среда, 24.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:36

Утврђење старо три миленијума откривено на планини Повлен

уторак, 01.11.2011. у 22:00
Остаци зида утврђења старог преко 3.000 година Фото Завод за заштиту споменика културе Ваљево

Ваљево – Након загонетних камених кугли на простору планине Повлен, односно у атару ваљевског села Брезовице, откривено је праисторијско камено утврђење старо преко 3.000 година. Добро очуване остатке пронашли су, пре двадесетак дана, археолози ваљевског Завода за заштиту споменика културе, а потврда првих анализа дата од Археолошког института из Београда, говори о томе да је реч о најстаријој употреби камена за грађење бедема на простору Србије. С обзиром да су миленијум пре Христа на овом подручју живела племена Илира и Трибала, процене су, да је откривена камена утврда, њихово дело.

Радивоје Арсић, директор ваљевског Завода за заштиту споменика у разговору за наш лист каже да су после принудног прекида радова на истраживању манастира Грачанице у селу Тубравићу, чије је пресељење планирано због пуњења акумулације „Ровни”, наставили одређене провере у атару суседног села Брезовица.

– На тај локалитет смо пошли како бисмо проверили претпоставку да се у близини Грачанице, која је име добила по истоименој речици, могли налазити остаци некаквог града. Локалитет, је иначе, пре неколико година евидентиран по случајним налазима римског новца и керамике из 4. века које је пронашао Зоран Новичић из Ваљева и уступио их овдашњем Народном музеју. И пре двадесетак дана ја и колега Дејан Булић смо се у једном шумарку готово саплели на дуги и добро очувани камени бедем – прича Арсић, при том додајући да су одмах потом у помоћ позвали колеге из Истраживачке станице Петница како би што детаљније детектовали простор и сачинили скицу основне фортификације.

Наш саговорник каже да се ради о добро очуваном бедему дугом преко 300, а широком између 2,5 до три метра. Зид је рађен од крупног ломљеног и тесаног камена, док је средиште уместо малтером испуњено ситним камењем. Оно што ће за археологе посебно бити интересантно је, да по првим налазима, у унутрашњости утврде постоје остаци стамбене архитектуре површине око пола хектара.

– Слично камено утврђење не постоји у Србији, сем на локалитету Крушевица код Бујановца, али је оно знатно млађе и везано је за период грчке цивилизације. Додуше, пронађена су на подручју Босне и Далмације, али која су у периоду праисторије Балкана градили Илири. У ваљевском случају говоримо о времену од око хиљаду година пре Христа кад су на овом подручју живела племена Илира и Трибала, док су ови крајеви били гранично подручје које се временом померало између те две етничке групе – наводи Арсић, додајући да је тренутно најбитније наведени простор који представља археолошку ексклузиву заштитити. Потом наставити са детаљним истраживањима од којих је могуће очекивати још прворазредних открића од регионалног, па можда, и светског значаја.

Б. Нововић


Коментари2
12cc3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boza Bz
Istorija srpskog naroda, knj. I, str. 54 i dalje govori o postojanju kulturne grupe Bosut na ovim prostorima iz koje je krajem VII veka pne nastala etnicka zajednica Tribala. Juznije od Povlena i Maljena naselili su se u ovo vreme ilirsko pleme Autarijata. Dakle, ne mozemo govoriti o prisustvu Ilira na ovom lokalitetu oko 1000 godine pne, cak ni kasnije.
Ђорђе Н.
"Istorija srpskog naroda, knj. I, str. 54"? Требало би да испитамо нашу историју мало савесније. И...аутохтоније ;-)
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља