среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Меланхолични јунак

Аутор: Зоран Радисављевићчетвртак, 13.10.2011. у 22:00
Ратомир Рале Дамјановић (Фотодокументација „Политике”

Задужбина Милоша Црњанског из Београда објавила је студију Ратомира Ралета Дамјановића „Романи Николе Милошевића – трилогија о меланхолији”. Дамјановић,у својој књизи,анализира три Милошевићева романа: „Нит михољског лета”, „Кутија од ораховог дрвета”, „Сенке минулих љубави”. Књига је, као прва, објављена у едицији „Суматра” коју уређује Димитрије Тасић. Јединствена Милошевићева тема,у овој трилогији,јесте „оно што чини саму суштину човековог постојања на земљи, таквог какво оно јесте и какво ће, по свему судећи, увек и бити” и „проблем човековог постојања под сунцем”.

Из тог антрополошког и метафизичког средишта, истиче Ратомир Рале Дамјановић, изведена су три романа, три приче о меланхоличном јунаку. У првом делу књиге – „Филозоф и његов алтер его”, разматра се оно што је заједничко у романима, у погледу теме и структуре, позиције приповедача, разгранате интертекстуалне мреже, метафизичких димензија романа, општег меланхоличног тона и носталгије за бесконачним, значења сна и парапсихолошког. У другом делу су анализе романа, а у завршном поглављу књиге указује се на неке карактеристике Милошевићевог трагања за смислом кроз роман и романсијерски рад.

Као херменеутичар, наглашава Дамјановић, Милошевић је застајао код јунака поред чијег имена, као у случају Павла Исаковича, медикус исписује крупним калиграфским словима „меланхолија”. Меланхолија је доминантно стање јунакове свести и његовог доживљаја света, толико да нам се чини да би се могло говорити о трилогији о меланхолији. Или, можда, трилогији о меланхоличном јунаку. Сва три његова наратора обавија „оклоп усамљености” и меланхоличног „погледа на свет”.

Једно поглавље у студији названо је „Фаустовски проблем”.Питамо аутора шта је фаустовско у романима Николе Милошевића?

– Гетеов Фауст после свих искуставасафилозофијом, историјом, медицином, богословљем, жели дапође неким другим путем не би ли „испливао из моразаблуда“. Кроз стих „Треба нам оно што не можемо знати, с оним што зна човек не зна шта ће”, која је узета за мото моје књиге, транспонује се Милошевић херменеутичар у Милошевића прозаисту. То је његова давнашња преокупација, о чему говори есеј „Албер Ками између луцидности и носталгије заапсолутним”, из 1958. године, који има за мото Камијеву реченицуиз „Калигуле”: „Просто, осетио сам одједном потребу за оним што је немогуће”. Могли бисмо рећи да су философ и херменеутичар, пошто су дошли до одређеног сазнања, решили да то сазнање предају писцу, да својим путем дође до (другачијег) одговора у вези са трансцендентним, заумним, оним што је изван простора и времена – каже Дамјановић. 

Први Милошевићев роман „Нит михољског лета” имао је успехаи код критике и код читалаца. Нашао се и у најужем избору за„Нинову” награду зароман године.

„Нит михољског лета”, по свему,сматра Дамјановић, узоран је роман који ће писцу обезбедити значајно место у историји српског романа. Уњему су постављенасвафундаменталнапитањасмисла, којасе појављују и у другадвадела,у назнакамаили увећанаи под посебном лупом, у зависности од смераприповедања. Међутим, романи су независне и аутономне уметничке творевине. Истовремено, њихов унутрашњи однос у коме су евидентнамотивскаи тематскапреливања, као и њихов спој нанивоу форме или психологије главног јунака-приповедача,откривају нам оватри романакао прозну трилогију.

Професор Мило Ломпар издвајау Дамјановићевој студији везе Милошевића сапоетским духом ЕдгараАланаПоа. Аутор каже: „Писац је имао науму сложенију текстуалну грађевину, налик слици Ђорђаде Кирика, коју ’цитира’у прози и накорицамакњиге, акојаи самаотварапросторе конкретног и метафизичког, видљиве и неомеђене стварности, носталгије забесконачним.” 

На насловној страни књиге је Мункова „Меланхолија“, коју карактерише безгласност и тишина. У којој се мери, питамо Дамјановића, допуњују Мунк и Милошевић?

– Мунков триптих „Меланхолија” одговараМилошевићевом триптиху, трилогији о меланхолији и о меланхоличном јунаку. Одабрао самњегову слику занасловну страну јер она, баш као и Де Кирикова, коју Милошевић стављананасловну страну првог свог романа„Нит михољског лета”, дубоко потврђују смисао и суштину меланхоличног стањасватри Милошевићевајунакаиз три романа – објашњава Ратомир Рале Дамјановић.


Коментари1
036da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

spasenija kolcek
Nikola Milošević je za mene bio izvrstan intelektualac, bogat u temama, još bogatiji u idejama i u izrazu. Njegove knjige treba da su sastavni deo one minimalne domaće biblioteke od 20 knjiga. Da je doživeo neki čudni pomak u svom mentalnom biću, meni izgleda, taj njegov ulazak u politiku. Ja sam ga gledala i slušala u politici. Drugi čovek, regredirao, nešto uporan, a tuc-muc, bez sklada, uravnoteženosti, dobre priče kakvu je imao i gajio u svojim knjigama i svojoj živoj reči. Bio je čovek za kulturu i kultrine sestre, a za politiku - nije bio. Možda ga je neka melanholija delila između kulture i politike. Meni nisu bili jasni njegovi motivi za ulazak u politiku, iako je on bio vrlo uporan, pa čak i drčan, ne zadugo. Nešto se konfuzno i zaludno borio...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља