уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:40

Србин Абориџин

уторак, 08.11.2011. у 11:53
Стеван Божић

Зашто је Сретен Божић из Горње Трешњевице код Аранђеловца у Аустралији добио име Б. Вонгар? Питање изгледа чудно као и све друго у његовом животу.

Чудом је остао жив када је немачки војник 1941. дуго размишљао да ли да испали метак из пиштоља чију цев је гурнуо дубоко у уста дечака који је тек пошао у основну школу.

Чудом је без докумената бежећи из Југославије 1959. године пешице преко Алпа у Француској постао миљеник Симонa де Бовоарa и Жан-Пола Сартра који му у свом часопису „Модерна времена” штампају прве књижевне радове.

Чудом је после клиничке смрти ускрснуо у аустралијској пустињи Танами.

И чудом, можда највећим од свих, почео је да пише на енглеском језику, који није знао, да би данас стекао књижевну славу писца и антрополога преведеног на све велике светске језике.

Сретен Божић је од раних шездесетих година прошлог века целу деценију живео са аустралијским Абориџинима, не мирећи се са културом белих освајача која је овај народ ставила изван закона, изван културе и изван историје. Насупрот томе, он указује да култура аустралијских староседелаца траје непрекидно четрдесет дугих миленијума и да је то једини народ који је у својим предањима сачувао искуство ледених доба, с обзиром на то да су у томе периоду минула два велика залеђивања наше планете, што је својом кривом осунчавања тако убедљиво показао Милутин Миланковић.

Митско сведочанство

Наша цивилизација, настала у неолитском међуледеном отопљењу, нема искуство ледених доба. Стога је Божић схватио какво је кључно сведочанство, изражено митским језиком, одузето укупном људском искуству, јер је колонијална култура сматрала, у складу са Дарвиновом теоријом, да су Абориџини прелазни облик између мајмуна и човека и да не припадају људској врсти. Одузимајући им статус хомо сапијенса бели освајачи су се на сваки начин трудили да староседеоце духовно искорене, културно обезвреде и физички докрајче.

Забрањивали су им да живе у складу с природом, да користе сопствени језик и музику, одузимали су децу да би им променили идентитет и научили да се гнушају својих родитеља, а у најновије време изводили атомске пробе на територијама на којима су урођеници од памтивека живели.

Сретен Божић је први који је о свему томе отворено проговорио у својим књижевним делима која потписује са Б. Вонгар, именом које су му дали Абориџини симболично га прихватајући у своју заједницу. Под тим именом он извештава о кошмару вековног затирања староседелачке расе, упоредо указујући на вредности њене културе.

Ниједан антрополог пре њега није сакупио довољно храбрости да се својим животом заложи за живот оних које проучава и да од посматрача постане протагонист. Он се није устезао да пише о бацању атомских бомби и последицама радијације која се свакако није зауставила на границама абориџинских резервата, већ се ширила на цео аустралијски континент и околину. Ма каква информација о тим тајним пробама повлачила је кривичне санкције, али Вонгар је имао храброст да у име опште људске и личне савести то учини.

Он се, с тога, слободно може сматрати једним од најзначајнијих антрополога данашњице, јер је спојио антропологију и етику превазилазећи академске границе ове дисциплине. Када је НАТО почео да баца уранијумске пројектиле и по Југославији, Вонгар пише сада већ чувени роман „Раки” у коме доводи у судбинску везу српски и абориџински народ, чије су историје ухваћене између „данка у крви” и „коначног решења”.

Откуда Сретену Божићу храброст да се упусти у тако велики и храбри књижевни и антрополошки подухват?

Спремност да категоричким моралним императивом разобличи лаж империјалног света, што је најплеменитији вид људске самосвести, од Исуса до Волтера и Ничеа, код Вонгара се није створила ни из чега. То је био део његовог породичног наслеђа, природни инстинкт којим су његови преци раскидали ланце неслободе. Његов отац, Стеван Божић, у тренутку када комунистички колонијализам тријумфује у Југославији са идејом затирања традиционалног живота и идолатрије револуционарног раја, који се завршио у паклу, има довољно храбрости да стане сам против свих.

Писмо краљу Александру

У Младеновцу, на Црквенцу, још постоји чесма подигнута 1915. у част хуманитарне мисије шкотских жена у Првом светском рату. На импровизованој говорници поред ње Стеван је позван да 1945. одржи говор на скупу коме је председавао неки руски генерал. По речима његовог сина Милосава Божића, „отац је захвалио Русима на ослобођењу и рекао да када почне са радом Народна скупштина у Београду први закон који треба да се изгласа јесте закон о укидању смртне казне, јер је доста нас Срба изгинуло у рату. Дошло је до расправе и свађе међу присутнима па је председавајући генерал затворио скуп. Неколико недеља касније отац је проглашен за кулака”.

Овакав либерални став и хуманистичко залагање за укидање смртне казне, док су „ослободиоци” по Србији спремали преке судове и масовне ликвидације „ослобођених”, никако није могао бити по вољи власти. Његов иступ изазвао је толико незадовољство да је после неколико месеци бачен у затвор где је са прекидима провео три године.

Вонгар је несумњиво имао на уму очеву храброст док је у својим делима жигосао Британску империју за оно што је учинила Абориџинима. Али то није све по чему се он угледао на свог оца.

Милосав Божић каже: „Стеван је написао писмо краљу Александру у коме га је обавестио о свом сну у коме је видео смрт која га чека у Француској. Међутим, Крунски одбор, да писмо не би забринуло краља и одвратило га од посете Француској, а сматрајући га обичним сањарењем једног сељака, одлучио је да писмо не преда краљу. После смрти краља Александра Карађорђевића, Стеван Божић, са повратним рецептом који је добио од двора да је писмо примљено, обратио се дворској пошти. Надлежни у дворској пошти су се правдали да Крунски одбор краљу није уручио писмо можда због нервозе и неугодности, а сматрајући понижењем да се сањање једног сељака предаје краљу као важност. Стеван Божић, преко адвоката Чеде Плећевића, подиже тужбу против Крунског одбора са наводима да је Крунски одбор спречио спасавање од смрти краља Александра. Адвокат Чеда Плећевић из Аранђеловца и Стеван Божић, сељак из Трешњевице, нису могли водити судски спор са Крунским одбором и њиховим адвокатом.”

Ове речи говоре да нема никаквог случаја што су Абориџини Стевану Божићу, који је са њиховом сународницом Ђумалом изродио двоје деце, дали име под којим се прославио – Вонгар, гласник из света снова. Прича из Србије поновила се у Аустралији, талас једног нараштаја прелио се преко другог, јер је у својим делима Вонгар призвао снове које су Абориџини сањали миленијумима и који ће можда у неком тренутку непредвидивог обрта и колонизаторима омогућити да се пробуде.

Сви који желе да сазнају више, наћи ће то у аутобиографији Б. Вонгара коју је под називом „Дингово легло”, у оквиру изабраних дела, објавио издавач „Јасен” из Београда, и у зборнику „Антропологија истине”, који је поводом проглашења Б. Вонгара за почасног доктора објавио Универзитет у Крагујевцу.

Проф. др Александар Петровић

(Из додатка НИТ - број 6)


Коментари2
45763
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aska
Lapsus. Zar ne vidite da postoje još neke tehničke greške poput onog Stevan ili Sreten... A čoveku je pravo ime Sreten Božić.
o t
"миљеник Симонa де Бовоарa" ????

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља