среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:27

Крај невиног цвркутања

Аутор: Милан Мишићсубота, 15.10.2011. у 22:00

Од нашег сталног дописника из Вашингтона

О „колективној интелигенцији” научници говоре већ деценијама, али „мудрост гомиле” на значају добија тек у последњој деценији, са експлозијом такозваних друштвених медија (Твитер, Фејсбук) и софтверским алатима за анализирање бескрајне бујице података које емитују.

Друштвени медији, или друштвене мреже како се још називају, планетарни су по дометима, али истовремено и локални, са ад хок заједницама које стварају, разним поводима, од политичких покрета и потреса („арапско пролеће” и најновији феномен,„окупације” у Америци), преко елементарних непогода (земљотреси, поплаве, урагани) до спортских, естрадних и холивудских феномена.

„Нове комуникационе технологије – посебно интернет – данас омогућавају огромном броју људи са целе планете да раде заједно на нове начине”, констатује документ „Центра за колективну интелигенцију” који је основан при чувеном Масачусетс институту за технологију (МИТ). Основно истраживачко питање на које ће овај центар настојати да пружи одговор гласи: „Како људи и компјутери могу да буду повезани тако да колективно поступају интелигентније него што су појединци, групе, или само компјутери могли досад?”

Налази једног од већ спроведених истраживања биће објављени у новом броју часописа „Сајенс”, који излази крајем овог месеца, али су његови главни закључци већ пуштени у оптицај. Они можда генерално нису изненађујући: основни је да интелигенција неке групе или радног тима није прости збир интелигенција њихових појединачних припадника, него је већа – а главна варијабила при томе је учешће жена у тој групи. Њихово присуство наиме увећава колективни коефицијент памети, то јест способност групе да креативно решава задате проблеме и сналази се у новим ситуацијама.

Утеха коју овај налаз пружа послодавцима јесте да, иако не могу да повећају интелигенцију сваког појединца који им је на располагању, могу да тим учине паметнијим. А остало је, као што се већ зна, ствар организације, система одлучивања и лидерских способности оних којима је дато да предводе.

За „мудрост” гомиле, за „велике податке” до којих се може доћи рударењем по друштвеним медијима – само корисници Твитера емитују око 200 милиона порука од по максимално 140 словних знакова, свака 24 сата – заинтересована је и америчка држава. Како је пре неки дан изнео „Њујорк тајмс”, једна мало позната агенција из овдашњег обавештајног система контактирала је са одређеним бројем академских истраживача који се баве овом облашћу тражећи од њих идеје како да се, аутоматским скенирањем интернет саобраћаја у 21 земљи Латинске Америке, дође до поменутих „великих података” из којих се могу дестилисати социјални и политички трендови. Овај експеримент је иначе почео у априлу и превиђено је да траје три године.

Како је образложено, користиће се само јавно доступни подаци, као што су они о претрагама интернета, блогови, промене у одредницама Википедије и, наравно, активности „твитераша” као и саобраћај преко Фејсбука.

Полазиште је у процени да овај велики рудник података, уз нове алгоритме за његово анализирање и нове статистичке технике, може да има велики „потенцијал предвиђања”. Да се, другим речима, на овај начин могу благовремено прогнозирати друштвене и економске мене. Разуме се, то одмах призива поменуто „арапско пролеће” и актуелни овдашњи покрет против економских неједнакости, који су подстакнути, организовани, координирани, усмеравани и одржавани управо преко друштвених интернет мрежа.

Поред тога што је све ово изврстан материјал за друштвену и политичку историју, верује се да се на овај начин може мерити и пратити промена расположења маса у појединим деловима планете и политичко пулсирање у одређеним земљама и регионима. Што опет – не без разлога – доноси нова страховања да би таква врста „тоталне информисаности” могла да буде подлога за нове тајне операције и манипулације.

Тајне операције су засад то што јесу – тајне – док је ово друго, манипулације, већ повод за велике расправе о угроженој приватности и нарушеној етици. Ово је наиме призвало у сећање оспорени програм Пентагона покренут после 11. септембра 2001, под називом „тотална информациона свест” који је предвиђао да се потенцијални терористи идентификују анализом јавних и приватних података о телефонским разговорим, имејл кореспонденције, трансакција кредитним картицама, евиденције о путницима и сличном.

То су свакако дилеме друге врсте, пошто технологија сама по себи омогућава и друштвену корисну употребу и тоталитарну политичку злоупотребу. Пример првога био је очигледан за време летошњег земљотреса (и после тога урагана) на Источној обали Америке, када је Твитер био ефикаснији од инструмената овдашњих сеизмичких завода. Твитер извештаји о потресу на северу Вирџиније, стотинак километара јужно од Вашингтона, почели су да се емитују готово исте секунде када је почело померање тла – и до Њујорка, око 600 километара северније, те информације су стигле пре него што се и тамо задрмало. Непосредно после почетка земљотреса емитовано је око 5.500 твитова („цвркута”) у секунди.

Твитер се и овом приликом, као и током катастрофалног земљотреса у Чилеу прошле године, показао и као ефикасан филтер гласина. Истраживачка анализа твотова емитованих током ова два догађаја показала је да су почетне дезинформације брзо потискиване у други план изношењем тачних чињеница о размерама непогоде.

Занимљиво је и истраживање обављено у „Лабораторији за друштвено рачунарство” информатичке корпорације „Хјулит Пакард”, када је, анализом твитер саобраћаја непосредно после премијера 24 филма из холивудске продукције успешно прогнозиран њихов финансијски успех.

Истраживачи са Универзитета Југоисточне Луизијане успели су да поуздано евидентирају ток епидемије грипа анализом твитер саобраћаја са порукама о томе. „Свака од ових информација појединачно не значи много, али узете заједно, откривају толико да то постаје помало застрашујуће”, цитиран је овде Алан Мислов са Северноисточног универзитета у Бостону.

Засад се као проблем и ограничење узима демографски профил твитераша – то је свугде млађи свет из урбаних средина, из средњих или горњих слојева и који није адекватан узорак целог друштва. Скенирањем око 580 милиона твитер порука током осам месеци, истраживачи Станфорд универзитета су открили да се твитер теме могу сврстати у шест јасно дефинисаних категорија које су индикатор њихове популарности.

То такође отвара врата за манипулисање – није више тајна ни да не баш занемарљив део твитер саобраћаја емитују „ботови”, програмирани компјутерски аутомати. Све више се, такође, говори и о твитер „лажњацима” којима оператори у политичким кампањама сеју гласине и дезинформације о противницима. 

Судећи по свему, доба „твитер невиности” је већ прошло – ако је икад и постојало.


Коментари2
be2e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad B.
...Mada i u individualnoj kreacijii ljudskog uma ima nečeg "kolektivnog". Gete je za pisanje Jada mladog Vertera u mahnitosti jednog daha, govorio da mu se cini da neko drugi stoji iza njegovih misli i da mu nije jasno kako je to stvorio..
Nenad B.
Prisustvo zena u grupi povecava sposobnosti grupe? MIT tim nam otkriva toplu vodu. Betoven je "Mesečevu sonatu" posvetio svojoj dvadesetogodisnjoj učenici, grofici Julie Guicciardi, prema kojoj je gajio strasna osecanja. Ono sto bih voleo da vidim je kako bi grupa kompozitora sa podstaknutim limbičkim sistemom u nekom hipotetičnom istrazivanju MIT tima, kolektivno komponovala nesto slicno toj Betovenovoj magiji. Nema sporenja da timski rad u pojedinim oblastima ljudskog delovanja ima svoje prednosti, ali ultimativno, proboj i kreativnost su posledica individualnog ljudskog uma.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /
Културни додатак
Културни додатак

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља