четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:57

И ја сам за преговоре са студентима, али морам и да их заштитим

Аутор: Сандра Гуцијансубота, 29.10.2011. у 22:00
Фото Д. Ћирков

Више од две недеље два најбројнија факултета у центру Београда су у блокади. Иако су се њихове колеге договориле с Министарством просвете и науке, део академаца окупљених у пленуму наставља протест, с готово свакодневним инцидентима од бакљи и алкохола, до разрачунавања с неистомишљеницима у студентским и професорским редовима. Ректор Универзитета у Београду др Бранко Ковачевић позвао је државу да уведе ред у својој кући – „договором, милом или силом”.

И ви сте својевремено шетали са студентима као професор Електротехничког факултета, а данас као ректор позивате полицију на Универзитет?

Нисам позивао на насиље, већ да се насиље спречи. Осим тога, ово није иста ситуација. Ми смо се борили за политичке промене, да срушимо режим Милошевића, јер је било јасно да ће Србија да пропадне. И пропала је – све што смо плаћали десет година и што и данас плаћамо, све је то цена Милошевићевог режима, од корупције до слабе економије... Колико је отишло људи из Србије – пола милиона! То је било бити или не бити, чист политички протест.

Али баш сте ви окарактерисали блокаду као политички протест?

Па јесте, они имају захтеве социјалне и политичке природе, који не могу да се остваре на Универзитету, већ у парламенту. Нека се кандидују на изборима, нека освоје већину у Скупштини и онда мењају оно што сматрају да не ваља. Иза протеста стојигрупаљудикојиодбијајудасепредставе, мождаизбогтогаштомногиодњихнисунашистуденти. Они су добро организовани, имају подршку медија и публицистичку делатност, доставља им се храна на факултет, очигледно то неко финансира.

Баш због те реченице су студенти затражили вашу смену.

Ево нека се потпише именом и презименом ко тражи моју смену, па ћу да идем да разговарамо. Овако, анонимне дојаве не узимам озбиљно и то и јесте проблем што не знамо ко стоји иза овог протеста. Док се не потпишу – ништа нису тражили.

Да ли сматрате да су ипак оправдани студентски захтеви попут 48 поена за буџет и ниже школарине?

Да објасним: постоје два дела захтева – један се поклапа с протестом студената који је легитиман, који воде изабрани представници студената – студенти продекани и председници студентских парламената, дакле институције која постоји у закону, као што по закону постоји и право на штрајк и други који је социјалне и политичке природе.

Али управо је највећа замерка студената у протесту да ти легално изабрани представници академаца не представљају њихове интересе и да су то у ствари подмлаци политичких партија.

Свако има право да се бави политиком ван Универзитета. Ово јесу легално и легитимно изабрани студентски представници. Свако ко је то желео могао је да учествује у изборима на факултетима, зна се како се то ради по закону, гласали су студенти и неко је победио. Могао је свако од њих да буде шеф студентског парламента, студент продекан или студент проректор, могли су сви они заједно да буду чланови, само да су се кандидовали. Шта они хоће, да их неко постави?

Зашто је толико спорно тих 48 бодова? Студенти кажу да је кривица до професора и нереформисаних програма. Харвард има 32 испита за четири године, а ми по 50, дакле има нешто и до вас, а не само до студената.

Систем се стално реформише, ми то непрекидно радимо на факултетима и то траје већ неколико година. Када погледате анализу, катастрофална пролазност је на 10 одсто испита. Ја се слажем с вама да је одговорност на професору, старији је и одговара за наставни процес, он мора да види да ли предаје на адекватан начин, да ли је исувише сложен програм, да ли одговара уџбеник... А што се тиче буџета, такође се заборавља да су ове године квоте повећане за 10 одсто упркос кризи у друштву и да су школарине чак и смањене за 10 одсто, за стопу инфлације.

Да ли се слажете са студентским примедбама да су школарине високе и да ли сматрате да је нетранспарентан начин обрачунавања цене студија добар?

Школарине суувеквисокеусиромашномдруштву,алишколаринесумалеуСрбијиуодносунаЕвропуисвет. Када погледате цену студија у Европској унији или Америци, школарине су до десет пута веће него код нас.

Али тамо је и стандард виши.

Тачно, али ево вам примера: наша држава даје много више пара за буџетског студента, него што ми узимамо за самофинансирајућег. То значи два пута мање пара. Ко је дао ту разлику, услове студирања имају исте и један и други? Ми, факултети и Универзитет. Значи, ми смо део сопственог прихода уложили у његово школовање, нисмо дали на плате. На мојој Електротехници – буџетски студент кошта 160.000, а школарина је 72.000. Разлику су дакле дали запослени на ЕТФ-у из свог џепа. Ми, наравно, имамо сјајну децу и треба да улажемо у њих, никоме од нас није због тога жао, али и овај део мора да се зна када се крене повика на факултете.

Али јесте чињеница да студенти у Београду и Косовској Митровици имају потпуно различите школарине, а поставља се и питање зашто је на друштвеним факултетима тако висока цена студија када се користи само папир и оловка?

Имате два критеријума: један је материјални, колико реално коштају студије, да ли морате да купујете хемикалије, инструменте... а када имате само наставу, питање је шта је цена. Други аспект је интересовање – ако великоинтересовањестудената, ондаделујуитржишнимеханизми. Дакле, гледа се какав је регион, каква је материјална ситуација, какво је интересовање. Рецимо, архитектура је веома атрактивна годинама, а познато је да ове студије бирају деца из повољнијег материјалног миљеа и тамо јесте највиша школарина у Србији. То раде и приватници. А код њих су школарине два пута веће. Ево, нека неко проба да се побуни нанекомприватномуниверзитету, одмах ће битиискљученсуниверзитета.

Рангирање је такође спорно, студенти траже да се укине, да ли ће оно остати и после измена постојећег Закона о високом образовању?

Остаће. Стално се заборавља да је рангирање уведено прошлог лета на захтев студената, они су тражили да би сви имали једнаке шансе и онај буџетски и онај самофинансирајући који је освојио 60 бодова. Осим тога, 48 бодова не значи аутоматски буџет, то нигде не пише у закону, већ да се тако само стиче право на рангирање. Оно је добро јер вас тера да се такмичите, то је добар механизам за подизање квалитета и подстицање студената. Други аспект је да нема довољно пара. А када немате довољно пара, онда је рангирање награда за најбоље.

Зимски семестар је доведен у питање, шта ће се догодити уколико студенти одбију да прекину блокаду? Јесте контрадикторно, декани Филолошког и Филозофског апелују на мирно решавање проблема, ви позивате државу?

И ја сам за преговоре, наравно, али морам и да заштитим студенте, родитељи су ми дали ту децу и ја сам одговоран за њихову безбедност, али и за знање које ће да понесу одавде. Ја хоћу да се моји студенти запосле у року од три месеца после добијања дипломе. И хоћу да имају добро плаћен посао. Али, ја немам механизам да нешто урадим, ја сам овде најамни радник, ово није моја имовина. Ако је нечији живот угрожен или ако се пали имовина, наравно да ћу звати свогоснивачадаобезбедиредисигурност.

После ваших изјава о левици појавила се десница, било је неколико инцидената на факултетима с момцима у капуљачама и скинхедсима.

Прво они нису права левица, они само наносе штету левици. Ја сам левичар, био сам у Комунистичкој партији, и немам проблема због тога, нико ме не напада што сам левичар, нико ме није тукао због тога. Дружим се са свим људима и с левице и деснице и центра.

Рекли сте да јавност не схвата да постоје два студентска протеста. Ви дакле подржавате ове студенте који су преговарали с Министарством просвете и науке прошлог петка?

Они представљају 200.000 студената колико их има на државним универзитетима у Србији. Њихови захтеви су јасни, имају своје легалне представнике и факултети ће прихватити оно што се академци договоре с Министарством просвете. Ови други траже бесплатно школовање које не постоји нигде у свету, а при том 70 одсто студената на државним факултетима и јесте на буџету! Дакле наше образовање јесте масовно, јесте јавно добро и јесте бесплатно за већину. Што је апсурдно и ово политички што пишу није далеко од истине, али то нема везе са мном и с Филолошким факултетом и то није начин да се реши.

Значи студенти су ипак у праву?

Понављам, ово није начин, а ни место да се реше њихови проблеми. Не могу 10.000 људи да узму за таоце да би указали на проблем. Мени је жао ове деце којој не дозвољавају да уче школу, њих су родитељи са својим скромним материјалним могућностима послали у Београд. Јако је тешко да, када не живите у Београду, овде школујете дете, а имамо 20 одсто студената којима један од родитеља не ради. Шта ће бити идуће године када не остваре довољан број бодова, јер им нису дали да уче? Изгубиће буџет, изгубиће кредит, изгубиће дом. Ко ће то да им надокнади, ко ће да им плати? Ови што су блокирали Филолошки сигурно неће.


Коментари10
e6134
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan Grozni
Rektor Rektor najvećeg univerziteta u zemlji koji nije u stanju da osmisli suvislo, barem na prvi pogled logično objašnjenje svojih postupaka (ne ulazeći uopšte u pitanje da li su ti postupci bili dobri ili ne), pravi je odraz prilika u našem društvu i na samom Univerzitetu. Ti ljudi ne protestuju samo zbog bodova, školarina, nastave i sličnog, već i zbog toga što osećaju da sistem od njih pravi "budale" i "pokusne kuniće" u eksperimentima sa nepoznatim ishodom, a u kojima su ulozi njihovi životi i buduće karijere. Pre desetak dana u medijima se moglo čuti da jedna čitava generacija diplomiranih sa Filološkog Fakulteta još uvek nije dobila zvanične diplome jer se nadležni "nisu dogovorili koje im zvanje pripada". Reforma visokog školstva radi se na isti način kao i ostale : na brzinu, nepromišljeno, bez konsultacija sa drugima i pre svega van konteksta sa ostalim segmentima društva zbog kojih školstvo i postoji (privreda, uprava...).
Душан Павловић
Ковачевићу не мој нам више ти штитити студенте!
freelancer НС
Најбоље би било затворити све наше универзитете, а најбољим ђацима дати стипендије да студирају на врхунским универзитетима у иностранству. Било би за државу много јевтиније, а за друштво много боље, јер су наши универзитети иначе сви пали на ниске гране. Они могу само да нам отшколују улизице, полтроне и корупционаше, јер су и већина професора данас такви. Дугогодишња негативна селекција је учинила своје. Тек после 10 година могли бисмо поново да почнемо са отварањем наших универзитета са кадровима који су отшколовани и проверени у иностранству.
Никола БГ
Ректор каже "Ми смо се борили за политичке промене, да срушимо режим Милошевића, јер је било јасно да ће Србија да пропадне" . Ово је најотвореније признање за које знам да су се универзитетски професори (и студенти) бавили политиком током 90тих. На западним универзитетима професорима је најстржије забрањено да се баве политиком а ако још политички агитују међу студентима то се сматра бескруполотном злоуптребом положаја и за то се губи посао. Код нас све може да се ради само ако се дан и ноћ прича о Европи. За садашње стање на државним универзитетима највећу кривицу сносе управо професори и држава. Наиме, за огромне заслуге у рушењу Милошевића политичка елита посе 2000. године се професорима реванширала тако што им је дала одрешене руке по свим питањима високог школства. Професори су то искористили тако што су на факултетима задржали стање из времена самоуправљања, симулирали су реформе и комодификовали (= претворили у робу) знање и школство.
dragan o
Revizija visokog skolstva je neminovna. Skolovanje jednog studenta, pogotovo u Srbiji gde je prosek studiranja jos uvek iznad 7godina, mnogo kosta. Ulozeni novac se nevraca Srbiji posto iole sposoban mladi strucnjak (uglavnom sa tehnickih fakulteta ili medicine) odlazi na rad u Inostranstvo a vecina koja ostaje tavori na birou za zaposljavanje dobar dio svoje karijere.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља