Од нашег специјалног извештача
Женева – У детињству се нисам играо као остала деца. Због тешке срчане мане брзо сам се умарао, нисам могао да трчим и играм кошарку. Једино сам могао да шетам и возим бицикл. Оперисан сам два пута у Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици, али су лекари констатовали да ми је потребна још једна операција и предложили да интервенција буде обављена у Швајцарској. Зато сам пре четири дана стигао у Универзитетску клинику у Женеви. Сада имам прилику да оздравим. Када се будем вратио у Србију, позваћу другаре да дођу код мене и направићу им пицу – објаснио је Марко Тодоровић (24), будући професор информатике из Зрењанина, кога смо јуче посетили на кардиологији Универзитетске клинике у Женеви.
Он је један од четири пацијента из Србије који у овој болници чека на операцију. Тодоровића и болеснике из Крушевца, Прњавора и Панчева са великим срчаним проблемима, за које није било могуће лечење у Србији, оперисаће у наредних неколико дана тим лекара на челу са проф. др Афкседниосем Калангосем, директором кардио секције у женевској болници, иначе великим пријатељем српског народа, који је нашим болницама у протеклих неколико година донирао велики број апарата.
Овај чувени кардиохирург потписао је протокол о сарадњи са Републичким фондом за здравствено осигурање у мају ове године, по којем је договорено да се најтежи срчани болесници из Србије оперишу у овој установи. Захваљујући његовој ангажованости, 95 одсто трошкова интервенције сноси кантон Женеве, а РФЗО само пет одсто, што је око 5.000 евра. До сада је у Женеви оперисано четири наша пацијента, који се осећају добро, а у Србији је др Калангос урадио захвате код 50 српских болесника.
– Пацијенти из Србије имају исти третман и исте услове лечења као и швајцарски болесници. Цена операције на отвореном срцу је 40.000 швајцарских франака, а за интервенције пацијената који долазе из Србије кантон Женеве ће издвојити четири милиона франака. Осим лечења пацијената, жеља нам је да доведемо младе хирурге из Србије на едукацију, како би тешке срчане болеснике могли да оперишу у Србији. До сада се још ниједан доктор из Србије није пријавио, али ми их чекамо – објаснио је др Калангос приликом посете новинара из Србије болници у Женеви.
Проф. др Александар Вуксановић, директор РФЗО, напомиње да би требало искористити одличну шансу да се у Швајцарској едукују хирурзи, анестезиолози, патолози који чине кардиохируршки тим који учествује у операцијама на срцу. Како је истакао др Вуксановић, велики број малишана, тешких болесника са урођеним срчаним манама, није стигао на ред да се на време оперише, па је зато др Калангос помогао да се на Универзитетској клиници у Тиршовој улици у Београду отвори Одељење кардиохирургије за мале болеснике.
– У договору са др Калангосом, припремамо пројекат којим ће бити омогућено потписивање протокола о сарадњи и за дечју, педијатријску кардиохирургију – истакао је др Вуксановић.
Наши пацијенти које смо затекли на лечењу у болници у Женеви, кажу да су услови у болници одлични и да је планирано да после интервенције овде остану најмање 10 дана. Швајцарски лекари сматрају да су наши болесници добро припремљени за захват, и да је добро што долазе у пратњи лекара из Србије. Правило је такво да их на аеродрому чека особа која им помаже да се лакше снађу и попуне болничке формуларе. Собе су двокреветне, са телевизором и телефоном, а пацијенти имају приступ и рачунару.
Данијела Давидов-Кесар
-----------------------------------------------------------
Трансплантације срца поново у Србији
Следећи корак сарадње РФЗО и болнице и Женеви је поновно увођење трансплантације срца у Србији. Како је ексклузивно најавио др Калангос, планирано је да у марту следеће године он посети Србију и добије информације колико наших срчаних болесника су кандидати за трансплантацију срца.
– Даћу савет колегама у Србији шта треба урадити да би програм трансплантације срца кренуо. Техника није захтевна, али организација посла јесте. Зато је веома важна едукација тима лекара. За искусног кардиохирурга довољно је да уради четири овакве трансплантације и да буде оспособљен да их уради сам – рекао је др Калангос.
