Колона ватрогасних возила напушта узвишицу на којој се налази нова бетонска бела грађевина, под кодним називом „Х3”. Вежба за случај великог акцидента је управо завршена.

– Ми просто „зрачимо” позитивном енергијом – дочекују нас црнохуморним поздравом радници који у великом белом хангару, управљају виљушкарима, премештајући жуту бурад. Простор од 70 хектара некадашњег Института за нуклеарне науке Винча, сада под ингеренцијом Јавног предузећа „Нуклеарни објекти Србије”, ограђен је вишедеценијским слојем наталожених тајни. Ганц нови објекат, грађен четири године, додатно је „озрачио” јавно мњење и узбуркао страсти, после саопштења државне компаније задужене за нуклеарну сигурност да је управо изграђено „најмодерније и највеће расположиво складиште радиоактивног отпада у Европи”.

Зашто је тако велики објекат изграђен надомак двомилионског Београда, таман када се Винча ослободила експлозивног наслеђа друге Југославије – свежег и истрошеног нуклеарног горива из реактора РА – које је испоручено земљи порекла, Русији? Да ли је локација Винче сада намењена депонији радиоактивног отпада из региона, како се спекулише међу еколошким активистима?

– Овде нема никакве нуклеарне теорије завере. Винча неће постати депонија радиоактивног отпада из иностранства – каже нам Радојица Пешић, директор ЈП „Нуклеарни објекти Србије”, а затим цитира члан 2 Закона о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности: „Забрањен је увоз на територији Србије радиоактивног отпада и ислуженог нуклеарног горива иностраног порекла”.

Пешић тврди да у Србији нема ни грама радиоактивног отпада из иностранства.

– Ми морамо да имамо директну комуникацију са генератором радиоактивног отпада. Хипотетички говорећи, када би уочили у документацији да генератор радиоактивног отпада не потиче из Србије, били би дужни да обавестимо органе безбедности.

Та реч, безбедност, кључна је за центар, основан 1948. године, као истраживачки нуклеус за реализацију нуклеарног програма Титове Југославије, који је временом постао угледни научни институт. Пре две године послове нуклеарне безбедности преузима поменуто јавно предузеће, чији нас технички директор Милан Орлић вози до старих монтажних хангара „Х1” и „Х2”.

Испред деценија старих, зарђалих хангара стоји портир. Откључава нам капију, развезује катанац, а затим се возимо још тридесетак метара. Двадесетак контејнера пуних радиоактивног отпада стоји наслагано и чека да се усели хангар „Х3”.

– У хангарима „Х1” и „Х2” се чува радиоактивни отпад настао у научним истраживањима, индустрији, медицини… Ту је сав отпад из бивше Југославије. Хангар „Х1” је затворен, препун. Затворила га је Агенција за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност. Хангар „Х2” се користи, али због овако лоше ситуације, одлучено је да се изгради нови хангар „Х3”. То је, поручујем еколозима, најзеленија и најбезбеднија грађевина у Србији – прича Орлић.

Заправо, због лошег стања хангара са радиоактивним отпадом, који подсећају на давно напуштене хале порушених фабрика, Агенција за атомску енергију и амерички Стејт департмент притисли су, или препоручили, како вам драго, нашу владу да направи ново складиште.

Какве опасне радиоактивне материје крију хангари „Х1” и „Х2”, које би могле бити интересантне терористима? Орлић каже да то може бити „кобалт 60”, који се користи у индустрији, медицини, научним истраживањима, а делом га има и у радиоактивним громобранима.

– Његовом евентуалном крађом и злоупотребом, могла би да се изради „прљава бомба”, а слична опасност прети и од евентуалне крађе „цезијума 137”. Зато је хангар „Х3” најбоље могуће решење за безбедност Београда и Србије – прича Орлић.

-----------------------------------------------------------

Чувају НАТО муницију

Непосредно поред објекта „Х3”, налази се мања, такође нова зграда, названа Безбедно складиште јаких извора (БС) у чијим ће се просторијама чувати и муниција на бази осиромашеног уранијума, којом је НАТО из авиона А-10 дејствовао током рата 1999. године. До сада је наслеђе НАТО чувано у хангару „Х2”. У новом складишту, чуваће се у контејнеру „под евиденцијом”, с обзиром на то да садржи уран.

Зелени: Шта ће нам складиште, а немамо нуклеарку

Странка „Зелени Србије” констатовалaje јуче да Србија нема ниједну нуклеарну електрану,али да зато добија „највеће складиште нуклеарног и радиоактивног отпада у Европи”, потребније него Француској која има 58, или Немачкој која има 49 нуклеарки.

Радојица Пешић, међутим, каже да хангар „Х3” има капацитет 8600 буради, запремине 200 литара, што износи 1.700 кубних метара радиоактивног отпада. Тај хангар, каже, није највећи у Европи, већ је „тренутно највећи празан хангар у Европи”. За нови хангар вредан 2,5 милиона евра, добијена је употребна дозвола Министарства за животну средину, рударства и просторног планирања.