субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:18

Окупатори и реституција

Аутор: Бошко Мијатовићуторак, 04.10.2011. у 22:00

Пред Србијом се на путу у Европску унију појавила нова препрека – претња Мађарске да ће преиспитати своју декларативну подршку придружењу Србије и евентуално ставити вето на толико очекивану одлуку о статусу кандидата.

Повод је Закон о реституцији и његова одредба да се из права на реституцију искључују „припадници окупационих снага” из Другог светског рата и њихови наследници. Мађарска тврди да је поменута одредба дискриминаторска, односно да је заснована на колективној одговорности.

Третман Мађара по окончању рата био је знатно блажи у односу на Немце и према њима нису примењене мере ни масовног исељавања, ни губитка држављанства, ни колективне конфискације имовине. Имовина је тада одузимана свима без разлике, па и Мађарима, било као „ратним злочинцима и њиховим помагачима” и „ратним профитерима”, било као онима који имају више него што закон дозвољава. Мислим да Мађари нису посебно погођени с обзиром на то да су углавном били ситни сељаци или беземљаши, тако да се не ради о спору велике вредности већ о начелном питању.

Поменута одредба може се односити само на мађарске и бугарске снаге будући да су потраживања исељених Немаца за конфисковану имовину решена, бар по овдашњем тумачењу, споразумом Тито–Брант о генералној супституцији, којим је Западна Немачка преузела на себе обавезу да намири ова потраживања, а што се на завијен начин помиње у закону.

Она се не може односити ни на ратне злочинце и њихове помагаче и сличне особе из редова Мађара који су за своја дела осуђени после рата, пошто за њих важи посебна забрана реституције све до евентуалне судске рехабилитације.

Одредба која је у питању се односи, по мом тумачењу, на припаднике окупационих снага који не припадају злочиначкој групи и којима није суђено после рата, већ им је имовина одузета по општим законима о национализацији (земља, куће, фирме), заснованим на комунистичкој идеологији.

Уколико је тако, онда је заиста питање да ли је ово решење добро. Јер тешко да има смисла данас, 66 година после рата, кажњавати оне који нису кажњени у време кажњавања. Другим речима, када неки припадник мађарских окупационих снага није осуђен за евентуална злодела првих година после рата, онда када је истраживана његова прошлост, онда нема смисла да се он или његови наследници кажњавају данас, толико деценија касније. И то без појединачног поступка, већ онако ђутуре. Из другог угла посматрано: уколико је неком имовина национализована само зато што је боље стојећи, онда није у реду не вратити му је из неких других разлога онда када се и другима враћа.

Међутим, уколико би се укинула спорна одредба, мислим да би се припадницима окупационих снага могла вратити само она имовина коју су имали на дан 6. априла 1941, дакле без оне коју су ко зна како стекли током рата.

Да је мађарска мањина кажњена колективно као немачка (исељавање плус конфискација) то би била сасвим друга прича и тада вероватно не би требало вршити реституцију. Јер такво кажњавање је тада било прихваћено на Потсдамској конференцији и практиковано у целој источној Европи. Најпознатији је чехословачки случај, када је конфискована имовина више милиона протераних Немаца и Мађара, а која никада није враћена по законима о реституцији тих земаља. Наравно, Мађарска и ту има сукоб са Словачком, али се ништа не мења стога што се велике силе не мешају и тиме прећутно подржавају Чехе и Словаке, будући да не желе да уђу у ревизију последица Другог светског рата. О томе се, у ствари, и ради: ревидирати колективне казне, макар данас изгледале претеране и неправедне, значило би извршити ревизију последица Другог светског рата, што, као свако отварање старих рана, није добра идеја из моралних и политичких разлога.

Занимљиво је питање шта ће се даље догађати. Да ли ће председник Тадић вратити закон у скупштину и тако још једном попустити спољним притисцима, наравно опет ради развијања пријатељства и регионалне сарадње. Или ће добити подршку из Брисела, а не заборавимо да је Венецијанска комисија дала зелено светло нацрту овог закона, и заузети чвршћи став, надајући се да ће фактори из ЕУ средити проблем са Мађарском.

Мислим да је чак могуће да Србија остане без закона о реституцији, тј. да Тадић не потпише указ, а да онда на њега падне заборав. Јер мислим да је већ овим усвајањем у скупштини задовољен захтев Европске уније (није Србија крива што је Мађарска уцењује), тако да владајућа већина више нема интереса да се њиме даље бави, већ може имати јасне политичке штете. Нису га без разлога одлагали целу деценију.


Коментари7
33cc1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

drago popovic
.......Sta nas toliko okrece prema Evropi ? Dali treba da smo vise zagledani u njenu proslost, ili u zajednicku buducnost u kojoj cemo se mi i Evropa naci zajedno,na ovaj ili onaj nacin?Evropa ima samo jednu istorijsku sansu, da svoju buducnost potrazi u savezu sa Rusijom,onako kako je to svojevremeno predvideo veliki francuski drzavnik,Sarl De Gol.
Dr.Rade Pajovic,Florida
Mislim da je komentar potpisan Vito Raski pogodio u cilj! Apsolutno se o tome radi.Da ima alternativa,ima ih.Mucnuti glavom!
Prosrpski Hrvat
Bazooka Joe | 05/10/2011 09:40 I taj Varadi bi da se vadi na MIlosevicu i nekoj njegovoj navodnoj vojsci, sve cemo zaboraviti, pa cak i 2 svj. rat zbog Milosevica, vec oproban i dobro poznat recept u regionu exYU.
Džon Vejn
Da bi ušao u EU moraš izgubiti dva Svetska rata! Koja sprdnja, pa EU je Četvrti Rajh.
Danski Srbin
Mozda nam komsije Madjari nesvesno cine uslugu, da jednom izadjemo iz ove EU agonije, i da se okrenemo sebi. Da politicari, poput komunistickog puta u socijalizam i dalje, obecavanjem svetle buducnosti u EU, pokrivaju svoju nesposobnost i nerad. Use i u svoje kljuse, sa mudrim i casnim ljudima na celu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља