уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Цензус за одабир

Аутор: Биљана Чпајакнедеља, 02.10.2011. у 22:00
Илустрација: Новица Коцић

„Ако на изборима треба да добијете 200.000 гласова да бисте ушли у парламент, а кажете да вам је проблем да претходно сакупите 10.000 потписа, онда сте ви негде погрешили”.

Уз овакву оцену Ђорђе Вуковић из ЦЕСИД-а коментарише недавну иницијативу Клуба 21 и Иницијативног одбора за оснивање Нове социјалдемократије Србије, који сматрају да је неопходна оцена уставности Закона о политичким странкама. Као потврду те иницијативе они, између осталог, наводе да је цензус од 10.000 потписа „непримерена квота”, о чему, како подвлаче, сведочи и податак да је, рецимо, у Хрватској за оснивање странке потребно само сто потписа.

„Оно што се зове политичка странка у Србији треба да има неку политичку тежину”, истиче Вуковић. А, критеријуми за оснивање политичке партије су, према његовим речима, заиста сада строжи него што су били у претходном закону када је цензус такође био 100 потписа, као код наших суседа.

„Закон је, међутим, хтео да уозбиљи систем формирања политичких странака”, каже он и подсећа да су се странке у парламенту саме договориле да подигну цензус. Прича нам да је у радној групи за израду закона, који је донет пре неколико месеци, постојала идеја да цензус буде између две и три хиљаде потписа. У парламент је, међутим, упућен предлог према којем би било потребно пет хиљада потписа. Управо мале странке у парламенту су, према његовим речима, тражиле повећање потребног броја потписа за оснивање странке, да би се доказивале.

И Владимир Гоати, из Транспарентности Србија, који је, као и Вуковић, учествовао у изради разних верзија поменутог прописа, објашњава да се мање-више у свим европским политичким системима тражи од политичке партије неки цензус. „Јер, ако немате цензус тада имате тзв. екстремни вишепартизам”, каже он и додаје да смо ми у једном моменту имали чак 600 политичких партија.

„Према томе, цензус је елемент одабира. Људи не могу на изборима да се изјашњавају о бесконачно много политичких партија”, подвлачи он и подсећа на случај Николе Шећероског, који је деведесетих година, на првим вишестраначким изборима за председника државе био кандидат Групе грађана.

Гоати у наведеном законском услову не види заправо ништа неуставно и незаконито, с тим што, како наглашава, мора да се води рачуна да један цензус важи за политичке партије већинске нације и неупоредиво мањи цензус за партије националних мањина, да постоји тзв. позитивна дискриминација која је европско достигнуће. Подсетимо, према законском слову, те странке морају да прикупе хиљаду потписа за упис у Регистар политичких странака.

Вуковић, иначе, сматра да ће од прикупљања потписа много већи проблем за странке бити финансијско извештавање.

Новим законом о финансирању политичких партија предвиђено је да странка положи тзв, изборну кауцију уколико жели да користе новац из буџета. „На изборима можете да се појавите а не морате ни бити регистровани као странка. Не морате на изборима ни користити новац из јавних извора. Ако прикупите број потписа који је неопходан за кандидатуру, имате право учешћа без обзира на то да ли сте или нисте странка. Али ту постоји замена теза, јер уколико се региструјете, ви сте аутоматски политички субјект и по том основу потпадате под закон о финансирању странака. Ако не освојите један одсто гласова, односно два одсто кад су у питању странке националних мањина, онда новац који сте позајмили од државе за своју јавну промоцију, мораћете да вратите”, упозорава он.

Крајем августа, дакле пред почетак кампање за изборе који ће највероватније бити на пролеће следеће године у Србији је била регистрована 81 политичка странка. Судећи, пак, по најавама, могуће је оснивање још нових странака, попут поменуте странке, странке привредника, пољопривредника, синдиката... Стога смо питали Вуковића да ли се неке странке сада појављују да би одвукле гласове другима на изборима? Тога, каже он, има увек, од деведесетих година до данас. Њихов циљ је, вероватно, да направе јавну промоцију, да се покажу, па да у неком будућем периоду покушају да праве неку озбиљну политичку опцију.

Ни Гоати не верује да неко формира странку да би некоме отежао улазак у парламент. „Они стварно желе да се докопају парламента, финансирања и евентуалног учешћа у управљању полугама државне власти”, истиче и додаје да нове странке треба схватити озбиљно.

„Нема ефикаснијег оруђа за утицај на политику, односно на политичке потезе земље од поседовања јаке политичке партије”, каже и објашњава да свака интересна група може да формира своју странку, као што је то, рецимо, урадио ПУПС, који је, према његовим речима, у овом моменту прилично успешан у коалицији са неким странкама у парламенту. Кад је реч о најави изласка синдиката на изборе, Гоати, пак, упозорава да се то није показало успешно ни у једној земљи и подсећа да је почетком двадесетог столећа постојао анархосиндикалистички покрет који је био врло разочаран у политичке странке у Француској, Немачкој, Великој Британији и САД, а који је пропао.

Клуб 21 и Иницијативни одбор за оснивање Нове социјалдемократије Србије сматрају да је препрека у закону и то што је предвиђено да се политичка странка оснива на оснивачкој скупштини доношењем програма, статута и оснивачког акта који треба да садржи изјаве о прихватању програма и статута странке, иако странка, како подвлаче, још не постоји.

С тим у вези, Гоати је уверен да је то потребан предуслов, јер странка мора да има основне документе, да би се видело да ли је она, рецимо, антисистемска, да ли је против демократије, равноправности и једнакости. „То је, такође, тековина која постоји у свим суседним земљама”, подвлачи овај наш саговорник.


Коментари9
c9792
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinsa Jakovljevic
Djordje Vukovic CESID - „Zakon je, međutim, hteo da uozbilji sistem formiranja političkih stranaka”, kaže on i podseća da su se stranke u parlamentu same dogovorile da podignu cenzus. Naravno i tako su sebi obezbedili dugovecni dopenzioni mandat u parlamentu . Kako definitivno postoji diskriminativni odnos trenutne Vlade, kada je nova politicka inicijativa u pitanju , ( Hrvatska 100 potpisa za osnivanje stranke , Srbija 10.000 ) plasim se da ce ista vlada u sledecem mandatu doneti Zakon po kome će za izbor predsednika Republike biti potreban samo jedan glas i to Borisa Tadica !
Vlada Petrovic
Nasmeja me tekst, valja napomenuti da 10.000 potpisa koji su potrebni za partiju zahtevaju prethodnu overu u sudu koja košta oko 5-6 evra po potpisu, što predstavlja pozamašnu sumu za jednu novu političku pariju i ideju.
Vlada Petrovic
Nasmeja me tekst, valja napomenuti da 10.000 potpisa koji su potrebni za partiju zahtevaju prethodnu overu u sudu koja košta oko 5-6 evra po potpisu, što predstavlja pozamašnu sumu za jednu novu političku pariju i ideju.
Milan N
Ljudi se na izborima izjašnjavaju za stranku ili koaliciju čiji program ili obećanja su im najbliža. Prema tome, što se birača tiče njih uopšte ne interesuje da li ima 2 ili 102 stranke. U konkretnom slučaju, ne radi se o cenzusu od 10.000 već o opstrukciji i birokratskoj proceduri koja otežava njihovo prikupljanje u smislu overe izjave osnivača, overe izvoda iz biračkog spiska itsl., a što je sve u cilju da se oteža registracija novih stranaka.
Dragan Petrovic
Cela ova prica je zamena teza. U Srbiji ne postoje stranke, nego preduzeca sa neogranicenom neodgovornoscu jer normalne stranke imaju ideologiju i program koji sprovode, a kod nas su jedini stranacki programi pljacka i korupcija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља