четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.10.2011. у 09:00

Влага нагриза живопис Вождовачке цркве

Зуб времена је учинио своје Фото Д. Јевремовић

Црква светог цара Константина и свете царице Јелене на Вождовцу, један од најстаријих београдских храмова, недавно је обележила век постојања. Патријарх Иринеј уручио је Срђану Марјановићу, златару и добротвору ове цркве, Орден Светог Саве, као и пет похвалница – грамата заслужним верницима. Нова парохијска сала, чија је градња почела пре три године, а налази се у порти, освештана је на дан обележавања стогодишњице храма када је у њој одржано и предавање професора Радомира Поповића о цару Константину.

– У објекту који ће моћи да прими стотинак људи убудуће ћемо организовати предавања, али ће кутак бити на располагању и верницима. Градња је трајала три године јер у време економске кризе није било једноставно пронаћи новац. Сала је живописана и дело је Војислава Луковића, академског сликара. У надоградњу парохијског дома и изградњу сале уложено је око 100.000 евра – каже Недељко Марјановић, старешина вождовачке цркве.

Сем живописа, простор тренутно краси и икона Богородице Јерусалимске, коју је нажалост начео зуб времена, па је из храма пресељена у салу. У управи цркве истичу да ускоро почиње рестаурација старе иконе.

Када ће почети обнова кровне конструкције, која већ извесно време прокишњава и немилосрдно нагриза живопис унутар храма, старешина за сада нема одговор.

– Кров је покривен поцинкованим лимом који је већ двапут префарбан, али ни то не помаже.Живопис Милића од Мачве, академског сликара, израђен пре двадесетак година, влага увелико нагриза, тако да би кров требало што пре прекрити бакром – истиче старешина храма, додајући да би следеће године требало да буде постављена нова ограда око порте, а у плану је и паркиралиште.

При Вождовачкој цркви постоје четири парохије и два ђакона који посећују више од 2.000 домова. Верници из свих крајева града хрле како би се поклонили омофору светог Василија Острошког који је цркви пре више од четири деценије поклонио митрополит црногорско-приморски Данило.

– Честицу је пронашла царица Јелена, мајка цара Константина, па је патријарх Герман одлучио да нашем храму подари драгоценост која се сада чува у већем крсту – истиче Недељко Марјановић.

М. Р. Б.

Коментари2
00ed9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tetka Leposava minic
Umesto dogradjivanja i prosirenja pomocnih objekata uz crkvu, trebalo je da rekonstrukcija krova odavno bude prioritet. Milicev zivopis izuzetne originalnosti a opet dosledno radjen prema ikonografskom kanonu ozbiljno je ostecen i ukoliko se nesto u skorije vreme ne preduzme restauracija ce biti skoro nemoguca......
за спас
Влага одавно нагриза упечатљив живопис Милића од Мачве, али све друго је, изгледа, прече од тога.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља