понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 20.10.2011. у 22:00 Стефан Деспотовић
АКЦИЈА

Убрзати доношење правилника

Воћни сокови, флаширана вода и пиво, само су неки од производа за које је неопходне донети нове прописе, сматрају стручњаци и у организацијама потрошача

Велике контроле квалитета воћних сокова које су последњих година спроводиле организације за заштиту потрошача, показале су исто – мањак воћа.

Када је пре две године Покрет за заштиту потрошача испитивао квалитет сокова у Београду, показало се да становници престонице купују воћне напитке осредњег квалитета. Од 30 тестираних напитака елиминисано је чак девет узорака, што представља близу 30 одсто. Највећи део неправилности односио се на погрешно наведен проценат садржаја воћа у соку, односно на то да је у соку било знатно мање воћа, него што је било наведено на паковању.

Када је, након тога, Национална организација потрошача Србије (НОПС) одлучила да анализира воћне сокове на нашем тржишту, резултати нису били нимало бољи. Због тога је, истичу они, неопходно што пре донети правилник о воћним соковима, али не смо тај, већ и о пиву, па и мењати правилник о флашираним водама.

Воћни сокови

„Када смо пре готово две године радили анализу под називом „Има ли воћа у воћним соковима” и испитивали проценат воћа у тим напицима, утврдили смо да више од 40 одсто произвођача у својим соковима има мање воћа него што је то написано на декларацији”, кажу у Националној организацији потрошача Србије.

Према речима Горана Паповића, председника НОПС-а, у тадашњем Генералном инспекторату Министарства пољопривреде рекли су да је та акција била едукативног карактера, па, како каже, ништа није предузето. Он додаје да је још тада најављено доношење правилника о воћним соковима који би требало да буде у складу са европским стандардима.

– Тај правилник је требало да ступи на снагу ове године, али се, нажалост, под притисцима појединих интересних група произвођача још не примењује. Оно што се од тог прописа очекује је да дефинише основне параметре који одређују квалитет сокова – каже Паповић, додајући да би ових дана представници организације требало да оду на разговор у Министарство пољопривреде и трговине.

– Тражићемо заједничку контролу воћних сокова у Србији, а уколико тога не буде, ми ћемо подићи кредит и поново урадити анализу, јер према нашим сазнањима ситуација није нимало боља него што је била пре две године – каже он.

Пиво

Србија има Закон о пиву који је донет пре две године, али и даље недостају правилници.

– Они су неопходни да јасно дефинишу ту области. Уколико, на пример, у Закону о пиву пише да се оно прави од јечма, воде, хмеља и слада, правилник треба да дефинише колико ту јечма мора да буде, односно колико пиво сме да садржи сурогата. Захтев наше организације је да се не дозволи да их буде више од 25 одсто – каже Паповић.

Миодраг Максимовић, председник Удружења пивара Србије, открива за „Потрошач” да се подзаконски акти увелико спремају.

– Постоји Закон о пиву и у сарадњи са Министарством пољопривреде и трговине радимо на правилницима. За сада су ту постојећи правилници и битно је истаћи да је ова област покривена. Међутим, оно што се од нових правилника очекује, то је да се направи регистар произвођача и сировина које ће бити утрошене, да се донесе правилник о квалитету, о минималним техничким условима за производњу и други. Тржиште углавном држе велики играчи, али постоје и мини-пиваре и доношењем правилника област ће бити додатно уређена – објашњава Максимовић.

Флаширане воде

Што се флашираних вода тиче, правилник постоји, истичу у НОПС-у, али указују да је неопходно убрзати његове измене.

– Са аспекта Закона о безбедности хране који гледа на цео производни ланац и где постоји одговорност и дистрибутера и произвођача, неприхватљиво је то што је код флашираних вода постојећим правилницима дефинисано да произвођач одговара за квалитет само 12 сати после пуњења. Наш је захтев да се јасније дефинише одговорност произвођача и уколико није могуће да се рок у којем је он одговоран продужи, да се одреди и одговорност дистрибутера, који би требало да много више воде рачуна о складиштењу. Овако, састав и исправност могу да се утврђују само приликом пуњења и испада да су све воде исправне и квалитетне. Због тога имамо поплаву производа, назива и амбалажа – закључује Паповић.

------------------------------------------

Стотине инспекцијских контрола

У Министарству пољопривреде и трговине кажу да је њихова Пољопривредна инспекција у протеклих годину дана обавила 111 контрола воћних сокова и нектара.

– Било је четири неправилности, од којих се једна односила на услове чувања готових производа у магацину, једна на истекао рок, једна на непотпуно декларисање и један узорак је имао мањи садржај воћног сока. Потрошачи су поднели седам пријава инспекцији и у два случаја је утврђена неправилност – рекли су у министарству.

Што се тиче увоза, Фитосанитарној инспекцији је у току првих осам месеци поднето 606 захтева увозника за контролу безбедности пошиљака воћних сокова, воћних нектара и концентрисаних воћних сокова у укупној количини од 6.314.843 килограма.

– Код осам пошиљака производи нису безбедни са аспекта нижег квалитета и присуства плесни и њима је забрањен увоз. Контролишу се квалитет, присуство пестицида, тешких метала, микротоксина, микробиологија у оквиру основних параметара безбедности и радиоактивност као додатно испитивање – кажу.

Пиво је на мети инспектора Министарства пољопривреде и трговине било више од 400 пута:

29 контрола у велетрговинама,

229 контрола у малопродајним објектима,

171 контрола у угоститељским објектима.

– Узето је 35 узорака за анализе и сви су по квалитету и декларисању одговарали техничким захтевима. Због истеклог рока трајања из малопродајних и угоститељских објеката у првих девет месеци 2011. године повучено је 580 литара пива, а против трговаца и угоститеља су поднете прекршајне пријаве. Апелујемо на потрошаче да избегавају куповину на местима која нису предвиђена за промет, да обрате пажњу на оригиналност паковања, као и да проверавају податке са декларације – саветују инспектори.

------------------------------------------------------------- 

Преваре и са ракијом

Пре годину дана обављено је последње велико испитивање ракије на нашем тржишту. Истраживање тадашњег Генералног инспектората Министарства пољопривреде и Националне организације потрошача Србије показало је да, упркос натписима на декларацијама, готово половина испитаних узорака ракија на нашем тржишту није воћног порекла.

– Утврђивали смо оригиналност производа провером порекла етанола у складу са Законом о ракији и другим алкохолним пићима. За анализу је узето 44 узорка воћних ракија од 21 произвођача, и то шљивовица, лозовача, крушковача, виљамовка, кајсијевача, дуњевача и дреновача. Од та 44 узорка ракије, испоставило се да 20 нису воћне, како је то наведено на боцама. Најчешће су биле фалсификоване баш оне ракије које се код нас највише купују и пију, шљивовица и лоза – објаснили су тада у Генералном инспекторату.

Коментари0
fe3e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља