У пројекту обнове културно-историјске баштине који је Банка „Интеза” покренула у мају ове године, под називом „Место које волим”, са намером да грађани гласањем изаберу значајна места у својим срединама која заслужују рестаурацију, управо је за ужи избор одабрано десет локалитета. Реч је о: Градском купалишту у Сомбору, Старом купатилу у Јошаничкој бањи код Рашке, Обележју Народне библиотеке срушене у бомбардовању 1941. године на Косанчићевом венцу у Београду, Београдској капији на Петроварадину у Новом Саду, Конаку Народног музеја у Врању, Цркви брвнари у селу Даросава код Аранђеловца, једној рајачкој пивници код Неготина, Синагоги у Апатину, ОШ у селу Чумић код Крагујевца и о Бедемима тврђаве у Новом Пазару. Ове локалитете је кратким видео-записима јуче у Конаку кнегиње Љубице у Београду новинарима представила петочлана комисија, са председавајућом Вером Павловић-Лончарски, директорком Републичког завода за заштиту споменика културе, на челу. На основу 1.290 предлога грађана у првој фази пројекта, у избору су учествовали и чланови жирија: Ирина Суботић, историчарка уметности, Владимир Арсенијевић, писац, Горчин Стојановић, редитељ, и Маја Колар, представник „Интезе”, која је између осталог рекла:
– Позивам грађане да наставе да гласају до 30. новембра. До тада би од десет понуђених предлога требало изабрати три на основу гласова који ће до жирија стићи путем специјално дизајнираних дописница у експозитурама наше банке или мејлом на адресу info@ mestokojevolim.rs. У трећој, последњој, фази током 2012. Банка Интеза ће издвојити тридесет милиона динара за обнову најмање три места која буду освојила највећи број гласова.
Вера Павловић-Лончарски је нагласила да је „баштина завештање прошлости остављено нама да је сачувамо и предамо будућим генерацијама. Грађани који су гласали изабрали су оне грађевине које нису гламурозне, већ представљају део њихових сећања на одређена места и градове, говоре о различитости, бурним догађајима на нашим просторима и чине лепоту наше земље. А ми смо водили рачуна да буде изводљиво обновити их”. Горчин Стојановић је додао да је „подизање свести о лепоти важно, иако живе бедно или тешко, људи желе да нешто у њиховој средини буде лепо”. Писац Арсенијевић је истакао да „је сјајно што једна велика корпорација ступа у директан контакт са грађанима, јер је познато да се оне обично понашају као слон у продавници порцелана. Овакве акције су капи у мору проблема, али је битно да постоји импулс који говори да су чуда могућа”.
Б. Лијескић