Чорбом, јагњећим и прасећим печењем, питом, салатом, колачима и пићем послужиће Споменка Јовановић, фармацеут из Београда, двадесетак гостију које годинама дочекује за Митровдан. За скромнији славски ручак биће јој потребно најмање 20.000 динара. Због беспарице је, каже, први пут са менија избрисала предјело. На њега је претходних година трошила између 3.000 и 5.000 динара.
– Никада нисам шкртарила, али ни претеривала са ићем и пићем за славу. Важно ми је да госте дочекам са укусном и с љубављу припремљеном трпезом. И раније сам гледала да уштедим купујући намирнице у великим трговинским ланцима. Али, данас је и то тешко. Плата не расте већ три године, а храна је безобразно скупа. Колаче и торте раније сам наручивала. Сада ћу их сама правити. Више се исплати. Шунка, кобасица, печеница… све је то поскупело и зато сам одустала од предјела са разноврсним салатама. Верујем да моји гости неће замерити на скромнијем менију него што су до сада навикли – објашњава Јовановићева.
Њена рачуница подудара се са истраживањем „Политике”, заснованом на просечним ценама неопходних намирница и славског „декора”. Без обзира да ли је слава посна или мрсна, храна и пићe за двадесетак гостију домаћину ће из џепа избити више од 20.000 динара. Мерено аршинима статистике, то је половина просечне плате у Србији. Људи који зарађују мање од 30.000 динара, за славу ће „банкротирати”. Ако се минималном износу додају специјалитети од меса, суви врат, печенице, сир, руска салата, бранцин, лигње, чорба са јунетином или пилетином, барем две врсте пита, колачи, слани ролати, торте, вињак, виски… рачун може да се удвостручи, утростручи…. Према нашој калкулацији, домаћице које трпезу саме спремају и не пазаре готова јела уштедеће између 3.000 и 7.500 динара у зависности од тога да ли је послужење посно или мрсно.
Богат сто може спремити онај ко за то има новца. Али и тада се препоручује да се од гозбе одвоји прослављање светитеља као заштитника породице и њеног молитвеног заступника пред Богом, да се обележавање крсног имена не поистовећује са „народним весељем”. Суштина славе нису јело и пиће, него окупљање породице у молитвеној атмосфери и љубави, каже свештеник Вукашин Милићевић.
– Свака храна коју тог дана припремимо, чак и обредна, колач, жито и вино, средство је да домаћин покаже своју љубав. Ако она постоји, можемо да се саберемо и око зрна пасуља. Уколико ње нема, не вреди нам ни најбогатија трпеза. Храном се не треба оптерећивати, нека је свако спреми у складу са својим могућностима – наглашава Милићевић.
Ако прихватимо да је слава начин да покажемо верност Богу и цркви, онда је природно да се придржавамо елементарних правила. То значи да у време поста и када слава падне у среду или петак трпеза треба да буде посна. Ко из оправданих разлога не може да спреми славу код куће, каже Милићевић, није забрањено да госте позове у ресторан или да комплетно послужење наручи.
– Али, ако то чини да би показао моћ, своју величину и разметљивост, да би доказао колико је паметан, а други глупи, онда је промашио суштину славе – сматра Милићевић.
Свечаној славској атмосфери не приличи расправа о политици, често омиљеној теми када се родбина и пријатељи почну делити на демократе, радикале, социјалисте… тако да са слава одлазе и посвађани.
– Неслагање не би требало да буде узрок непријатељства и разлог да једни другима вадимо очи. Али не може се одредити људима о чему треба да причају на слави. Да би се избегле конфликтне ситуације на месту којем нису примерене, најбоље да се свако води изреком „не радимо другима оно што не желимо да они раде нама” – истиче Милићевић.
И најмирољубивији гости, који пазе да се на слави не разбацују љутим речима, често не могу да се уздрже од претеривања у сочним залогајима и позамашној „капљици”.Превише пикантних и масних специјалитета, слаткиша, алкохола може да проузрокује мучнину, горушицу, висок крвни притисак, тегобе са жучном кесом, а понекад код особа које већ имају здравствене проблеме могу довести до шлога или инфаркта. Зато лекари од новембра до краја јануара имају највише посла.
– Гојазне особе у време слава посебно би требало да поведу рачуна. Не би смеле да се преједају јер већ имају поремећен метаболизам. Свако претерано конзумирање хране додатно успорава варење и задржава масне материје у цревима. И за славу треба бити умерен у јелу и пићу без обзира на то колико је тешко одупрети се свакојаким специјалитетима на столу. Ако се богатој трпези баш не може одолети, онда пре одласка на славски ручак ваља појести нешто код куће. Тако ћемо у гостима смањити количину хране коју бисмо иначе у кратком временском интервалу унели – каже др Невенка Димитријевић, из Дома здравља „Вождовац”.
Далиборка Мучибабић
Бојана Павловић
-----------------------------------------------------------
Колач, жито и свећа
Славски колач, свећа, жито и вино главна су обележја славе. Да би се нашли на славском столу домаћина, потребно је издвојити око 1.500 динара под условом да свећа не кошта више од 300 динара, иако она може да стаје и троструко више. Ако домаћица умеси колач, могла би да уштеди 300 динара. У славски трошак треба урачунати и част свештенику по принципу „колико можете да дате”.
-----------------------------------------------------------
Кетеринг „папрен”
Кетеринг фирме припремају све што је потребно за славску трпезу. Од предјела и главног јела – прасетине и јагњетине, па до торти и ситних колача. По жељи или према дубини џепа. Цене се крећу од 1.200 динара по особи за славе на „шведски” начин (само предјела и колачи), па до 2.000 за комплетан традиционални оброк. Укупни трошак славе где домаћини нису спремни да „засучу рукаве” износи између 24.000 и 40.000 динара. Томе треба додати пиће и славски колач, жито и свећу.
