понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:55

Море узбуђења

Аутор: Момчило Пантелићсубота, 22.10.2011. у 22:00

Док овде без мора тражимо „морска решења“, на великом и драгом Средоземном мору, местимично се репризира понешто од онога што смо ми искусили. Славе се падови аутократа, пљуште бомбе и унутрашњих непомирљивости и спољних интервенција, шире се демонстрације и међуетничке размирице, опстају „недовршени послови“, пројектују се модернизације и демократизације…

Догађаји на Медитерану имају, наравно, знатно шири значај. Древна „колевка цивилизације“ опет се испоставља као збирка феномена који, бар донекле, утичу на (пре)обликовање света.

Ликвидација либијског диктатора Муамера Гадафија најновија је карика у ланцу драма којим се Медитеран уврстио међу главне фаворите за титулу „региона године“ на табели светских збивања. Арапско пролеће, шпански и грчки покрети „огорчених“ испоставили су се као расадник буна против постојећих неуравнотежености широм планете, инспирисавши и „окупацију Вол стрита“. Истовремено су буџетски ломови на европским обалама, произишлих из знатно ширих застрањивања, довели у питање опстанак евра и запретили да угрозе и континенталну Унију и глобални финансијски поредак. Уз то: Турска израста у регионалну силу, Сирију раздиру унутрашњи конфликти који би могли да додатно закомпликују блискоисточне напетости, док се расплету не примиче ни израелско-палестински заплет, хронично жариште међународне нестабилности…

Разноврсним рушењем режима неограничене власти на северу Африке, уједно је потврђено да је свет ушао у фазу у којој је „све могућно“, осим да остане онакав на какав смо се навикли. И –да свако ко то не схвати, и не прилагоди се довољно, излаже себе ризицима да буде „изненађен“ на најнеугоднији начин.

Гадафи је био пример недовољног прилагођавања. Умислио је да може да буде спокојан, пошто се после дугих трвења измирио са Западом, али је превидео да рушења аутократа у суседству, Тунису и Египту, наговештавају и његов крај. Није схватио ни да ће Европа, пре свега Француска и Британија, искористити прилику да своје неодлучности у реаговањима на Арапско пролеће, надоместе хитром НАТО интервенцијом против њега као „кочничара пролећа“. Неосновано је себе видео као „лидера у региону и шире“. Толико се занео лаким и суровим елиминацијама неистомишљеника, да до последњег дана није хтео да призна да ће га они поразити уз помоћ моћних спољних савезника. Погрешно је веровао и да проглашавањем „владавине маса“ може да бескрајно одржава лични монопол у одлучивању. Није укопчао да против њега заједнички делују и највеће међусобне супротности –модерне мобилизацијске комуникације и древна племенска подозрења. Превидео је да је нафта, чијим је великим залихама газдовао, и спољнополитички лако запаљива. Преварио се и у рачуници да Савет безбедности УН никад неће донети резолуцију о оружаној интервенцији против Либије, али –Русија и Кина су се уздржале од вета.

То што је Гадафи на власти остао 42 године, није чињеница на којој би други владари могли да заснивају наде да могу да крену његовим стопама. Прошло је време персоналних политичких диносауруса. Многим мандатима је употребна вредност битно смањена, готово као, како каже познаница, белој техници која се сада често поквари убрзо по истеку гарантног рока.

Гадафи је, уједно, био један од симбола разноврсних облика –неумерености, које су изазвале глобалну кризу. Није хтео да зна кад треба да стане, да се одрекне власти, као што ни Вол стрит ни многе државе нису хтели да обуздају апетите чија је прекомерност довела до презадуживања и у бесперспективност бацила масе младих, који због тога учестало, оправдано, протестују…

Пролеће је тренутно на провери. Тунишани, који су „све почели“, данас бирају нове лидере. Успех или неуспех избора могао би битно да утиче на арапски свет, као и претходна „револуција јасмине.

Драме на Медитерану на видело су изнеле бар четити оригиналности: 1.да далекосежна збивања могу да крену из малих земаља (Грчка, Тунис) различитих и култура;2. да је до криза дошло истовремено у демократијама и аутократијама; 3. да су перспективније промене система унутрашњим мирним притиском, него локалним оружаним сукобима и страном интервенцијом; 4. да су се Европљани први пут, после дужег времена, нашли на челу спољне акције НАТО, па се с ванредним занимањем ишчекује да се види на шта ће све то да изађе.

Медитеран се, неспорно, потврђује као море врхунских узбуђења. Као да поново израста у специфичну неформалну силу, с битним утицајем на –светску производњу и проблема и решења.


Коментари5
10fcf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Џејми Шеј
@james bond | 24/10/2011 14:42 - ne zavaravaj se James. Koliko je godina proslo od kada nema Mao Ce Dunga? Pogledaj malo koliko je od tada napredovala kineska ekonomija i u koliko je zemalja, narocito africkih, usao njihov kapital. Isto vazi za rast njihovog vlasnistva u MMFu, svetskoj banci i americkim obveznicama. Niko ne potcenjuje Ruse ali ovde se radi o ratu protiv kineskog ekonomskog sirenja.
james bond
Shay Boy brez pomoci rusa nema vise otpora u svijetu kinezi se ne broju u ovem slucaju a nikad se nisu ni brojali u otpor...oni su sam bili dobro zbunjerni onijem svojim MaoCeDungom i nisu mogli ni das prehrane...
Џејми Шеј
@Nevena S | 23/10/2011 13:27 - draga Nevena, izgleda da ste neobavesteni. Ovo je vise bilo namenjeno Pekingu nego Moskvi jer su Kinezi ti koji imaju mnogo vece investicije u Africi. Osim toga dosta gresaka u osnovnim tezama autora. Nista nije krenulo iz malih zemlja kao sto su Tunis i Grcka, naprotiv scenario je dosao iz centrale. Unutrasnji pritisak "masa" je organizovan i placen opet iz centrale a slike su rezirane u Kataru. Tzv vodjstvo nekih evropskih zemalja je prosto komedija kada Klintonka najavi smrt Gadafija i posle 2 dana svet dobije potvrdu. To su organizovani zlocini svetskih razmera i predstavljaju dekadenciju ljudske vrste kao u vreme Kaligule.
Nevena S
Uvodnik kakav prilici Politici.Neostrascen,razuman i edukativan za one citaoce koji stvari vide samo iz jedne vizure.A nista nije jednostavno u svetskoj politici.Medjutim,ono sto je potpuno jasno jeste da jedina velesila danas,sa svojim evropskim saveznicima, nece vise dozvoliti visedecenijske diktature naklonjene Moskvi.Padaju jedna po jedna,a da Moskva ne moze ni veto da stavi jer dobro zna da nije u njenom interesu da se junaci u ovim vremenima.Za naravoucenije nekima koji i dalje sanjaju crvenu petokraku.
Ceda Bradic
Медитеран се, неспорно, потврђује као море врхунских узбуђења. Као да поново израста у специфичну неформалну силу, Silom se rusi (unistavanje buduceg potencijalnog rada ubjanjem ljudi, ili unistavanje akomunliranog rada -unistenje objekata). Radom se gradi sto daje napredak. Izbor metoda definise svrhu i znacaj. Upravo zato, uvecanje sile u Mediteranu, samo po sebi ne znaci nista. Predstavlja obicnu indikaciju iz koje se vidi, da Mediteran tone u dekadenciju. A, mozda se "upumpava" prevelika kolicna morske vode iz Atalntika.. sto daje-"Море узбуђења".?(ma..."bice sti~ma, kada prodje plima":).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља