понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 02.11.2011. у 22:00 Мишa Ђурковић

Чему служе партије у Србији

 Чини се да је тренутно најтраженија ствар у Србији нешто што би требало да се зове „Бела књига” Српске напредне странке. Ова странка је наиме за суботу 29. октобра најавила одржавање скупа на коме би требало да буде представљен њен програм. Скуп се заиста и одиграо, а на њему су двојица челних људи СНС-a махали белом књижицом за коју су тврдили да је нови програм.

Најава објаве оваквог документа разумљиво је изазвала велико интересовање у домаћој јавности, али и у иностранству. СНС је не само по тврдњама њених челника тренутно најпопуларнија странка у Србији и свакако најважнија опозициона странка која претендује да након следећих избора оформи владу. Овако висок рејтинг постигнут је упркос томе што странка већ три године функционише без званичног програма. Разумљиво је стога што су многи ишчекивали објављивање њихове визије развоја и промена у Србији.

Зачудо, то се није десило. Програм није окачен на званични сајт странке, није подељен новинарима нити је на било који начин доступан јавности. Све то је већ изазвало сумње да „Бела књига” уопште и постоји. Четири дана касније Александар Вучић је морао да сазове конференцију за штампу и да показује како документ физички заиста постоји, најављујући да ће га за који дан и представити. Остаје међутим нејасно чему је служио овај перформанс од суботе.

Ова прича о СНС-у је добар повод да се запитамо о томе какви су заиста политички програми и идеологије на основу којих делују партије у нашој земљи.

Некада су партије настајале око одређених идеолошких платформи и представљале су одређене класе, или широке интересне сфере које се заиста окупљају око одређеног политичког програма. Програм је био најпре основа за легитимисање странке, а затим и скуп вредносних и политичких циљева који њени припадници покушавају да остваре.

Еволуција друштвених система и партија у Европи после Другог светског рата ишла је у правцу стварања великих странака које су се окретале према свим слојевима друштва, па су и програми губили на ранијој оштрици и препознатљивости. Међутим и даље су међу партијама остајале довољне разлике поводом основних питања, које су се лако уочавале у програмским документима.

У Србији су програмски документи имали своје златно доба у првој половини деведесетих, да би већ крајем деценије чисти прагматизам и демагогија у потпуности надвладали идеолошке и вредносне разлике. Прошла деценија је само довршила такву еволуцију: врло мало партија (ДСС, на пример) имају комплетне, темељно развијене програме којима су покривени посебни сектори. Већина партија писаним програмима прилази на крајње прагматичан начин, као нечему што просто мора да се има. Неки то препишу од страних партија. Има чак и странака које то наруче од плаћених стручњака, и можете бити сигурни да лидер странке нема појма шта унутра пише.

Овакав однос СНС-а према програму је логична кулминација развоја у претходном периоду. Маркетинг и трка за финансијама постали су суштина деловања наших странака, потискујући потпуно вредносне, идеолошке а тиме и програмске разлике. Уосталом, тај рецепт се у случају владајућег ДС-а показао као сасвим плодотворан. И њихов писани програм није измењен још од времена кад је Србија била у заједници са Црном Гором, а састоји се од фраза и необавезујућих политичких парола о модерности, правди, једнакости итд. За бираче је на прошлим изборима много важнија била маркетиншка утопија са којом су оформили владу: обећање бољег живота уз борбу за Космет.

Међутим, ако се погледа стварно стање у земљи, кретање политике, кадрови којима се попуњавају институције и вредносни систем, уочава се да је једини релевантан програм онај за који се залаже ЛДП. У суштини, управо је то програм који се спроводи у овој земљи, само не оном брзином за коју се ова странка залаже. ЛДП поставља нормативно усмерење и диктира вредносни оквир према коме се адаптира јавно мњење, а остале странке се крећу између њега и потребе да задовоље неке своје бираче и интересне групе.

Суштина је дакле да ће и после следећих избора реформа одбрамбене политике да се дефинише у координацији са НАТО-ом, монетарну и финансијску политику одређиваће ММФ, а све остало Брисел и најважније амбасаде у Београду. И то је једини стварно постојећи програм који гледамо већ једанаест година.

Која је онда разлика између странака? Свакако није програмска пошто то странкама ништа не значи. Суштина је у борби за контролу буџета, привилегија, а све више и основних радних места. Странке на власти све то држе, а тајна огромне популарности СНС-а је пре свега у нади армије незапослених да ће доласком ове странке на власт и они добити посао, позиције и могућност да раде са буџетским фирмама. Ето шта је суштина страначке борбе у Србији.

Коментари9
8c132
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

seljak srednjebosanski- ruralni
SNS neće moći da izbjegne iskustvo DSS kroz koji su dok je bio na vlasti i napustivši ga odmah nakon Koštuničinog povlačenja, prošle hiljade "pragmatičnih" sklonih da" žive od nedostatka dokaza". Najveći problemi očekuju ga u potpuno korumpiranoj, od najnižeg do kabinetskog nivoa, državnoj administraciji. U njoj, bez dilova, rade samo LIFTOVI.
Mladen Mladic
Toliki broj partija na tako mali broj stanovnika, necu reci da nema ni jedna zemlja u svetu-ne znam,ali smo sigurno na vrhu liste. Ja pamtim kada smo imali samo JEDNU, ali vrednu KPJ, i tada nam je bilo najbolje...znam neki (manjina) kritikuju Tita, ali neka mi daju bar jedan dokaz da je sada u "demokratiji" bolje, hajde da cujem ?
slobodni strelac
@pragmatist APV | 03/11/2011 15:28 Što bi djeca rekla: što se palite toliko? Kao baba na penziju. Neozbiljno bi bilo upuštati se s vama u "ozbiljnu" diskusiju. Vas su duševno zagadili, na žalost. Samo jednu stvar imajte na umu: svi smo mi "došli" u vojvodinu. Neko prije, a neko poslije. I vaši preci, ako ste i Mađar ili Srbin ili Švaba. Ovdje su jedino ptice autohtona vrsta, vojvođanine moj. Da, nećete vi nikuda. Jok! U manini sta i sa svim manjinama. Ipak.
pragmatist APV
Vojvodina treba da trazi, da postane Zvanicna Regija EU. Sve ostalo su arhajske nebuloze nebeskog naroda. Juzno od Save i Dunava. Srbija je u mengelama svojih mitova. Od Kosovskog boja, preko Epopeje NOB-a, Tita i svih ostalih, sve do Tadica i Nikolica. Zajedno sa onim na Dedinju, za koga niko nema pojma od cega zivi, i ko mu placa racune. Svi koji su se otrgli, pobegli od Srbije, krenuli su u susret Evropi. Vec sam naslov je promasen. Treba da bude: Gde srlja Srbija? Odgovor je samo jedan. Niti u Sibir, niti u izopstenje, nego u polagano umiranje i nestajanje, kao lisce u sumama. (nastavak prve recenice) Ne od Beograda, nego od Brisela, Vasingtona i Ujedinjenih Nacija. post scriptum Treba pitati i Moskvu za misljenje. Pa sta odgovori, uzeti u obzir, ali samo u odnosu na Srbiju.
sv-NS 2011
@Чему служе партије у Србији??? Partije u Srbiji služe partijašima. Svi ostali služe njih.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља