понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Медаља чекана четири деценије

Аутор: Ж. Б.понедељак, 17.10.2011. у 22:00

Деветог децембра Александар Каракашевић навршиће 36 година, а 15. октобра изборио је прву медаљу у појединачној конкуренцији на европским првенствима на којима је присутан још од прошлог века.

То бронзано одличје је више него заслужио одличним играма у Пољској, али оно је и награда за упорност и доказ да таленат у стоном тенису није све. Да јесте Каракашевић би већ имао прегршт медаља и у синглу.

Старији љубитељи стоног тениса сећају се некадашњег „златног доба” југословенског стоног тениса у којем су и стонотенисери из Србије играли значајну улогу и дали велики допринос у освајању трофеја којим се пунила стонотениска ризница. И касније када су актери тог таласа Драгутин Шурбек, Антон Стипанчић, Иштван Корпа и Александар Каракашевић сишли са сцене наш стони тенис је наставио са освајањем трофеја. У томе су предњачили Зоран Калинић и Илија Лупулеску, затим и Слободан Грујић, а још веће успехе, поготово у екипној конкуренцији, зауставио је распад СФРЈ и „одлазак” Зорана Приморца. Са њим су Калинић и Лупулеску 1991. били екипни вицешампиони света, са њим је Лупулеску био олимпијски и светски вицешампион у дублу, европски шампион такође...

Освајали су наши стонотенисери и даље медаље на светским и европским првенствима, али искључиво у дубловима, мушким и мешовитим. И Калинић, и Лупулеску, и Грујић и, на крају (надамо се само засад на крају) Каракашевић.

Каракашевић и Грујић су 2003. освојили европску бронзу у дублу (у Атини 2004. били су такорећи на корак од олимпијске бронзе), а 2007. и 2008. заустављали су се у четвртфиналу.

Каракашевић је ново одличје, опет бронзано, у мушком дублу освојио 2009. са Словенцем Бојаном Токичем (победили су их нови шампиони Немци Бол и Зус), а на прошлом шампионату Старог континента српско-словеначки дубл у четвртфиналу зауставили су Швеђани Лундквист и Герел.

У Гдањску Каракашевић и Токич су поново стигли до бронзе у дублу, али обојица и до бронзаних медаља у синглу. То су прве медаље у синглу за Србију и Словенију на европским првенствима.

Има ту спортске правде. Каракашевић је нашем стоном тенису донео и прву европску медаљу уопште – на шампионату у „Београдској арени”, заједно са Рутом (Гаркаускаите) Пасаускијене трећи пут постао је европски шампион у микс дублу ( титуле 2000. и 2005. освојио је за СРЈ и СЦГ).

Али вратимо се бронзи коју је освојио у појединачној конкуренцији. То је, веровали или не, тек четврти трофеј који је на европским првенствима припао стонотенисерима из Србије, а он је тек трећи играч који је у томе успео.

Први, такође бронзани, на првом европском првенству 1958. освојио је Суботичанин Вилим Харангозо победом над Ладиславом Штипеком у четвртфиналу. У полуфиналу изгубио је од потоњег шампиона Золтана Берцика, који је стицајем историјских околности рођен у Новом Саду, а целу каријеру играчку и тренерску провео у Мађарској.

На наредна три шампионата Европе (1960, 1962, 1964) Војислав Војкан Марковић је стизао до четвртфинала и онда губио у борби за медаље (освајао их је у дублу и екипној конкуренцији).

Следећи стонотенисер из Србије који је стигао до победничког постоља у синглу на Европским шампионатима био је Сенћанин Иштван Корпа. На шампионату Европе 1970. освојио је сребрну медаљу победом над Кјелом Јохансоном, а у финалу изгубио је од Ханса Алсера. Будући да је другу бронзу освојио Стелан Бенгтсон, Корпа је био једини „нешвеђанин” на постољу.

Он је и 1972. стигао до постоља. Тада је освојио бронзу, пошто га је у полуфиналу савладао Иштван Јоњер (Мађарска) и од тада до Александра Каракашевића ни један стонотенисер из Србије није освојио медаљу у појединачној конкуренцији – ни његов отац Миливоје, ни Зоран Косановић, ни Зоран Калинић, ни Илија Лупулеску, ни Слободан Грујић, све трофејни играчи. Пуних 39 година...

А само је Калинић 1984. стигао до осам најбољих.

Али за успех никад није касно. Идуће године су Олимпијске игре. Каракашевић жели и да на Светском првенству у Немачкој, у којој игра више од деценије, покаже све што зна. Уосталом, далеко је он од титуле најстаријег освајача европске медаље.

Старијих је било и у југословенском стоном тенису. Вечити Драгутин Шурбек освојио је за Југославију бронзу у синглу (последњу) у Москви 1984. Тада је био у 38. години, а Александар Каракашевић сада има две године мање...


Коментари3
ba7e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

a zene?
Tekst nije potpuno u redu, ocigledno je da se odnosi samo na musku konkuraciju ali greskom pod plastom celog sporta. Jer ne smemo nikako zaboraviti Silviju Erdelj i njenu medalju u pojedinacnoj konkurenciji. Tako da ne mozemo reci da smo medalju u stonom tenisu cekali cetiri decenije.
Бањалучанин -
Честитке и поздрав из Бањалуке. Надам се да ће и надлежни препознати о каквом се великом резултату овде ради!
Nenad S
Radi likova poput Karakasevica imam dva stonoteniska reketa i set loptica i regularno sa prijateljima igram ovaj nadasve relaksirajuci sport. Cestitam na medalji i zahvaljujem na inspiraciji da makar rekreativno postujem njegov sport.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Остали спортови

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља