уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 07:53

Дужи и тежи пут ка врху

Аутор: Марјан Ковачевићсубота, 29.10.2011. у 22:00
Циљ је Вимблдон: Душан Лајовић

Овај октобар је српском тенису донео много. У периоду принудног одмора за највећу светску звезду, Новака Ђоковића, дошло је време да његови успеси роде нове успехе. То се пре свега односи на Јанка Типсаревића, који је – после деценије покушаја – у истом месецу освојио свој прва два АТП турнира, у Куала Лумпуру и Москви, а у Петрограду се данас бори за трећи.

Међутим, ништа мање не радују резултати Душана Лајовића и његов нагли продор на четврто место домаће листе, тамо где већ дуго очекујемо наследнике Ђоковића, Типсаревића и Троицког. За свега две недеље дебитовања на АТП сцени у Москви и Петрограду, двадесетједногодишњи Лајовић је одиграо десет мечева и савладао осморицу ривала, међу њима и знатно познатије од себе: Истомина, Илхана, Шардија и Селу. Тако је од 272. места на АТП листи дошао до 180, као једини српски играч међу других сто, а иза тројице репрезентативаца чија су места у првих 20 много подигла углед овдашњег тениса.

Може ли Лајовић много даље од осталих из „друге поставе“: Бозољца, Ћирића, Зекића, Пашанског, Чачића и Бјелице? Знатно је млађи, али скептици мисле да је и 21 година много да се на време стигне до резултата којима су овдашње навијаче размазила најбоља тројица.

Они не знају да је Лајовић ишао тежим и дужим путем. Нови четврти рекет Србије нема стране тренере ни базу у Калифорнији. Живи у Старој Пазови, главни тренер му је Немања Лалић, а кондициони Страхиња Томовић, коме је јуче отишао на свадбу, право из Петрограда. Због тога је и мање жалио због пораза од Богомолова, тенисера који га је и у Москви и Петрограду једини зауставио…

Душан Лајовић је скроман и лепо васпитан, на медијску пажњу тек треба да се навикне. Иако је имао одличне међународне резултате у млађим категоријама, није могао да иде на такмичења ван Европе. Целог живота путује из Старе Пазове и са задовољством се враћа у породично окружење. Захвалан је породици Ђоковић због позива које је добијао за учешће на Отвореном првенству Србије, што је такође важна помоћ. Зарадом из Петрограда од двадесетак хиљада долара први пут је вратио део породичног улагања које траје већ 14 година:

До сада ме је породица финансирала, а помогао ми је и годишњи фонд од савеза за авио-карте. Најтеже је на почетку. Тек уласком у првих 200 на свету могу да се покрију трошкове, а у првих сто почиње да се зарађује. Немам жеља да купим нешто за себе од последње награде, најважније ми је да уложим у свој развој.

Почео је са тенисом у седмој години, каже, случајно:

Желео сам да играм фудбал, али у Старој Пазови је у тако раном узрасту могао да се тренира једино тенис. Онда сам наставио у Новом Саду са осам, па прешао у Нову Пазову, па у Партизан, где сам упознао Немању Лалића. Од мојих 13-14 радимо заједно.

Шта је то утицало на нагли успон форме у Москви и Петрограду, где се до главне сцене стизало тек после по три квалификациона меча?

Једноставно, мислим да сам сазрео. Већ дуже време играм добро, али нисам био у прилицу да то покажем, а самопоуздање расте са победама.

Колико данашњој генарцији значе успеси Ђоковића, Типсаревића, Троицког, Зимоњића и Дејвис куп репрезентације?

Они су први успели и отворили нам пут. Јанко ми је много помагао саветима у Москви и Петрограду. Међу нама нема ривалитета, однос је пре свега пријатељски, али могло је да се деси да играмо у полуфиналу Петрограда. Тада би један морао да победи… Крајем новембра ићи ћу са Јанком у Кенију на припреме за следећу сезону, тамо ће и клима бити сличнија оној у Аустралије, где намеравам да играм први гренд-слем турнир.

Лајовић је свестан врлина и мана у својој игри:

Добра ми је игра са основне линије, а слабост сервис и волеји које треба да побољшам. Радом сам доста побољшао сервис, само сталним вежбањем, то ми никада није био проблем, то ми је посао.

Како се дочекују српски тенисери у другим земљама, постоје ли предрасуде које могу да вам сметају?

Као Србин се осећам сасвим добро, нема предрасуда према нама, поготово што имамо Новака, одбојкаше и друге успешне спортисте. То све повлачи, осећам се поносно. Многи странци су били у Србији и знају да није тако како се понегде прича. Када су у Москви гледали како ми Јанко и Виктор помажу, било им је чудно, на то може да се буде поносан.

Циљ Душана Лајовића је, каже, да освоји гренд-слем турнир, мало конкретније – Вимблдон… Што да не?


Коментари2
ba8ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mare paunic
Ko bre ovo pise? Nije Petrograd nego Sankt Peterburg. I ja bi voleo da je Petrograd, ali NIJE! Isto kao sto bi voleo da je Konstantinopolj, ali NIJE, nego je na zalost Istanbul.......
Zeljko Kiseljev
NARAVNO,samo Napred!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Тенис

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља