понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Књишки зависник пустоловне биографије

Аутор: Милан Четниксубота, 29.10.2011. у 22:00
Бранислав Ћелап: пропустио само три Сајма (Фото Р. Крстинић)

Господин Бранислав Ћелап, осамдесетдеветогодишњи Србин из Загреба, као једини живи оснивач Међународног београдског сајма књига и страствени библиофил, и ове године је уживао у сајамској вреви, занесено се поштапајући између књишких штандова.

Његова „јеретичка“ тврдња гласи: овогодишњи Београдски сајам књиге није 56. већ педесетпети по реду! И, ту почиње прича.

Као млади правник, 1951. године, Ћелап је примљен на место секретара (тајника) Извршног одбора издавача и књижара СР Хрватске, а две године касније постао је директор издавачких послова Српског културног друштва „Просвјета“ из Загреба. Знатижељан, са одличним знањем немачког језика, он самоиницијативно одлази на шести Франкфуртски сајам књига, 1955. године.

Импресиониран оним што је видео у Немачкој, Ћелап предлаже председнику Извршног одбора Калману Вајсу (директору издавачке куће „Напријед“) и потпредседнику Бранку Жутићу (директору „Школске књиге“) да се слична, књишка изложба међународног карактера организује и у Југославији. Вајс сумњичаво врти главом, али износи ову идеју на седници Извршног одбора југословенског удружења издавача и књижара. Предлог је прихваћен, а у организациони одбор улазе, поред Ћелапа, Првослав Трајковић, директор београдске „Техничке књиге“,и Лазо Идиг, први човек загребачке „Младости“.

Тај први међународни југословенски сајам књига, каже наш саговорник, одржан је у јесен 1956. године, на старом загребачком сајмишту. Поред свих важнијих издавача из Југославије, учествовала су и три инострана, међу којима и „Ларус“.

Међутим, следећи, Други међународни југословенски сајам књига организује се у Београду јер, тврди Ћелап, у новом, недовршеном простору загребачког Велесајма није било места за манифестацију књиге. Од тада, књигољубац Бранислав Ћелап пропустио је само три Београдска сајма: 1975. године када се са Словенцима пентрао по Хималајима, „тешке“ 1993. године (осталих ратних година стизао је у Београд преко Мађарске) и прошле године, када је лежао у болници. Као члану организационог одбора првог београдског сајма књига, каже, понуђено му је место директора и стан у Београду, што није прихватио.

– Рођен сам међу брдима књига и читавог живота имам амбивалентан однос према њима, и страх и љубав. Мој отац Ђорђе Ћелап, Србин из Мирковаца код Винковаца,био је власник познате „Ћелапове“ књижаре, једне од три највеће у међуратном Загребу, поред „Васићеве“ (власник ове је такође био Србин) и „Куглијеве“. Књижарство је учио у Панчеву, код чувеног књижара и штампара, мађарског Јеврејина Хоровица,уз којег је научио и три језика: мађарски, немачки и јидиш. У гимназији је похађао наставу у истом разреду с Мирославом Крлежом. Отац је, касније, објавио прву Крлежину књигу, „Хрватска рапсодија“.

Слутећи шта следи, отац је власништво пренео на моју мајку Ану која је била из шокачке, католичке породице. Међутим, усташе су секвестровале нашу породичну фирму, а 1943. мајка је морала да поклони усташкој држави две мање књижаре (филијале) како би задржала власништво над главном која се налазила на Казалишном тргу –прича Ћелап.

После забране располагања имовином, 1946. године уследила је конфискација. Нова власт осудила је Ану Ћелап на две године присилног рада због „привредне“ сарадње с немачким окупатором. Ћелапима је одузета сва имовина, укључујући ту и породичну кућу у Загребу.

А како је наш сабеседник научио немачки језик? Та сторија, на ивици ратне хумореске, уклапа се у Ћелапов живахни поглед и обешењачки осмех, видљиву тајну његове дуговечности.

Априла 1941. године, после немачке агресије на Југославију, деветнаестогодишњи Ћелап, с другарима из загребачког Југословенског академског аеро-клуба, повлачи се у Босну. Капитулација их затиче у Калиновику, а оружје закопавају у Илијашу. Јунак наше приче одлази у Београд, где му се већ био склонио отац, и ту две године ради у књижари Љубе Кузмановића, на углу Косовске и Влајковићеве улице. Болесног Љубу, „туберана“, мења на присилном раду који је био обавезан за београдске трговце.

Године 1943, преко мајчиних веза и интервенцијом познатог немачког лингвисте Алојза Шмауса, добија „пасош за странце“. Циљ му је био Лајпциг где је намеравао да похађа Високу књижарску академију коју је, у Југославији, завршио једино Стјепан Кугли, власник поменуте загребачке књижаре.

На путу, свраћа у Загреб, код мајке и сестре,која је присилно покатоличена, а онда у Беч, код пријатеља Федора Кабалина, сина Стојадиновићевог министра грађевине, који је ту студирао спољну трговину. У Бечу сазнаје да је америчка ратна авијација, бомбардујући Лајпциг, срушила и зграду књижарске академије. Онда и он у аустријској престоници уписује студијеспољне трговине где остаје до краја рата. У Југославију се враћа преко Мађарске, као вођа транспорта од три стотине југословенских репатрираца.

Господин Ћелап, књишки зависник романескне биографије, каже нам, шеретски, да ће му „батерије“, које је пунио ових дана, на београдском вашару књиге, трајати таман до следеће сајамске променаде.


Коментари8
df335
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojana Milivojevic_Todorovic
Sinoc smo razgovarali telefonom. Znamo da je putovao na Sajam, cekamo utiske, a on se javlja i na sebi svojstven, veseo i seretski nacin prvo kaze: “Bojana, bio sam najstariji na Sajmu!” Ja ga, pre nego sto prosledim slusalicu majci, ispravljam: “Niste, Branice, bili ste, opet, najbolji i neponovljivi!” na sta se on slatko, punim glasom, smeje. Gospodine Celap, volimo Vas i ocekujemo u Atini jos mnogo, mnogo puta!!!
Bojana Milivojevic_Todorovic
Gospodin Branislav Celap, covek ispravnih principa i neponovljivo tople duse, vispren i duhovit, neumorni sabesednik, nepresusni izvor ljudskih i umetnickih prica, poslanik kulture, zagovornik estetike, veliki putnik, planinar i skijas, iskeni prijatelj, osemdeset devetogodisnjak mnogo, mnogo mladji nego sto mu pise u krsnom listu… Jedna sam od srecnih koja nije samo citala o njemu, koja ga poznaje vise od trideset godina i s ponosom naziva prijateljem. Kao blizak prijatelj moje majke, usao je u moj studentski zivot i osvojio me “na juris”, da bi potom, na isti nacin, postao bitan mom muzu i usunjao se u srca mojih devojcica i ukorenio se zauvek. Covek za sva vremena i sve generacije! Covek koji, bez obzira na sve sto jeste, ne stvara distance, vec gradi mostove! Covek s kojim bliskost ne bledi ni na razdaljini Zagreb - Beograd, a potom Zagreb – Atina! Covek sa reaktorom u dusi, zarazne energije, nikad umoran, nikad klonuo! Sinoc smo razgovarali telefonom. Znamo da je putovao na Saja
Знам ја Нас
@Anna David Уважавам Вашу исприку. Нисам знао да нисте у могућности исписати одговарајућа слова. Можда сам и ја био преоштар. Бранислав и његови преци су задужили науку и културу Српског народа. Потичу из Мирковаца и Сремских Лаза, малих места код невеликих Винковаца. Драго ми је што то препознајете и цените. Срећан боравак у иностранству и брз повратак у лепшу Србију Вам желим.
Anna David
@ Znam ja nas Postovani Gospodine, hvala Vam na komentaru ...Zivim u jednoj zemlji u inostranstvu i moj kompjuter je programiran na pismu zemlje u kojoj zivim. Znaci latinica... Ne postoji slovo 'c....evo, pokusavam da napisem..kombinujuci akcenat..ali ispade kao apostrof...ili da upotrebim ovu kombinaciju slova Tch.....Odista, bas je komplikovano napisati odredjena slova koja na francuskom jeziku ne postoje. Zao mi je ako sam izazvala Vas koler, nije bilo namerno... Odista imam veliko postovanje prema nasem velikom Srbinu Branislavu!
Душан Сп. Војводић
Постоји низ пословица које указују на наследну склоност. Овај човек је синовац чувеног научника-историчара Лазара Ћелапа(1887-1967), а унук угледног гимназијског професора Симеона Ћелапа(1857-1899). Можда су ове информације читаоцима Политике занимљиве?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља