среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11

И Србија може да буде чиста као Америка

Аутор: Милан Мишићнедеља, 02.10.2011. у 22:00
Учење од искуснијих и организованијих: представници Зелене иницијативе са домаћинима у Вермонту, у радном амбијенту (Фото Зелена иницијатива)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Да ли је могуће да неко две недеље у Америци обилази само њене депоније и ђубришта, да са домаћинима разговара једино о томе, а да се кући враћа задовољан и инспирисан?

Одговор је потврдан: баш тако се, на крају своје студијске турнеје, у којој су прво посетили државу Вермонт, а потом наставили разговоре у Вашингтону, осећају чланови делегације Зелене иницијативе, мреже 22 организације цивилног друштва Србије, који су на позив америчког Института за одрживе заједнице и финансијску подршку УСАИД-а (Америчке агенције за међународни развој), 14 дана проучавали како се Америка одржава чистом, односно како управља својим отпадом.

Из практичних разлога о томе шта је виђено и научено и шта је од тога применљиво, уместо са свих 14 момака и девојака, разговарали смо само са Владимиром Радојичићем и Драгицом Лазић из секретаријата Зелене иницијативе чије су мисија и визија „чистија Србија”, кроз бољи менаџмент онога што се у њој, као потрошено, свакодневно баца.

Како су нам објаснили, себе виде као део заједничког фронта за решавање овог старог проблема – данас чак 40 одсто Србије није покривено комуналном инфраструктуром, а тамо где се ђубре организовано прикупља и одвози, готово стопостотно завршава на отвореним депонијама и на сметлиштима уз реке – у истом строју са Министарством за заштиту животне средине, комуналним предузећима, приватним сектором, и наравно, грађанима.

„Наше активности су усмерене на четири циља”, објашњавају Владимир и Драгица; „Први подразумева да изнађемо могућност и средства да се реши проблем индивидуалних сакупљача отпада. То су углавном људи из социјално угрожених група који су остали ван система – нису помињани у низу закона и прописа које је Министарство за животну средину досад донело, примењујући углавном европска искуства.”

„Процена је да ових сакупљача има између 8.000 и 15.000, што значи да између 20.000 и 30.000 људи од тога живи. Они свакодневно, издвајајући из контејнера папир, пластику и лименке, раде једну друштвено веома корисну ствар, али при том немају статус запослених, здравствено и пензионо осигурање. Раде у веома тешким условима за мале паре. Ми желимо да нађемо начин да те људе из сиве зоне пребацимо у легалне токове не би ли с једне стране решили њихове проблеме, а са друге ојачали инфраструктуру потребну за рециклажу јер су то људи који су веома искусни у свом послу, тиме се баве по десет и више година.”

„Желимо и да покажемо да је ове људе могуће организовати у задруге или у социјална предузећа. Добар пример за то је организација ’Ју Ром центар’ из Ниша, која је основала синдикат сакупљача отпада, са 6.000 чланова, углавном из нишке регије, али и шире. Са њима имамо веома добру сарадњу: не говоримо ми у њихово име, већ само желимо да их оснажимо да сами остварују своја права и решавају своје проблеме.”

„Трећи наш циљ је да помогнемо министарству и локалним самоуправама да се планови за управљање отпадом реализују на свим нивоима, а тамо где их нема да понудимо своју помоћ и убрзамо процес”, кажу они. „Четврта ствар су грађани, едукација и њихово повезивање са рециклажним компанијама како отпад не би завршавао на отвореним депонијама у природи и уз речне токове, него у рециклажним постројењима.”

На питање шта је све од америчких искустава применљиво у Србији, кажу да је оно што су видели у Вермонту сасвим блиско нашем контексту. Вермонт има нешто преко 600.000 становника, добрим делом је, као и Србија, рурална средина, па су и њихова решења лако применљива код нас, при чему нека нису скупа, а дају веома добре резултате.

„На пример, ни тамо није све у рукама приватника, организовани су по принципу дистрикта, односно региона у којима се удружује више општина, а регионално је постављен и систем за управљање отпадом у Србији. На сличан начин као што то покушавамо и ми, тамо је организован и систем прикупљања рециклажних сировина: од ’рециклажних дворишта’ – места где се овај отпад довози и пакује – до ’рециклажних острва’, груписаних контејнера где се посебно одлажу папир, стакло, пластика…”, објашњавају Владимир и Драгица. „Оно чега код нас нема, то је начин мотивисања грађана да рециклирају. Одношење отпада се у Америци плаћа по килограму, при чему се одвојен отпад за рециклажу зарачунава више него пет пута јефтиније. На овај начин грађани помажу и себи и друштву.”

Пажњу им је привукло и „компостирање” – прављење природног ђубрива од биолошког отпада, веома погодног за узгајање органских пољопривредних производа, што би могло релативно брзо и лако да буде примењено код нас. „Све ово што смо овде видели и научили пренећемо и министарству, онима који се отпадом баве као бизнисом и грађанима. Повешћемо кампању у 13 градова Србије и почећемо од малих ствари које су одмах применљиве и дају очигледне резултате.”

Хоће ли Србија у догледно време постати чистија и мање запуштена, гласило је наше питање на крају разговора?

„Ми смо оптимисти, али то зависи од доприноса који томе треба пружи свако од нас, сваки грађанин”, закључује ова двоје ентузијаста Зелене иницијативе и заговорника уређеније, чистије и лепше Србије.


Коментари20
c309d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Radojevich
Prosrpski Hrvat - odgovor. U juznom delu Cikaga gde zivi sirotinja i gde je najveci kriminal, naravno da ima djubreta na ulicama, ali u relativno malim kolicinama. Zasto - zato sto posteni ali siromasni ljudi koji tu zive (crnci, latini, belci) ipak postuju ustanovljene zakone i komunalnu "kulturu". U tim delovima grada, cesce se vide kuce sa sper plocom zakucanom preko vrata i prozora, nego djubre po ulicama. Ostavljam citaocima na volju da odluce da li hoce ili nece da veruju ovo o cemu pisem. Moja poenta je bila da je Srbija zemlja koja treba da uvede striktnu komunalnu politiku, ali da pre svega promeni skolske programe i da decu u skolama uci da je "cistoca pola zdravlje".
Gruja Ognjanovic
Mogli smo to i u nasoj okolini da vidimo. Cemu samo Amerika? To drustvo je napravilo ekskurziju a nije obislo Bruklin, Harlem, zatim na hiljade naselja kontejnera po Americi. Odredjivanjem mesta gde ce svako naselje odlagati otpad, malo TV edukacije i na kraju kazne za nepostovanje tih propisa, ocistilo bi nasu Srbiju. A nasi komunalni inspektori setaju samo glavnom ulicom loveci preprodavce. Hvala
Prosrpski Hrvat
Goran Radojevich | 05/10/2011 04:19 Eto ja ne zivim u USA i ne osjecam se pozvanim da govorim o cistoci iste, ali ako mogu primjetiti, cak ni u holivudskim filmovima ne mogu da sakriju djubre po siromasnim i zaostalim cetvrtima tj. getima velikih gradova, a takvih je ne mali broj u USA, zar ne?
Goran Radojevich
Zivim u USA vec 20 godina i pomalo se smatram pozvanim da prokomentarisem pre svega neke od komentara! Pre svega, nije tacno da su svi izvori vode, jezera i mora zagadjeni. Tacno je da USA ima jedan od najdrasticnijih zkona o zastiti prirode, sto je jako dobro. Zatim, nisam cuo da je neko kaznjen zbog bacanja djubreta, ALI decu u skoli uce da je USA najbolja zemlja na svetu i da svi Amerikanci moraju uvek da potvrdjuju da je to tako, ukljucujuci i pravilno bacanje djubreta (kontejneri, kese, recikliranje plastike, papira i sl..). Znaci, prica pocinje u SKOLI i u PORODICI - ne kazna vec obrazovanje. U mojoj uici na Vracaru, u Beogradu, stanari koji tu zuve vec 40 godina bacaju djubre kroz prozor, nocu!! Prema tome, manje arogancije sa nase strane i vise kulture ne bi skodilo, naprotiv. Ovo je price o Americi, unutar granica, koja nema veze sa spoljnom politikom, Kosovom, ratovima i sl. ali ima jako puno veze sa ljubavlju obicnih ljudi prema svojoj zemlji, sto je jako bitno.
Dušan Jakovljević
Blago nama, šta radismo svih ovih godina, pa dočekasmo da nam "experti" rešavaju probleme. U međuvremenu smo sklonili sve koji se time bave desetinama godina, valjda su politički nepodobni, šta li? Šta imamo u Srbiji ni sami ne znamo, ali znamo da su ameri ti koji su svepametni i sve su rešili. Drugari, prenesite ta iskustva u Albamu, Džordžiju, Teksas... rešite prvo tamo, a nama, za početak, potrudite se da ne propadaju pare iz ekološkog budžeta. I pamtite: koliko para, toliko ekologije. Tuđa ruka ne čisti kuću dobrog domaćina

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља