среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53

Италијански професори као истински чувари

Аутор: Снежана Симићсреда, 02.11.2011. у 22:00

Сваке године италијански средњошколци с нестрпљењем очекују дан када ће кренути на екскурзију о којој ће касније месецима причати. Подробно регулисан законским и подзаконским актима, са програмима прилагођеним усмерењу школе, овај вид путовања у бити се не разликује много од оних који се организују у Србији и окружењу.

Ђачке екскурзије у Италији, иако првенствено предвиђене за културно и стручно уздизање ученика, у својој концепцији одувек следе опробану формулу. Комбинујући културу и одмор, дидактику и забаву, образовање и разоноду, успевале су да остану у оквирима који су задовољавали све учеснике. Међутим, у последње време, тамни облаци који стижу из различитих праваца прете да угрозе ову уобичајену праксу. Традиционална школска путовања не само да почињу да губе свој образовни карактер већ и због неодговорног понашања појединаца доводе до повећања ризика од немилих догађаја.

Након прошлогодишњег тешког инцидента који се десио на средњошколској екскурзији, када је осамнаестогодишња гимназијалка, после пада са шестог спрата једног лондонског хотела, подлегла повредама, председник италијанског удружења директора школа Ђорђо Рамбадо је изјавио да професор, за време школског путовања, мења своју улогу и, у ствари, постаје истински чувар. Очигледно да у односу на ђаке, обузете путном грозницом и радовањем због одласка на екскурзију, професори обично крећу на пут под тензијом и у страху од нежељених догађаја, а враћају се поприлично исцрпљени.

Неспорно је да је одговорност професора велика. Част да „прате” ученике на екскурзији, уместо заслуженог сна након напорног дана, готово као правило, подразумева ноћне „игре без граница”: трке у пиџами, горе-доле по хотелским степеништима, у невештом покушају да пронађу адолесценте који су свуда само не у додељеним им собама. Професори се често осећају разочарани када констатују да момци и девојке, које су по цели дан водили по музејима и катедралама, не мисле ни на шта друго до како ће се што пре (после вечере) докопати неке дискотеке.

Школско путовање, што се тиче професора, води ка њиховом не само физичком већ и психичком оптерећењу и жељи да одлазак на екскурзију замене останком у учионици.
У Италији, такође, приметно је да се из године у годину број ученика који одлазе на образовна путовања (званични назив за ђачке екскурзије) драстично смањује. Јер, само пре четири године 1,3 милиона младића и девојака узело је учешћа на школским путовањима, док се прошле године тај број смањио готово на половину – на 760.000 ђака. Разлози за овај силазни тренд су вишеструки.

Један од главних мотива је што је овај вид организованих колективних путовања постао прескуп за истањене буџете италијанских породица. Средњошколци, у просеку, треба да издвоје око 400 евра, суму која у садашњим условима има све шансе да допринесе стварању дискриминације међу ученицима. Мада су неке школе формирале фондове у циљу субвенционисања оних који нису у стању да плате трошкове путовања (постоје и случајеви где наставници дају новац уместо ученика који нису у могућности да испуне новчане обавезе), овај до сада за генерације ученика незаборавни ритуал напуштања школских клупа пред ризиком је да нестане. У многим школама пријаве не достижу неопходну двотрећинску већину квоте, те су многа одељења принуђена да одустану од путовања.

Када се овоме дода чињеница да је недавном реформом школства дошло и до укидања скромних дневница (у износу нижем од 10 евра) за наставно особље, не чуди што су многе средње школе, подстакнуте протестом професора против резова у области образовања (у висини од осам милијарди евра), током ове године одустале чак и од једнодневних излета. У циљу смањења трошкова, неке школе се, уместо „класичних” екскурзија, опредељују за јефтинији вид путовања: краткотрајни боравак ученика у иностранству у оквиру културне размене са „братским” школама у другим државама.

Ово масовно одустајање завило је у црно туристичке агенције и хотелијере који, захваћени колективном паником због огромног регистрованог губитка (пад промета у односу на прошлу годину је 35 одсто), новонасталу ситуацију у хору проглашавају катастрофалном.

*Новинарка


Коментари0
7c547
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља