су само три у Србији. Диче се да су обновили стара пријатељства са градовима у бившим југословенским републикама (Словењградец, Куманово, Будва) и још стекли нове побратиме као што су Едеса (Грчка), Плевен (Бугарска), Новогород (Пољска).

Град банака и „бувљака”

– Док смо имали запослених скоро колико и становника у граду, биле су нам довољне три банке, а кад смо отпустили осам хиљада радника, најатрактивнија места у граду је запослено више од 20 банкарских филијала са мало запослених. Раније банке су баш улагале у привреду, ове сада знатно мање, углавном убирају профит и односе – вајкају се Милановчани.

Боде овдашњим трговцима очи још и трговина „од игле до локомотиве“ у чему предњачи неколико кинеских продавница, од којих три баш велике. Угрожени су и „бувљаком“ који ради 365 дана, мада су многи вишкови у фабрикама на њему нашли хлеб насушни. Још су ту и три велика вашара током године, када центар града са околним улицама постаје непрегледан „бувљак“.

Да завршимо спортом. ФК „Таково“ и „Металац“ славе ове године јубилеје: први стоти, а други 50. рођендан. „Таково“ умало, уместо рођенданске торте, није због дугова ликвидирано, „Металац“, подупрт моћном истоименом компанијом, траје у Јелен суперлиги. Ипак, стогодишњак ће, благодарећи општинском буџету, започети прекосутра прославу гостовањем „Црвене звезде“, а упола млађи комшија сутра полаже темељац за нови стадион по стандардима Уефе са 3.500 седишта.

------------------------------------------------------------

Луталице „једу” буџет

Милановац по једноме сигурно личи на многе друге градове, па и на сам Београд.

– Пси луталице, појединачно и у чопорима, готово су легитимни становници града – вајка се председник општине. – Постали су нам нерешив проблем. Угризу ли кога на улици или растргну овцу у селима, ето тужби и трошка. Поједине пресуде су коштале буџет и до триста хиљада динара. Недавно смо донели одлуку о поравнању која подразумева погађање са оштећеним лицем, па то, са болничким трошковима и накнадом за бол и страх, износи од 20.000 до 50.000 појединачно. Осим тога, месечно плаћамо по 120.000 азилу за псе у Крушевцу, чији радници долазе, хватају и одводе луталице. Све у свему, око два милиона буџетских динара годишње нам „поједу“ ничији пси.


Коментари0
d5048
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља