среда, 23.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 21.10.2011. у 22:00 Зоран Миливојевић

Забринутост

Илустрација Срђан Печеничић

Како су у данашње време људи веома често забринути, добро је боље разумети осећање забринутости, како настаје и какву корист или штету можемо имати од њега.

Осећање забринутости стварамо када замишљамо могуће негативне сценарије будућег развоја неке нама важне ситуације. За разлику од људи, животиње нису способне да буду забринуте јер животињски мозак нема капацитет за овакву имагинацију. Зато је забринутост специфично људско осећање које јесте непријатно, али корисно осећање.

Када неко замишља да ће се нешто што му је важно неповољно одвијати, он се узбуди у намери да то спречи. Кључно питање је да ли особа може урадити нешто у садашњости како би спречила замишљени негативни развој догађаја. Уколико је то могуће, забринутост покреће особу да предузме акцију спречавања. То је прва корист од забринутости: спречавање негативног развоја догађаја. Особа која није забринута, која је безбрижна или немарна, и не помишља на могући неповољни развој, тако да и не предузима акцију како би га спречила.

Уколико је негативни сценарио такав да га особа никако не може спречити, тада забринутост помаже особи да се припреми на такву могућност. И то је друга корист од забринутости. Особу која није била забринута негативни развој догађаја ће изненадити, а у изненађењу људи обично не реагују на добар начин. Особа која је била забринута је у предности јер је имала времена да добро размисли, да припреми своју реакцију, и да се побрине да при себи има оно што јој тада може бити потребно.

Забринутост нам помаже било да спречимо било да се припремимо на негативне могућности. И зато када неко проради највероватније негативне сценарије неке њему важне ситуације, у смислу спречавања или припреме, тада је забринутост испунила своју сврху и више нема потребе да се буде забринут. Када неко ипак настави да буде забринут, он почиње претерано да брине и забринутост може постати проблем.

Постоје различити разлози за претерану забринутост. Углавном се своде на то да особа мисли да има корист од саме забринутости. Када неко побрка љубав и забринутост, показује љубав тако што је стално забринут за особу коју воли. Неки побркају одговорност и забринутост, па стално доказују да су одговорни.

Када људи верују да се несрећа догађа онда када се неко опусти и када је срећан, стална забринутост је одлична магијска одбрана од несреће. Неки су стално забринути јер верују да тако нису наивни.

Али када људи живе у сталној несигурности, тада је честа забринутост сасвим природан одговор чију функцију треба разумети. Таква забринутост није ни болест ни поремећај и не треба је лечити таблетама.

Сабране колумне Зорана Миливојевића из „Политике” „Психополис” је објавио као књигу „Уловити љубав”.

Коментари1
a2eff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragana Mijajlović
"Али када људи живе у сталној несигурности, тада је честа забринутост сасвим природан одговор чију функцију треба разумети. Таква забринутост није ни болест ни поремећај и не треба је лечити таблетама." - A kako se drugačije u zemlji Srbiji osećati??? Kada pogledate svuda oko sebe imate ni malo ružičaste brojke koje govore o katastrofalnom stanju u zemlji - preko 22% nezaposlenih, preko 700,000 ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Na to dodajte mogućnost nove globalne recesije, najave novih otpuštanja, probleme naših ljudi na kosovu, onda zaista i ne čudi podatak o zabrinjavajućim (i rastućim( količinama lekova za smirenje koje se godišnje potroše. Jedino pitanje koje se postavlja je da li su 90-te za nama ili su tu u samo nešto izmenjenoj formi. Znate onu - "Sve je isto samo njega nema"! U zemlji Srbiji samo glupom i tupom nema mesta za zabrinutost

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља