среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53

Чему хиљаде пређених километара за неколико дана

Аутор: Миодраг Сокићпонедељак, 31.10.2011. у 22:00

Форум (синдикат) београдских гимназија се бори за бољу гимназију, а део те борбе је и решавање проблема екскурзија. Ми смо против данашњих овако организованих екскурзија, а пре свега против путовања у иностранство, иако су она готово уобичајена још од 1996/97. године. Тада је после санкција исказана жеља да део промена у друштву буду и екскурзије младих у иностранство. Као синдикат запослених у гимназијама, ми од 2001. предлажемо да се те екскурзије укину.

Зашто? Зато што овако организоване не одговарају циљевима који су пред њих постављени. Јер у правилницима министарства наведено је да екскурзија треба да послужи томе да ученици на овим путовањима примене у пракси оно што уче у школи. То су природне и друштвене науке, књижевност и биологија, географија и историја... Друга група циљева се односи на културно-привредно окружење. Ученици машинске школе би, на пример, требало да посете фабрику кугличних лежајева, ученици електротехничке да виде како се из угља прави струја и слично. Трећа група циљева се односи на физичку културу и рекреацију.

Мада су деца веома срећна због тога што путују у иностранство, садашње средњошколске екскурзије углавном не испуњавају набројане циљеве. Кад је о родитељима реч, они имају у виду бар две ствари. Једна је да екскурзије много коштају, а друга да ипак желе да им деца иду. И, наравно, имамо туристичке агенције, које углавном добро раде свој посао. Најзад, и професори су заинтересовани да воде децу у иностранство, и то што више дана. И пошто сви желе исто, пре четири године у правилник о екскурзијама било је уписано да и ученици другог разреда средње школе могу у иностранство. Притисак је био толико јак да су просветне власти попустиле. Наш форум је најзаслужнији што је ова одредба избрисана тако да се могућност путовања изван граница Србије односи само на трећу и четврту годину.

И, када они обиђу цркву Светог Петра у Риму или Партенон у Атини школски одбор састави извештај да је циљ екскурзије испуњен што је, наравно, нетачно. Не може посета једном историјском споменику да оправда она три циља о којима сам говорио. Јер разгледање споменика је само покриће за друге садржаје, као што су: више хиљада пређених километара за неколико дана, посете дискотекама, расправе о томе да ли деца пију или не пију, да ли спавају или не... Када све то упоредимо с циљевима екскурзија – видимо да се они не остварују. Многе наше колеге се љуте на овај став Форума, али таква екскурзија ђацима није потребна. Тачније речено, потребна је наставницима због зараде, родитељима да би омогућили деци да ипак негде путују, а деци зато што са таквих путовања годинама носе лепа сећања. Једино је проблем у томе што то нису школске екскурзије него – туристичка путовања.

Ми се зато залажемо за екскурзије у Србији, јер зацртани циљеви унутар земље могу да буду остварени. То показују искуства основних школа чији ученици стварно учествују у рекреативној настави, у школама у природи итд.

Насупрот томе, кад средњошколци неколико дана проведу у аутобусу да би прешли три хиљаде километара, онда ту нема ни рекреације, ни наставе, ни природе.

Посебна прича су и хотели. Јер некад су деца ишла у осмокреветне или двадесетокреветне собе. Тиме не заговарам повратак у време сиромаштва, али сви знамо да постоје дечји кампови, омладински хотели и слични објекти где је много једноставније и деци примереније боравити него у престижним хотелима. Јер саставни део екскурзија данас је: у каквом смо хотелу били. Мислим да се деца тиме усмеравају у погрешном правцу. Међутим, ако им наставници и родитељи кажу да је један од циљева екскурзије боравак у хотелу са што више звездица онда ће они то прихватити. Као што би прихватили и то да је циљ екскурзије да њих двадесет спавају у једној великој соби. И верујем да би и у таквим условима били весели и задовољни. И видели би много тога у Србији, јер наша деца не познају Србију. Колега из Ниша ми je казао да осамдесет одсто нишке деце није видело Ћеле кулу. А верујем да је тако и у многим другим градовима.

На све наше примедбе и предлоге Министарство просвете је аутистично, а поготово кад су екскурзије у питању. Кад их критикујемо они нам поручују да се бавимо свињским полуткама.

Форум београдских гимназија


Коментари5
49d3f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anonimni Student
Najbolje je ukinuti (jedinu) priliku srednjoškolcima da vide barem deo Evrope, koji im je zaista nedostupan. Koliko je samo mojih drugova i drugarica iz razreda prvi put prešlo granicu kada smo krenuli na ekskurziju. Najlepsa stvar koju pamtim iz gimnazije su svakako ekskurzije, jer smo se tada najviše družili, i najbolja drugarstva sklapali. U krajnjem slučaju, neka se ukinu eksurzije, ali neka se onda organizuju turistički obilasci, koje mnoge beogradske gimnazije i osnovne škole imaju, za razliku od Prve, gde profesor Sokić predaje. Mislim da je nepravedno ukidati učenicima jedno mnogo lepo i korisno iskustvo zbog stava i eksponiranja manjine.
студент са Кејмбриџа
Не слажем се са аутором чланка. Прво, професорима новац зарађен поводом екскурзија уопште није лака зарада због велике одговорности. Шта ако се деси неки трагичан догађај. Друго, управо обиласком страних земаља деца имају прилике да виде и упознају друге културе, обичаје, начине мишљења, а тиме и унапреде своју земљу. Забрана екскурзија у иностранство за другу годину је једна велика грешка! Треће, господин предлаже да екскурзије буду више едукативног карактера. Ту се слажем, као што се слажем да многи ученици на екскурзијама превише пију или само мисле на журке. Али, како наставници да ученике почну да уче на екскурзији ако нису способни да их уче ни током школске године, а многи нису?! Забраном екскурзија добри, марљиви, заинтересовани ученици неће имати прилику да уче, да виде друге начине мишљења, да упознају друге културе. Да својим очима, својим присуством осете важност културних споменика. Учење се не одвија само из књига!
Ljilja Ojdanic
G-din Sokic je 100% u pravu, a isto tako i pisac prvog komentara. Ja sam odavno shvatila da je nasa Srbija prelepa i trudim se da je sto bolje upoznam.. Jula sam boravila na rehabilitaciji u Ivanjici.Nisam bila prvi put u tom predivnom mestu, a jos uvek nisam stigla da obisjem sve ono sto Ivanjica i njena okolina nude, od bisera naseg kulturnog nasledja (Studenica i jos mnogo drugih manastira i spomenika), pa do raskosne prirode i zasticenog nacionalnog parka "Biosfera" ,gde samo tu zive mnoge biljne i zivotinjske vrste. Rehabilitacioni centar u Ivanjici, koliko sam videla prima i djake na rekreativnu nastavu , ili ekskurziju, kao i sporiste za njihove pripreme. Sada cete reci da ja reklamiram Ivanjicu, ali mogu samo da kazem da sam bila odusvljena onim sto sam videla i dozivela i vracacu se tamo stalno dok ne obidjem sve sto taj divni kraj nudi. Naravno, nije Ivanjica jedina vredna paznje u Srbiji.Sramota je znati bolje inostranstvo od sopstvene predivne zemlje.
grga v.
ukinite skupe ekskurzije......napravite kampove i organizujte sportsko rekreativne i zabavne sadržaje i predavanja gde bi decu uz druženje naučili nečemu korisnom i potrebnom uz zabavu i sport,i to naravno uz skromnu i zdravu ishranu i bez mnogo novca,za novac koliko koštaju pojedine ekskuriize može cela porodica skromno letovati barem 7 dana
Lune t
Nažalost, ovo je sitan problem u odnosu na svakodnevna dešavanja u školama. Kao članu jednog školskog odbora, dobro mi je poznata činjenica da se kao najveći uspeh tokom školske godine navode podaci o tome kako deca ne puše, ili se ne drogiraju. (reč je o osnovnoj školi. Takvim "uspesima" srednje škole teže mogu da se pohvale), pa pomalo i o proseku ocena u školi, koje su, često, po principu, ja tebi vojvodo, a ti meni serdare. A o uspesima izvan škole, gde bi se znanje dece procenilo na nekom objektivijem nivou, ni reči. A deci se plaćaju dodatni časovi jezika (to je skroz normalno, valjda), matematike, sad čujem i srpskog... Tako ispada da šaljemo decu u školu da bi nešto pre svega naučili, i da bi se dodatno socijalizovali, a sa druge strane kao glavni uspeh navodimo što su se živa i zdrava vratila kući! Pa valjda bi taj uspeh mogli da postignemo lakše, i jeftinije i za nas, i za društvo, tako da ih prosto zadržimo kod kuće! Ovako, ispada da škole služe da bi osoblje dobilo platu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља