понедељак, 20.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

И национално и авангардно

субота, 05.11.2011. у 22:00
Нацрт за плакат, Душан Јанковић, 1923.

Традиција и авангарда, друштвенa ангажованост и потрошачки менталитет, ручни и машински рад, уникатно и серијски умножено дело, елитизам и популизам, врхунска естетика и отужни кич – сви они синкретички чине блиставу епоху у историји примењене уметности између два светска рата. Управо тај богат период стваралаштва биће представљен на изложби „Примењена уметност и Београд 1918.–1941.”, која се у Музеју примењене уметности отвара вечерас у 19 сати.

Око 190 дела наших аутора, из музејских колекција и приватног власништва, као и документарни материјал из области декоративне скулптуре и сликарства, ентеријера и намештаја, керамике, текстила, сребра и графичког дизајна чини ову поставку, коју пратиинаучна студијамр Бојане Поповић, ауторке изложбе и музејске саветнице.

Она за „Политику” говори о односу друштва тога доба према примењеној уметности, опредрасудама, чежњи за стварањем националног стила као и смелом, спремном прихватању европских модерних тенденција.

–Присутност примењене уметности у савременом животу била је толика да је она постала део свакодневице и у срединама које раније нису имале развијену свест о њеном значају. Тако је било и у Београду, некада окупираној и разореној вароши,а тада центру новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. За његове грађане, углавном оне имућније, постају важна следећа питања: кога ангажовати за израду рељефа на фасади куће, кога за витраж у холу, а кога за фреску у трпезарији, коме се обратити за рекламирање фирме или с којом лепо илустрованом књигом и часописом угодно провести време, прича наша саговорница.

Велика Међународна изложба декоративних и индрустријских уметности, одржана у Паризу 1925. била је један од најпосећенијих догађаја икада тога времена. И била је прекретница, после које примењена уметност бележи свој успон и престаје, нарочито код нас, да бива другоразредна стваралачка дисциплина својствена занату и умећу женских руку. Легитиман део велике Јесење изложбе (по значају слична данашњем Октобарском салону) постала је 1933., а две године каснијеи графичке изложбе у Београду. Прву Школу за примењену уметност главни град добија 1937.

– Можемо разликовати три правца која су деловала у нашим оквирима. Први, који је неговао националнекарактеристике, чији је најпознатији представник Драгутин Инкиостри Медењак, који је почео као декоративни сликар, пројектовао је потом и намаштај. Добар пример његовог рада јесте „Српска соба”, коју је 1931./32.урадио за кућу Ђорђа Генчића, данас Музеј Николе Тесле. Другу струју чине људи који су се школовали или усавршавали у иностранству и који су пожелели да авангардне токове уведу и у својој средини. Ту се истиче Милош Бабић, сликар и графички дизајнер, запослен у фирми „Футур”, познат по радовима за филмске куће и рекламне агенције, чији су се радови налазили на калканима многих зграда. Трећи правац, мешавину поменута два, који карактерише идеја да националну уметност треба укључити у светске токове, добро представља Душан Јанковић, такође дизајнер, иначе француски ђак, који је за кућу Јована Цвијића урадио нацрт за „Балканску собу”, иначе изложену на поставци.

Посебан куриозитет овог доба представља и појава наших уметница, образованих у Европи, које су желеле да се баве примењеном уметношћу као својом професијом. Било је, каже Бојана Поповић, изузетно успешних дама, попут костимографа Милице Бабић, свестране вајарке Маргите–Гите Предић или Вукосаве–Вуке Велимировић. Последња поменута остала је позната као једина жена аутор скулптура на једној београдској фасади – тадашњој Врачарској банци породице Вељковић, сада Амбасади Турске.

М. Димитријевић


Коментари0
5bb4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља