недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Банкама дража држава од привреде

Аутор: А. Телесковићпонедељак, 03.10.2011. у 22:00
Небојша Ћирић

Није новост да привредници, мало-мало, па закукају пред зградом Народне банке Србије тражећи од гувернера да олабави монетарне стеге, како би могли од банака да добију јефтиније кредите. Оно што је новина јесте то да су се захтевима пословне заједнице за смањење обавезних резерви однедавно придружили и поједини државни званичници. Истини за вољу, они засад долазе само из једне странке – Уједињених региона Србије, чији је „шеф” некада био и гувернер НБС.

Тако је, на пример, Небојша Ћирић, министар економије, наводећи како су акутни проблеми привреде незапосленост и неликвидност, додао да је предложио да централна банка смањи стопу обавезне резерве и тако ослобођена средства „упумпа” у привреду. Исти захтев је испоставила и Верица Калановић, потпредседница владе. То је, уједно и једна од мера коју је предложила влади као би спречила да се други талас кризе прелије у Србију.

Чини се, ипак, да у НБС немају разумевања за тако нешто. Разлог је врло једноставан, а недавно га је пренео гувернер Дејан Шошкић. „НБС не жели да подстиче финансирање које ствара валутне ризике и које кориснике кредита може да доведе у озбиљне проблеме”, објашњава.

Он подсећа да је на дугорочне зајмове као и на динарске кредите обавезна резерва смањена. По новим прописима, обавезна резерва на дугорочне кредите у еврима износи 25 одсто, што значи да банке на 100 динара које пласирају привреди 25 морају да оставе на чување у НБС. Додатни разлог за гувернерову опрезност јесте и то што је удео проблематичних зајмова достигао 18,4 одсто. Са враћањем дугова највише касне привредници, па тако, према подацима НБС, сваки пети на време не враћа зајам банци.

Да је, ипак, могуће без нагомилавања валутних ризика новац из обавезних резерви прелити у привреду сматра Горан Николић, сарадник Центра за нову политику. На питање шта ће бити гарант да ће ослобођени новац банке, које радије послују са државом, пласирати привреди, Николић одговара:

– Народна банка има механизме контроле којима може да испрати да ли тај новац одлази привреди. Банкари ће имати интерес да ослобођени новац понуде привредницима по повољнијим каматним стопама од тржишних, јер та средства иначе леже код Народне банке и на њима не могу да зарађују. Тако да им се то свакако исплати – објашњава Николић.

Са друге стране, у нестабилним временима опоравак привреде држава мора да подстиче, а у буџету за то сада нема пара, сматра наш саговорник. „Ослобађање новца из обавезних резерви једини је начин да се не наруше фискална правила, а да се помогне привреда”, сматра Николић. Оно што га више брине јесте то да ли привредници имају пројеката које ће банке моћи да подрже. Са друге стране, огроман број предузећа уопште више није кредитно способан. Зато би, сматра Николић, требало и о томе водити рачуна.

Његов колега, Иван Николић, сарадник Економског института, уопште не мисли тако. Основи разлог због ког је против смањења обавезних резерви јесте зато што би се на тај начин отворио простор да се банкарски сектор, који је једини стабилан, изложио ризицима. Николић подсећа и на то да наша историја показује да државни новац који се усмеравао ка привреди није увек најпаметније потрошен. Напротив. Такође, проблем је и то што банке радије послују са државом, која због потребе да закрпи рупу у буџету државне записе нуди по атрактивним каматним стопама.

Подаци Министарства финансија показују да су краткорочне државне хартије од вредности прилично атрактивне за инвеститоре, а то су углавом банке. Тако је, рецимо, на последњој аукцији тромесечних државних дужничких папира продато 100 одсто емисије.  

Што се Топлице Спасојевића, првог човека ИТМ-а тиче – дилеме нема. Наша централна банка требало би да препише рецепт суседне Хрватске. Тамошња монетарна институција је смањењем обавезне резерве ослободила 800 милиона евра.

– Постоје механизми којима НБС може да контролише на који начин банке пласирају ослобођена средства. У Хрватској су оним банкама које новац нису пласирале привреди обавезне резерве повећане, па су на тај начин кажњене. Ја разумем гувернера, и он има своје разлоге, јер не жели да се нестабилност из реалног сектора прелије на финансијски. Међутим, ми смо сви у истом чамцу и на неки начин се и о томе мора водити рачуна – каже Спасојевић.

----------------------------------------------

Пара има, нема поузданих клијената

Оливер Регл, председник Извршног одбора Рајфајзен банке, међутим, каже да није реч о томе да банке немају пара, већ је слаба кредитна способност домаће привреде.

– Кредитирање не ограничава недостатак капитала, него неликвидност. У прилог томе говори и податак да је стопа проблематичних зајмова према привреди достигла 22 одсто, што је много – каже Регл и додаје да то не значи да су банке претерано опрезне, неко су чак у неким случајевима ишле и преко дозвољених граница.

И док гувернер саветује привреднике да се задужују у динарима, они му одговарају да је такав кредит врло скуп. Бојан Радун, извршни директор „Нектара”, каже да монетарна политика Народне банке не може да утиче на подстицање инвестиција.

– На нас се више одражава политика коју води Европска централна банка – нашалио се Радун поводом еврозависности домаће привреде.

Да су камате на динарске кредите високе сматра и Зоран Дракулић, извршни директор „Ист поинта”. Додаје да референтна каматна стопа централне банке мора бити нижа, јер се свуда у свету обарају камате да би се подстакао раст привреде.


Коментари3
b7084
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milutin Smiljanić
Naravno, jer su prethodno "radili" sa privredom. Posle su "radili" sa građanima. A sada se "radi" sa državom.
james bond
Ala cufte sestro bar malo ekonomije da narod nauci nesta a ne stalno o svjeskoj politici u smislu pravde i nepravde...
Goran Stukic
Sve ove individue sto se navodno zalazu da se smanje obavezne rezerve se u stvari zalazu da imamo sto bezvredniji dinar, sve su to Dinkicevi ljudi, i Cirici i Kalanovceva,analiticar Nikolic je hvaio Jelasica, opet Dinkicevog pulena pa i Drakulic koji bi da sa nizom referentnom kamatnom stopom opet imamo jos slabiji dinar koji je inace od 2008 oslabio za vise od 30%, i tako smo dobili rast cena za 80%, bezanje investitora i veci broj nezaposlenih za 300000.Sve ove Dinkiceve iz Vlade treba hitno smeniti, a Drakulicu bi bilo bolje da malo objasni i konacno kaze kako je to na KIpru bas tada otvorio firmu 90-tih, kada smo mi ovde takodje imali hiperinflaciju i bezvredni dinar,kao i sada, mada u manjem obimuj i da otkrije slatke tajne kako i sta ga je u to vreme savetovala Borka Vucic.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља