уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:58

Банкарски картел

Аутор: Бошко Мијатовићуторак, 01.11.2011. у 22:00

Економска наука је одавно закључила да је конкуренција боља од монопола, као и да је слободно формирање цена боље од договарања групе произвођача о њима. О томе нема спора ни међу различитим школама економске мисли. Ограничавање конкуренције међу банкама доводи до повећања њихових профита, али и до општих губитака на плану ефикасности и обима пружених услуга у земљи.

Елем, половином прошлог месеца Народна банка поносно је саопштила да је на састанку гувернера са банкарима постигнут споразум да се током Недеље штедње не повећавају каматне стопе које банке нуде становништву за орочене штедне улоге, а све у наводну општу корист.

Како окарактерисати овај џентлменски споразум? Обрни-окрени, никако другачије него као картелски споразум у организацији Народне банке. Да се о томе ради јасно је из саме дефиниције картела: то је споразум фирми (у овом случају банака) о фиксирању цена (у овом случају камата) на штету клијената (овде штедиша). То што је иницијатор склапања картелског споразума НБС, односно њен гувернер, ништа не мења на суштини ствари. Чак штавише, погоршава је, пошто је једна важна државна институција иницирала стварање картела.

Картелско споразумевање законом је забрањено у цивилизованом свету, јер доноси економску штету. Оно је, под претњама казни, забрањено и у Србији. Наш закон о заштити конкуренције сматра недозвољеним „изричите или прећутне договоре... којима се... непосредно или посредно утврђују... куповне или продајне цене” итд. Нема сумње да овде имамо изричит договор о утврђивању цена једног финансијског производа.

Питање је шта ће учинити Комисија за заштиту конкуренције, чији је законски задатак да штити конкуренцију од прекршитеља. Она би морала у овом случају да покрене поступак по службеној дужности, будући да постоје јавне информације које јасно индицирају постојање тзв. рестриктивног споразума.

Непосредно оштећена страна биће штедише. Уместо виших, добиће ниже каматне стопе. И заиста, прелиминарни преглед понуде на почетку Недеље штедње показује да се банке држе договора и да је лимит постављен на око пет одсто за орочавање евра на годину дана. Користи од овог договора имаће банке и дужници.

Још важније, тешко да може остати без негативних последица политика ниских каматних стопа у време када веома расту банкарски ризици. Наиме, европска криза државних дугова већ угрожава банке (отпис грчког дуга), а прети још грознијим последицама. У околностима раста ризика, нормално би било очекивати компензаторно повећање каматних стопа на депозите, а како би се повећала штедња и ојачале банке или како би се макар спречило одливање штедње услед тих истих ризика. Али не, НБС иницира смањење каматних стопа у време повећаних ризика, што је, благо говорећи, тешко разумљива стратегија.

Таква политика лако може довести до одлива депозита из банака, будући да део штедиша може проценити да је ризик држања пара у банкама превелик за дате каматне стопе. Овде су штедише преварене неколико пута (стара девизна штедња, Дафина и Језда) и поверење у снагу банкарског система још увек није велико.

НБС очекује да ће смањење камата на депозите довести и до смањења каматних стопа које банке наплаћују на кредите. Бојим се да је то поједностављено резоновање. Прво, смањење кредитног потенцијала банака због смањења депозита може, уз дату тражњу за кредитима, довести чак до повећања каматних стопа на кредите. И друго, када су се већ једном „џентлменски” договориле око за себе повољних каматних стопа, зашто банке не би заобишле конкуренцију још једном и задржале камате на кредите на истом нивоу или их чак повећале? Џентлмени се лако договарају када им је то у интересу и када имају подршку гувернера.

Пошто је у јавности било неповољних коментара „џентлменског договарања”, то је НБС ту скоро покушала да нас разувери. Мислим да је саопштење скандалозно из два разлога: први је лицемерно заклињање у слободну утакмицу у тренутку када се брани сопствена улога у картелском споразуму. Други је замајавање јавности позивањем на некадашњу америчку забрану наплате камате на депозите по виђењу, што није релевантно због тога што пример једне земље ништа не доказује, што се код нас ради о другој врсти депозита (на орочену штедњу, који у САД никада нису били ограничавани) и што је у САД та каматна стопа била законом забрањена, а не резултат картелског споразума у режији централне банке. У САД би председник ФЕД-а у оваквој ситуацији поднео оставку да не би убрзо био смењен.


Коментари12
c43e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ceda Bradic
Пошто је у јавности било неповољних коментара „џентлменског договарања”, то је НБС ту скоро покушала да нас разувери. U slucaju, da nas NBS razuveri, onda time dokazuje da radi protivno Zakonu o NBS cl 2 (NBS je samostalna u radu, za svoj rad nece primati niti traziti bilo kakava upusttva od grupa ili pojedinaca).A za to, nema potrebe-poznato je, da se NBS i MMF dikretno dogovaraju. Posto smo uvereni i razuvereni, mozemo pokusati sa necim sto treba da znaju u NBS (to se prihvata, bez uveravanja) 1-koliki je depozit za kredite za komercijalne banke-obaveza, nadleznsot NBS Ako je npr 10% onda je 90% novca za odbreni kredit, jednsotavno, izmisljen-inflacija. 2-Kamata na kredite se vraca novcem u opticaju, sto znaci, da je za taj iznos nestasica novca u opticaju, pa toliku kolicinu (inflarotnog) novca NBS dodatno mora da pusti u promet, kao bi trziste regularno funkcionisalo. Kako NBS inflatornim novcem da sanira inflaciju? Nemoguce. Narptotiv, proces se ponavlja dok firme (ekonomija) ili "regioni" (politika -URS) jedna po jedna ne odu u bankrot. Strukturni deo sistema a ne presedan.
Ceda Bradic
Картелско споразумевање законом је забрањено у цивилизованом свету, јер доноси економску штету. Da li je projeeU uravo to (kartelsko sporazumevanje nacionalnih centralnih banaka clanica 100 DIn=1EU$ npr)? To ne samo da rusi ekonomiju, nego deformise i politiku, pa time i pravosudni sistem (podrazumevajuci i sistem medjunarodnog rpava i bezbednsoti). sto je vise nego ocigledno.
Dejan R. Popovic, dipl. inz
Nije samo u pitanju Zakon o zastiti konkurencije, vec i clan 36. stav 2. Zakona o trgovini. Po ovom stavu, obrazovanje cena na tržištu je slobodno, osim za usluge za koje je zakonom utvrđen drugačiji način obrazovanja cena (u ovom slucaju kamata).
Branko Nikolić
"Ne čini li vam se da su guverner (odnosno država Srbija) i banke načinili kartelski sporazum na štetu budućih štediša, svojih klijenata, jer klijente u tom dogovaranju i guvernerovom nagovaranju banaka da ponude manje kamate niko nije zastupao. Štediše su nažalost i u ovom slučaju tretirane kao raja. Nisu sve štediše bogati tajkuni, najveći broj njih je teškom mukom uštedeo nešto para, a pošto prilika za iole dobro ulaganje novca u ovoj zemlji još nema, moraju te svoje pare da ulože u štednju da bi ih koliko-toliko sačuvale, ali eto guvernera da im "štrpne" koliko može od te crkavice, u ime i za račun banaka. Guverner želi da pomogne "jadne" banke da one te "štrpnute" pare ulože gde bi on želeo, a i sam zna ( a znamo i svi mi, mada on misli da smo potpune neznalice ) da banke NIKAD NIKOG ne slušaju gde će da ulože sredstva. One banke ( tj. "banke" ) koje su slušale vlast propale su u prethodnim decenijama." OVAJ KOMENTAR SAM POSLAO 26.10.11.na članak ŠTEDIŠAMA NIŽE KAMATE I ŠAMPANJAC
Nevena S
U ovoj zemlji se nastavlja kontinuitet negovanja i zalivanja gospodina duznika.Njemu se i danas klanja NB,reprogramiraju mu se krediti do vecnosti,prilagodjavaju mu se kamatne stope....sve da bi procvetao, a on ni u pupoljak da izraste.Ma ko to sebi uzima za pravo, da zdrav novac preliva nesavesnim zajmoprimcima.Onaj ko nije u stanju da vraca kredit mora da propadne,da bi buduci uzimaoci kredita jedanput zauvek naucili da ne mogu na tudjoj stednji da prave poslove,kupuju stanove,automobile a da nisu dobro izracunali da li mogu zajam da vrate.Ovde stradaju poverioci vec decenijama,pa se ista praksa nastavlja.Zbog ovakvog poteza kartelisanja finansijskog trzista Guverner treba da podnese ostavku.A ako je popustio pod zahtevima ove tragicne Vlade onda svi u paketu.Dosta vise dogovorne ekonomije!Pojescete nam i ovo malo para po bankama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља