среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53

И наши родитељи се радо сећају својих путовања

Аутор: Вукан Марковићчетвртак, 03.11.2011. у 22:00

Били смо на екскурзији у Грчкој, почетком октобра. Били смо осам дана. Матуранти су били у Италији седам дана.

У Грчкој смо обишли Делфе, Атину, Пелопонез, Епидаурус, Микену, Олимпију, ишли смо на Крф, на Метеоре, у Паралију, Солун... Било је напорно. Трећи разред је претходних година ишао у Чешку. Наша екскурзија је коштала 420 евра. У принципу, цене екскурзија су за родитеље велики проблем. Јер екскурзија за другу годину три дана у Суботици је 150 евра. Мада смо ми били смештени у добрим хотелима, имали смо доручак и вечеру, понекад и ручак.

На примедбу да се ђачке екскурзије не разликују од обичних туристичких путовања могу да кажем да туристи не обилазе, као ми, толико локалитета и разних музеја. Друго, екскурзија обухвата провод генерације. Чињеница да путујемо заједно као одељење и као школа чини екскурзију друкчијом од обичног туристичког путовања. Руте јесу туристичке, али оне се разликују по томе што огроман број људи из истог разреда негде путује заједно. То је и дружење, и провод и упућеност једних на друге. То је и нешто по чему се ова путовања разликују од провода овде у Београду. Јер у Грчкој смо осам дана били 24 часа заједно.

Дискотеке у које смо ишли су углавном затвореног типа, јер смо велика група. Само је у Паралији била једна огромна дискотека па смо били са још неким школама из Србије. Мислим да агенције воде рачуна о томе да дискотеке због безбедности буду резервисане само за једну школу. Јер кад се појављују ученици других школа, и то из Србије, одмах расту тензије. Чим се уђе у дискотеку, ту се води рачуна како ко гледа и како се понаша, да случајно не дође до нечега.

Саставни део екскурзија је и алкохол; у дискотекама је у принципу забрањен, а и професори су дежурни поред шанка. Али у дискотекама је огроман број људи и то се не може тако лако контролисати. А и било би врло необично да наставник иде по дискотеци и отима деци чаше из руку. Мада нико не дозвољава пијанство. Деца могу и у Београду да дођу до алкохола, његова доступност је у Србији велика. Само што је на екскурзији то један од елемената провода, али свакако не и њен смисао. Јер екскурзије остају у сећању као целина.

Друго, сви наши старији причају о својим екскурзијама, што значи да је реч о нечем изузетно позитивном за све нас.

У Форуму београдских гимназија кажу да екскурзије нису значајне за образовни процес, али ја се са тим не слажем, прво, зато што је пуно деце која уопште нису изашла из Србије, или чак изван Београда. И друго, екскурзија нема искључиво туристички карактер. Водичи стално нешто причају, стално нас негде воде, по музејима и локалитетима. То је за децу у суштини позитивно искуство. Неки од нас не иду на море да би ишли на екскурзију или не иду на екскурзију у трећем разреду – штеде паре за матурантску. И у мом одељењу има таквих.

Што се проблема и несрећа тиче, колико ја знам, наша гимназија их на екскурзијама нема. Само су једном у Прагу пре неколико година направили нешто што нам и сад помињу. Мени је ове године на потенцијални проблем указивало једино то како се деца из српских и београдских школа гледају у дискотеци. Сви смо из Србије, а ипак се тамо чудно гледамо. То је тај неки адреналин.

Саставни део екскурзија је и то да неки наставници иду по собама и наравно уживају у томе да јуре децу, да лупају на врата, улазе да виде шта ко ради. Било би нам мање занимљиво да није и тога. Што се тиче примедаба да су наставници на екскурзијама ,,немарни”, ја то нисам приметио. Можда негде има екстремних случајева, али не верујем да немарност професора доводи до несрећа.

На примедбу да би наши ђаци прво требало да упознају Србију ја се питам шта то значи упознати Србију? Да не идемо у Атину да бисмо боравили у Панчеву или Сурдулици? Ми смо у основној школи обишли велики део Србије. Зашто бисмо и у гимназији настављали са истим путовањима а да не видимо Партенон или Венецију, Сијену, Фиренцу. То су бисери светске културе, близу су Србије и ја не видим да су таква путовања мање едукативна од било које екскурзије овде код нас.

Како родитељи коментаришу екскурзије? Њихов први коментар је – ухвате се за главу због цене, али врло позитивно гледају на ова путовања. Они прилично верују разредним старешинама, а верују и у своју децу, јер да у њих не верују не би их ни слали на екскурзију.

Ученик трећег разреда Прве београдске гимназије


Коментари4
9d1fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Bg
U školu sam išao u vreme DUPES-a (Dugoročni Program Ekonomske Stabilizacije), to je vreme Milke Planinc i Branka Mikulića. Nismo išli na ekskurzije jer se ''štedelo'', nismo osetili to zadovoljstvo putovanja sa društvom. I danas žalim za tim.
maca vozdovcanka Jovicic
Bravo Vukane i hvala bogu da se konacno neki ucenik setio da napise nesto pozitivno o ekskurzijama u inostranstvo. Samo bih dodala da su ucenici na ovoj ekskurziji bili predivni. Imamo srecu da nam se jedna ovakva generacija pojavila u skoli. Pohvale za ponasanje su ucenici dobili u svim hotelima . Pozdrav od jedne razredne iz generacije aktuelnog 3.razreda Prve beogradske gimnazije. Uvek cemo spartati hodnicima i biti budni 24 sata na ekskurziji. Doduse tvoj razredni je u tome neprevazidjen.
ибн Малик
Јесте, ваши родитељи се радо сећају својих путовања, али су ваши родитељи и родутељи ваших родитеља изградили земљу у којој су могли да раде и зараде новац за екскурзије своје деце.Да ли сада тако?
Bozana Stanic
Dete, toliko ti je pametan ovaj komentar da bi te ja, da si moj, pustila preko bela sveta samog i bez profesora. Bila sam i djak i profesor i imam barem tri puta vise godina od tebe, a slazem sa svim ovim sto si napisao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља