четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:36

Капућино и Паћино, против капучина и Пачина

Аутор: Марина Вулићевићсубота, 22.10.2011. у 22:00

Жена улази у кафић и наручује капучино, а затим се обраћа пријатељици и пита је да ли је можда видела нови филм Ал Пачина „Дивља Салома”. Конобар помисли да има посла са „госпоџом” – фолиранткињом. Међутим, она се само труди да говори по правопису српског књижевног језика, жели да покаже да је и то могуће, упркос општем згражању.

Веровали или не, када наручите капучино, бићете по правопису сасвим у праву, без обзира на то што је изговор „капућино” општеприхваћен, и погрешан. Исто важи и за Ал Пачина, ламборгини. Да је тако, посведочио је за наш лист академик Иван Клајн, наш познати лингвиста, романиста и историчар језика. На запажање да Италијани изговарају нешто између наших гласова „ч” и „ћ”, Иван Клајн даје објашњење:

– Апсолутно сам за „ч”, за изговор капучино, као и за изговарање презимена Пачино. „Капућино” је грешка која се постепено раширила, а правописци су је касно приметили. Италијани, Енглези и Шпанци имају африкату која није тако тврда као наше „ч”, а није ни тако мека као наше „ћ”, али у правопису се јасно каже – није битно звуковно најверније могуће имитирати глас, нити мерити да ли је изговор ближи једном или другом, него је битна наша традиција. Код нас се увек говорило и Челини, Беатриче и Кроче, дакле то мора остати „ч”.

Међутим, како каже академик Клајн, има и изузетака од „ч”.

– Једини изузетак који је признат у правопису, и ја се слажем са тим, то је оно „ћао”, које је већ толико распрострањено да га не треба мењати у „чао”. Али, када је у питању капучино, и када је реч о именима – Моника Белучи, Гучи, Бертолучи, онда се морамо држати норме. Правопис се мора поштовати, додаје академик Клајн.

Поред тога, често имамо проблем да транскрибујемо инострана имена која садрже апостроф, и према Клајновом објашњењу, имена са апострофом треба и да га задрже у нашој верзији – Д` Аратањан, О` Мали, као и назив француске издавачке куће Л`Аж Д` Ом.

Нису нам проблем само Италијани, и Енглези знају да „помрсе рачуне”. Шекспиру није довољно што је највећи драмски писац свих времена, његово име код нас још увек није стандардизовано, па тако често постоје недоумице да ли је он Вилијам, Виљем или Вилијем. Необично је, међутим, што такве недоумице углавном не постоје када се спомиње млади принц Вилијам, војвода од Кембриџа.

– Како то?, пита наш познати лингвиста и професор Владо Ђукановић, који је на Радио Београду 2 водио већ тридесет емисија на тему транскрипције и изговора страних речи у српском језику.

– Основни проблем је то што код нас не постоји начин да одређена језичка норма буде до краја поштована, друго, сама језичка норма није конзистентна. Дакле, постоји више граматика српског језика, на несрећу постоји само један речник и више правописа српског језика, и нико вас не тера да користите само једно правописно решење, из само једног правописа. То доводи до ситуације да, када је реч о транскрипцији страних речи и имена, немате никаква обавезујућа правила. У конкретном случају капучина и Ал Пачина, то је интервенција професора Ивана Клајна, нашег познатог романисте и нашег најпознатијег нормативисте, који је у једном тренутку осетио потребу да стандардизује то питање и да препоручи да оно што људи иначе изговарају као „ћ” у ствари буде „ч”, истиче Ђукановић, додајући.

– Међутим, ни ове препоруке нису обавезујуће, то је лични став професора Клајна. Имате нормативну препоруку, али нема ко да је поштује, то је последица ниског цивилизацијског нивоа. Сви говоре капућино, и човек испада смешан ако у друштву говори капучино.

Да ли да зачуђеном конобару ипак кажемо да желимо капучино, питамо Владу Ђукановића. Његов одговор је да они који сматрају да треба да поштују језичке стандарде треба да поштују и препоруку професора Клајна.

– Таквих је, наравно, врло мало, сматра Ђукановић, али као решење предлаже израду транскрипционих речника, макар за највеће светске језике, као и формирање договора о стандардима транскрипције страних имена и назива.

– Твртко Прћић је за енглески језик направио транскрипциони речник имена, али већ десет година не можете да купите ову вредну књигу.

Кога је у овој земљи брига за језик, примећује Владо Ђукановић, изражавајући незадовољство и поводом тога што и неколико језичких савета (а и сам је члан једног) постоје само формално.

Добри преводиоци најпре су познаваоци сопственог језика, али и они често имају недоумице у вези са тим како нешто превести.

– Понекад се на једном пасусу ради читаво поподне, каже Аријана Божовић, између осталог преводилац и Ијана Макјуана, ексклузивног аутора издавачке куће „Паидеја”. Њен други језик је италијански, и пре би у кафићу поручила капучино него капућино. Али, како каже наша саговорница, у говору не поштује правила по сваку цену:

– Моје колегинице које преводе са италијанског Елизабет Васиљевић и Ана Србиновић поштују у транскрипцији „ч”. Треба бити елитиста и поштовати правописна правила, али ако сви кажу Ал Паћино и ја бих тако рекла.


Коментари23
2050d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

qwerty azerty
Izvinjavam se ali meni ovde nesto nije jasno. Iz svega sto ovde pise, tj. onoga sto Klajn kaze, ne proizilazi da treba da se izgovara капуЧино, vec da tako treba da se pise. Zar ne?
Bratislav Zdravkovic
Sećam se kad se pojavio film Tomb Raider pa mi prijatelj kaže - Nabavio sam TOMB RAJDER a žena koja je prof. engleskog ga ispravlja pa kaže - rekoh ti da se kaže TUM REIDER. Na to, prijatelj kaže - Kaži ga ti tako pa da ti se svi smeju
Živoslav Miloradović
Živim u Italiji već dvadeset godina i idem okolo širom otvorenih očiju i ušiju, ali to meko "Č" g. Klajna još nisam uspeo da čujem. Ako bi me neko naterao da od danas u italijanskim barovima poručujem "kapuČino", radije bih koristio reč "popokatepetl". O pravilima izgovarnja i pisanja reči italijanskog porekla koje promoviše prof. Klajn se ne bih izjašnjavao. Čak i na veoma uticajnim italijanskim TV stanicama se veoma često može čuti da se engleske reči izgovaraju "po Vuku" odnosno onako kako su napisane, ili pak uz primenu pravila koja važe u italijanskom jeziku, pa se zbog toga niko ne uzbuđuje.Stoga nemam ništa protiv ako se u Srbiji insistira na izgovoru italijanskih reči načinom bitno različitim od originalnog. Ali zato, ne bi trebalo tvrditi da postoji nešto čega nema. Uhvatite prvog Italijana na koga naiđete i zamolite ga da vam izgovori reči "čaša", "kačket" ili "četvrtak". U sva tri slučaja umesto "Č" ćete čuti čisto srpsko "Ć".
Павле Ћосић
Потпуно је нејасно зашто Политика истрајава у објављивању ових пуристичких текстова и то скоро стално на исту тему. Читава Србија говори капућино исто као и ћао (зашто је само ћао изузетак?) и сасвим сигурно ће то једном морати да прихвати и правопис. Овакви текстови нас сасвим сигурно неће натерати ни да говоримо ни да пишемо капућино него ће само обезвредити углед Политике.
Alessandro Manzoni
Ovo me podseća na dane kada je Musolini vladao. Tada je Louis Armstrong bio ne samo transkribovan, nego i preveden u Luigi Braccioforte. Da ne pričam o ostalim stvarima koje je fašizam doneo italijanskom jeziku. Braniti svoje mišljenje sa argumentom: "Nije bitno zvukovno najvernije moguće imitirati glas, niti meriti da li je izgovor bliži jednom ili drugom, nego je bitna naša tradicija"; je zaista žalosno. Nama je svaki problem sitan, pa je to slučaj i sa ovim. Pa čak su i na Vimbldonu stavili krov i igrali u nedelju, i pored toga što im je to zabranjivala tradicija. Možda bi ipak bilo bolje, s obzirom da naš jezik, za razliku od ruskog, engleskog itd., nudi velike mogućnosti, u šta spada i upotreba ć ili č, u zavisnosti od situacije, da pokušamo da odredimo šta je najbliže istini a ne tradiciji. Ali, ako želite da budete elitisti, ne smete ni pomišljati na istinu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља