понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:58

Италијани обнављају Маглич

Аутор: Сенка Лучић, Гордана Чановићуторак, 08.11.2011. у 09:24
Фото: ТО Краљево

Средњовековни град Маглич налази се на око тридесетак километара југозападно од Краљева. Зидан је крајем 13. и почетком 14. века као војно утврђење а након тога архиепископ Данило II унутар града дозидао је прекрасну палату и град Маглич постаје пре свега феудални замак западног типа... Грађевина се одржала и до данашњих дана. Ипак, време није штедело овај град а трагови пропадања били су све видљивији. Кажемо „били” јер је свему томе дошао крај а на Магличу су увелико у току радови на реконструкцији. Све, захваљујући одлуци италијанске владе и регије Тренто да у оквиру SEENET програма издвоје средства за пројекат „Формирања Екомузеја” и на тај начин граду који се налази на стрмим литицама покрај реке Ибар врате у изворно стање, подаре нови сјај и нови живот.

Пројекат ће бити реализован у наредне три године и подразумева три групе активности: дефинисање тачака Екомузеја на територији Краљева, Рашке и Новог Пазара и начина управљања и промоцијом територије; конзерваторско рестаураторски радови на санацији објекта Маглич, као и уређење прилазне стазе до објекта; активности на промоцији Екомузеја и организацији манифестација у истом.

Партнери у пројекту вредном 151.900 еура су „Comitato Servizi Cooperacione co”и „Balcani” са 117.900 еура, као и Град Краљево и Удружење за локални развој „Содалис“ из овог града у учешће у новцу од 25.000 и учешће „in kind” вредности 9.000 евра.

У локалној туристичкој организацији сазнали смо да радове на Магличу изводи грађевинско предузеће из Краљева, породична фирма, односно људи који су до сада сличне радове изводила у Италији. Биће санирана дрвена конструкција у замку, обновљене инсталације и боље обезбеђена поједина опасна места. Осим тога, у плану је изградње праве пешачке стазе до Маглича. Постојећа прилазна траса и тешко приступачан терен, задавали су много муке извођачима приликом допремања скела и потребног материјала на лице места. Кад све буде готово, туристи који су до сада најчешће само са обала Ибра посматрали и фотоапаратима бележили лепоту града под небом, моћи ће лаганом шетњом до врха, потпуно безбедно да уживају у разоткривању чари Маглича.

Због тога се, како смо сазнали од Милана Младеновића, директора Туристичке организације Краљева, од сређивања Маглича у туристичком смислу очекује много у наредним годинама.

„Средњевековни град Маглич односно феудални замак као велики туристички потенцијал и шанса града Краљева након реализације напред наведеног пројекта биће у идућој години доступан посетиоцима и туристима на безбедан и организован начин. Радови који су у току имају пре свега за циљ безбедност посетиоца који ће долазити на Маглич. То значи да ће бити извршена санација бедема и зидова грађевина унутар града који су склони паду и обнова дрвене конструкције на самим бедемима који омогућавају безбедно кретање посетилаца и туриста на самом граду.Ово је само почетак ка пуној реконструкцији средњевековног града Маглича како је изгледао крајем 13. и почетком 14. века.”- каже Младеновић.

Открива нам и да су пре десетак дана представници партнера из пројекта са италијанске стране (петочлана делегација) посетили Краљево и средњевековни град Маглич и да су изразили задовољство начином и квалитетом радова који су у току на санацији средњевековног града.

На крају разговора од Младеновића сазнајемо да по најновијим археолошким истраживањима које је обављено пре 25 година а резултати тог истраживања још увек нису објављени на Магличу је постојало нешто мање војно утврђење још у византијско време.


Коментари3
4957b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Михаило Шумадијски
А онда ће рећи да је Маглич римско утврђење и прогласити га италијанским културним добром.Латини су старе варалице.
Синиша Поздрав лидерима!
‎"Мноштвом интервенција у области очувања и валоризовања културне баштине, Италија је стекла лидерску позицију у Србији..." каже Ана Замбрано, директор локалне техничке јединице Италијанске кооперације у Београду, у Предговору српском издању књиге Чезаре Брандија "Теорија рестаурације", Београд 2007...
ana savin
To što Italijani obnavljaju Maglič je tek mali deo štete koju će naneti lepoj reci izgradnjom niza elektrana, To što se T.O. Kraljeva bavi obnovom Magliča je dobro jer služba zaštite u Srbiji većn odavno ne radi poslove za koje je osnovana i za koje prima plate. Ali to što se o istraživanjima na Magliću ništa nije objavilo godinama posle izvršenih istraživanja je SRAMOTA .Podaci sa istraživanja su dragoceni za one koji treba da rade projekte obnove a kod nas je praksa da se decenijama ne publikuju rezultati istraživanja što otežava projektovanje a često dovodi do grešaka pri radovima. To je štetna praksa koju na žalost sprovode pre svega uzori mlađim stručnjacima t.zv. vrhunski stručnjaci u zaštiti spomenika i naravno takav odnos prema opštim dobrima se nastavlja. Srećom tu su Italijani koji će nam izgleda uskoro pruzeti brigu o kulturnom nasleđu na čemu se ovih dana intenzivno radi i kad su u pitanju spomenici pod UESKOVOM brigom na Kosmetu, što je prava nesreća.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља