субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.11.2011. у 22:00 Слободан Дивјак

Косово и Алжир, Тадић и Де Гол

Актуелни догађаји на северу Косова вратили су косовску тему у први план наше јавно-политичке сцене. У склопу низа разних предлога за решење „косовског чвора” појавила се и теза да је Србији неопходан српски Де Гол, тј. државник који ће имати довољно храбрости и политичке мудрости да нашим грађанима обзнани да је Косово дефинитивно и неповратно изгубљено, те да оно што пред Србијом стоји као једини могући рационални чин јесте – помирење са његовом независношћу.

Међутим, ова теза којом се заправо изражава очекивање да ће председник Тадић, испољавајући политички реализам и државничку мудрост, поћи стопама великог Де Гола који је својевремено признао независност Алжира, садржи у себи „конструкциону грешку”, јер она, поредећи Алжир и Косово, заправо пореди оно што је неупоредиво. Ту је пре свега реч о битној разлици у погледу правно-политичког статуса ове две територије. Док је Косово било саставни део Србије (и још је са становишта српске власти), дотле је Алжир био француска колонија, северноафричка област коју је Француска у 19. веку припојила свом колонијалном царству.

Да се подсетимо: под колонијом се подразумева територија изван матичне државе, која нема властиту политичку и привредну власт. Главни мотив, којим су се велике силе руководиле у својој борби за стицање колонија, била је економска корист коју су могли из њих извлачити. Главни пак подстрек овим силама за одлазак из неке своје колоније био је негативни резултат „cost-benefit” анализе (анализе односа између прихода који притичу из дате колоније и издатака који се троше на њу, укључивши и издатке који одлазе за финансирање репресивно-принудног апарата помоћу којег се одржавала релативна стабилност њеног унутрашњег поретка). Када је дата анализа сигнализирала да ће на дужи рок трошкови бити већи од прихода, онда су колонизатори имали поуздан разлог за напуштање дате колоније. Дакле, и при освајању и при напуштању колонија доминантни су били чисто прагматички разлози. Дакако, опроштај од неке колоније могао је узбуркати емоције једног дела становника земље матице, посебно оних који су били у пословним везама са њом, али те емоције биле су увек повезане са калкулативном логиком.

Шарл де Гол је свакако био свестан чињенице да ће проглашење алжирске независности усковитлати страсти одређених слојева француског становништва, али и чињенице да уступањем Алжира, као француског поседа, не уступа део француске матичне територије. Као што је познато, овај државник светског формата важио је као велики патриота који је одгајан у култу нације. Уосталом, он сам је у својим мемоарима истакао: „Моја мајка је осећала несломљиву страст према домовини, једнаку њеној побожности”. После алжирског периода, Де Гол је водио спољну политику знану као „политика величине” (Politique de grandeur), због које су га одређени атлантски кругови означавали као „националисту старог кова”. Као такав, овај државник сасвим сигурно не би проблем отцепљења неке колоније и сецесије рецимо региона Лорен од Француске стављао у исту раван. За оне који познају живот и политичке активности Де Гола нема никакве дилеме: он је увек бранио интегритет националне територије. Државна територија је саставни момент како либералног (неетничког), тј. државно-територијалног, тако и културно-етничког схватања нације. Ма колико да сам лично поклоник оног првог поимања нације (либералног), морам до одређене мере да уважим чињеницу да је код нас доминантан овај други појам нације по којем се територија државе повезује са културно-етничким идентитетом и са верским и историјским светињама.

Дакле, аналогија којом се ставља знак једнакости између случаја Алжир и случаја Косово, тј. између некадашње позиције Де Гола и садашњег положаја Бориса Тадића, напросто је толико промашена да је не би прихватио ниједан иоле озбиљнији познавалац Де Гола и алжирске драме. Сигурно је да је и председник Србије у потпуности свестан да су проблеми са којима се он суочава у вези са Косовом далеко сложенији и деликатнији од оних са којима се суочавао француски политичар у вези са Алжиром. Не само зато што Србија није велика сила, као што је то Француска, већ и зато што проблем Косова за Србију има већу државничку, људску и емотивну тежину од оне коју је имао проблем Алжира за Француску. Делу наших аналитичара треба пак рећи да је једна ствар реалистично уважавање логике моћи великих сила, а сасвим друга опчињеност ароганцијом моћи због чега се тотална капитулација и неосетљивост за људску драму нуде као национални спас.

Публициста

Коментари4
3b969
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radomir Radinović
Izvanredan tekst g. Divjaka. Analitičati koje Slobodan pominje i pobija svojom analizom Alžira i Kosova o ne treba da se nazivaju analitičarima. To su pre oni za koje Djole Balašević kaže da su intelektualci koji se prodaju za kavurmu...Nisu nam naši preci ginuli po svim srpskim zemljama Slavonije, Dalmacije, Bosne i Hercegovine i Stare Srbije koju sada nazivaju nekakvim BJRM...da bi je klika Slobodana Miloševića tako olako prepustila kojekakvim instant-narodima i slovenskim i neslovenskim, a posebno beslovesnim. Opet zaboravismo i Šantića i Dučića...Kosovo i metohija su i biće uvek centar Srbije, tu trgovine nema. A Evropa, pa šta: ako nas neće, kao šro nas neće kao ponosan istorijski narod koji je tu uvek bio, onda neka putuje, tu mi ništa ne možemo. Ona će uvek voleti svoje poltrone i ulzice, koji dobiše time sve na našu štetu. Nama je najbolji primer za ugled Izrael i jedinstvo svih Jevreja sveta. Ujedinjenje ili smrt! smo zaboravili, "Crna ruka" mora da vaskrsne, za spas Srbije
Џо Кер
Де Гол није исто што и Де Бил.
Мика Перић
Добар текст који покушава да разјасни оно што не би требало да буде нејасно али и поред тога јесте. Гледао сам једну смејурију на ТВ где су исто тако упоређивали неупоредиво те призивали Председника да се претвори у Де Гола.
pera kojot
Bolje da je postavljeno pitanje Elzasa za francuze jer je to za njih bolno ,koji francuz bi se odrekao njega posle 2svetska rata i prolivene krvi????Naravno nijedan a od nas traze da se odreknemo kolevke....kako nas narod kaze malo sutra ......

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља