петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:40
ЗАНИМАЊЕ: ПРОГРАМЕР РОБОТА

Најтраженији „паметни” усисивач

Млади стручњаци Института „Лола” тврде да је машина корисна и послушна онолико колико то од ње човек очекује
Аутор: Дана Станковићнедеља, 23.10.2011. у 22:00

Уколико одећу оставимо разбацану по соби, робот би могао да је покупи и стави у машину за прање веша. А, када се осуши, да је испегла и чаксложи у ормар. Звучи примамљиво? Ко зна, у скоријој будућности мождаи буде оствариво. Шта на то кажу млади стручњаци у Институту „Лола” у Београду, који се баве програмирањем робота?

– Од постојећих, за сада је убедљиво најпопуларнији робот усисивач, који се може набавити за петстоевра. Овај робот тачно зна где се у стану налази намештај и не може се догодити да нешто поруши. А, када темељно обави задатак са неколико различитих четки, сам се враћа у базу где пуни батерије. У Јапану, највећем произвођачу и тржишту робота, конструисан је и робот који усисава ходнике небодера. Посао обавља ноћу и служи се лифтом. Јапанци су отишли још даље, па су направили и робот који има обличје човека. Он се креће по различитим подлогама, укључујући и степенице, реагује на команде издате на јапанском и енглеском, уме да свира на клавиру, а може и да сипа пиће и донесе вам га на послужавнику заједно са сендвичем за ужину – кажеЗоран Димић, инжењер електротехнике, руководилац програма за програмирање робота.

Иако су индустријски роботи (један робот замењује десет људи) мање занимљиви, за сада су, ипак,много запосленији. Димић подсећа да више од пола века милиони оваквих машина уместо човека раде опасне, прљаве и монотоне послове у фабрикама.

– Код нас се највише користе у грађевинској индустрији, на цигланама, да пакују цреп, у металској индустрији за електролучно заваривање и у аутомобилској индустрији, која би данас била незамислива без робота, за монтажу, тачкасто заваривање, полирање…– наводи наш саговорник.

(Не)предвиђене околности

На који начин једна машина од метала и пластикеможе научити да ради тако сложене послове?

– Као сви други компјутерски системи, и робот мора да се програмира. Робот је паметан онолико колико је паметан онај који га је створио.Да би могао да прима и обрађује информације,потребни су му вештачка памет, чула, којима региструје дешавања у околини, делови који се покрећу (попут руку и ногу) и, поврх свега, мора да има извор енергије који напаја све те делове – објашњавау најкраћим цртама.

Од поменутих делова, на „телу” робота централно место заузима процесор, додаје познавалац ове области. Ту је смештен његов „мозак”. У ком правцу да се креће, а да не удари у препреку,робот знана основу онога што његова вештачка чула, то јест сензори, „опипају” у простору. Уз помоћ сензора може да осети и различите мирисе и укусе, температуру, па чак и присуство радиоталаса, да види инфрацрвену светлост и чује ултразвучне таласе…

– Један од основних постулата које је поставио Исак Асимов, познати писац научне фантастике,јесте да робот не сме да повреди човека. Да се то, услед неких непредвиђених околности које се тичу механичких кварова, не би десило, поред самог програмирања рада робота, ми разрађујемо и безбедносне системе, настојећида се што више тих непредвиђених околности предвиди – истичу млади стручњаци који овде раде на „офлајн” делу система за управљање роботима.

Стигао и на Марс

Тако усавршен, робот је практично свуда могао да стигне.

– Изворно се кренуло од индустријске роботике. Постепено је нашао примену и у другим областима. Рецимо, беспилотне летелице које се лансирају у свемир су роботи. Робот „Финикс”, опремљен бројним инструментима и лабораторијом, „отишао“ је у мисију истраживања евентуалног микроживота и геолошке историје воде на северном полу Марса. Сећамо се бомбардовања 1999. године и „томахавк” ракетакоје су, заправо, роботи. Експедиције по Антарктику са истраживачима воде и роботе. У Холандији роботи обављају већи део посла на пољима. У забавним парковима такође се користе роботи. Нанороботи су последње што је актуелно, а користе се за нека неприступачна места, рецимо за чишћење цеви, и у медицини. Али, будућност су микророботи, који ће спасавати људски живот, тако што ће, као подморница на даљинско управљање, улазити у крвоток,  препознавати злоћудне ћелије и уништавати их. То у овом тренутку задире у област научне фантастике – истичеинжењер Димић.

Роботика је одувек фасцинирала људе, било да имају седам или сто седам година. Али, увек се провлачи и стрепња да би ове вештачки интелигентне машине могле постати надмоћније и тако истребити људску расу.

– Такав робот неће моћи да постоји ако га људи не направе, а то није циљ роботике. Робот би требало да олакша живот човеку, а не да му буде конкуренција. Мислим да ће се човек бавити интелектуалним пословима, а манипулативне радње ће препустити роботу поручује на крају Зоран Димић.

-----------------------------------

Екипа мала, али одабрана

Институт „Лола” проистекао је из Фабрике машина и алатки „Лола систем” у Железнику. У том систему постојала је и прва српска фабрика која се бавила производњом робота. Од читавог тог гиганта остао је Институт „Лола”, који послује као инжењеринг.Стручни тим (сви запослени су докторанди на Електротехничком и Машинском факултету) у одељењу роботике чине Јелена Видаковић, инжењер машинства, апликативни робот програмер, аутоматичар, Горан Ференц, инжењер електротехнике, програмер real-time дела система за управљање роботима, Маја Лутовац, инжењер електротехнике, програмер офлајн дела система за управљање роботима, Душан Главоњић, инжењер електротехнике, електроничар, и Војкан Цвијановић, инжењер информатике, информатичар, као и др Владимир Квргић, директор Института. Посвећени су производњи индустријских робота. То су роботске руке које стандардно имају шест зглобова, што значи шест степени слободе кретања у свим правцима. Та роботска рука није потпуна имитација људске руке, али њена предност је у томе што може да има много више зглобова, па самим тим може да допре и тамо где људска рука не може.


Коментари1
0fea2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vojkan Cvijanovic
Za više informacija o zanimanju programer robota možete posetiti prezentaciju Lola instituta

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља