петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:17

Жртве и џелати репресивног друштва

Аутор: Ана Тасићнедеља, 02.10.2011. у 22:00
Сцена из представе „Истина и помирење” (Фото: Stephen Cummiskey)

Специјално за Политику

Лондон – Одабрати које представе гледати у лондонским позориштима, ако се само неколико дана борави у овом граду, заиста може представљати праву ноћну мору, нарочито ако сте пасионирани позоришни гледалац или, још горе, позоришни критичар. Од репертоара које нуди преко 120 регистрованих позоришта лако вам се може завртети у глави, ако не и изазвати Стендалов синдром. Агенције које на централном Лестер скверу продају улазнице по смањеним ценама привлаче најбројнију публику, углавном туристе, нудећи мјузикле и комедије који се играју на Вест Енду, на сценама „Викторија палас“, „Дјук ов Јорк“, „Лирик“, „Гилгуд“...

Најтраженији су мјузикли „Мама миа, „Трилер“, „Бекбит“ и „We will rock you“, инспирисани музиком АББА, Мајкла Џексона, Битлса и групе Квин, затим представе настале према популарним филмовима „Присила,краљица пустиње“, „Дух“, „39 степеница“, „Возећи госпођицу Дејзи“, „Били Елиот“, политичко сатиричка комедија „Да, председниче“ итд. Ова позоришта смо одлучно заобишли и направили избор да прво посетимо „Ројал корт“ и „Глоуб“ (мада се репертоар „Глоуба“ не разликује много од сцена на Вест Енду у естетском смислу).

„Ројал корт” који се налази на тргу Слоун у ексклузивнијем кварту Челзи сигурно је најзначајнија британска сцена за продукцију савременог драмског писања. Овај театар је педесетих година прошлог века промовисао рад „младих гневних писаца“ Џона Озборна, Едварда Бонда, Арнолда Вескера, Харолда Пинтера и других, а деведесетих писце „крви и сперме“ Сару Кејн, Марка Рејвенхила, Дејвида Хероуера, Мартина Мекдону. У „Ројал корту” се тренутно играју две представе, „Истина и помирење” и „Верска машина“ Алекси Кеј Кембел (ово позориште има две сцене). „Истина и помирење” је настала према тексту и у режији Деби Такер Грин чије писање театролог Алекс Сирс смешта у оквире традиције „крви и сперме”, наслеђапрљавог реализма из деведесетих година. Кроз пет паралелно исцртаних прича, Такер Грин се бави насиљем у екстремним друштвеним околностима.

Фрагменти који се на сцени паралелно нижу дешавају се у Јужној Африци 1998. године, Руанди 2005, Босни 1996, Зимбабвеу 2007.и Северној Ирској 1999. године. Оно што је посебно занимљиво за овај текст и представу је њихова форма, нелинеарна и неконзистентна. Не може се разазнати прецизан след догађаја у појединачним причама, због чега комад помало подсећа на касни, опскурнији рад Саре Кејн.

Намера ауторке је да прикаже снажна емотивна стања ликова који су жртве и џелати у репресивним друштвеним догађањима, бацајући на сцену речи и слике које имају изражену поетску снагу. Захваљујући изванредно уверљивој, потресној игри двадесет два глумца, као и близини седамдесетак гледалаца који су поређани у круг и смештени само неколико метара од извођача, ови фрагменти хипнотички јаких сцена изазвали су тензичан мук у сали. Густина тишине и набој размене енергије између извођача и гледалаца готово да су постали материјални.

Из представе „Доктор Фауст” (Фото: Крег Сагден)

На сцени Шекспировог позоришта „Глоуб” које се данас налази на истом месту на коме се налазило у елизабетанском времену, на другој обали Темзе, преко пута катедрале Светог Павла, а између мостова Саутворк и Блекфрајарс, игра се „Доктор Фауст” Кристофера Марлоуа, у режији Метјуа Данстера. Оно што је специфично за ову продукцију је то што је она прва која је постављена на сцени историјски веродостојно реконструисаног објекта „Глоуб“.

У партеру објекта изграђеног у облику слова „О“, публика стоји под отвореним небом, при чему треба напоменути да је највећи број гледалаца на овој представи имао карте за стајање, а имајући у виду да Данстеров „Доктор Фауст” траје три сата, бити гледалац са најјефтинијим картама је физички прилично захтеван задатак (ове физичке напоре су неки гледаоци разрешили избором да током представе пију пиво или вино, што одговара понашању публике елизабетанског времена, према описима историчара).

Партер за стајање је окружен галеријама где публика седи и где је постављено по пет редова дрвених клупа, а изнад се налазејош три спрата одвојених ложа – сва места су, наравно, била попуњена. На првом спрату сценског здања су смештени музичари, целокупна музика у представи се изводи уживо, сценографије нема, али се често користе маске које означавају присуство разноразних животиња и натприродних бића који илуструју Фаустове неутољиве жеђи за знањем и откривањем нових светова.

Из претходног описа намере продуцената и аутора представе да аутентично реконструишу елизабетанско доба, произилази и естетски ниво представе. Она је, наравно, лишена било каквог савременијег, маштовитијег редитељског читања Марлоуовог текста, па се у том смислу не вреди бавити проценом њених уметничких домета. Али, оно што је овде замишљено, у потпуности је остварено – успешно је оживљено елизабетанско доба што је публика поздравила дугим и интензивним аплаузом.


Коментари0
bd97e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља